Схоластика — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
мНема описа измене
Ред 12:
Схоластика је била систем наставе и научног мишљења које је тежило да измири [[разум]] и [[Религија|религију]], користећи [[Античка филозофија|античку филозофију]], пре свега [[Аристотел]]а. Освајањем [[Шпанија|Шпаније]] [[Арабљани]] су са собом донели [[Хеленистичка култура|јеленистичку]] културу. То је утицало на отварање нижих школа, где се учило [[читање]], [[писање]], [[граматика]] и израчунавање корена, за разлику од високих школа где се изучавала [[књижевност]], [[астрономија]], [[математика]], [[филозофија]] и [[медицина]]. Најзначајнија виша школа била је у Кордови, са библиотеком од 400.000 књига, која је уједно била и [[универзитет]]. На високим школама образовали су се студенти из многих западноевропских земаља, које извршиле утицај у [[12. век|XII]] и [[13. век|XIII]] веку и на оснивање првих [[Европа|европских]] [[Универзитет|универзитета]]. На њима су се студенти упознавали са најистакнутијим културним оставарењима а нарочито са [[Аристотел]]овом [[Филозофија|филозофијом]] за коју је коментар написао чувени арапски [[филозоф]] [[Ибн Рушд|Авероес]] (1126-1198) који је за све време схоластике био популаран у [[Европа|Европи]]. Тако је у [[13. век|XIII]] веку Аристотелова филозофија почела да продире из арапске [[Шпанија|Шпаније]] у хришћанску [[Европа|Европу]], а самим тим и [[грчка]] и [[арапска култура]].
 
Све је почело да доводи у питање ауторитет [[ЦркваХришћанска црква|цркве]] а пре свега напредне потребе овог времена. И у [[Филозофија|филозофији]] се јављају више праваца, као што је [[реализам]] и [[номинализам]], и свако са свог становишта утврђује стварност, чиме се уносе и елементи [[Материјализам|материјализма]], који су супротни [[Хришћанство|хришћанском]] тумачењу света. Дакле, ауторитет [[Црква|цркве]] почео је да слаби, али и њен политичко-економски значај.То је наметнуло потребу да се [[вера]] докаже [[Разум|разумом]] уз помоћ и ослонац на [[Идеализам|идеалистичке]] елементе Аристотелове филозофије, који су допуњени хришћанским идејама. Тако је настала посебна црквена филозофија, схоластика, са циљем да измири веру и разум, филозофију и религију.
 
Схоластика је као начин размишљања, у прво време свога постојања, развијала умне способности, изоштравала мишљење и упућивала у методичност, па је тако представљала преокрет у односу на ранији [[средњи век]]. Ови позитивни елементи не значе њену пуну оправданост. То се показало у [[14. век|XIV]] и [[15. век|XV]] веку, када су оквири схоластике били сувише уски да омогуће развој филозофске мисли.<ref name=":0">{{Cite book|title=Општа историја школства и педагошких идеја|last=Жлебник|first=Леон|publisher=Научна књига|year=1970|id=|location=Београд|pages=}}</ref><ref name=":1">{{Cite book|title=Васпитање у античкој и феудалној епохи|last=Ценић|first=Стојан|publisher=Учитељски факултет|year=2001|id=|location=Врање|pages=}}</ref><ref name=":2">{{Cite book|title=Васпитање кроз историјске епохе|last=Петровић|first=Јелена|publisher=Учитељски факултет|year=2005|id=|location=Врање|pages=}}</ref>