Логос — разлика између измена

Са старогрчким филозофом [[Хераклит]]ом (око 540-480. п. н. е.) логос постаје битан филозофски појам, који указује на поредак и умност у свету.<ref name="Оксфордски филозофски речник">Логос, Оксфордски филозофски речник, Сајмон Блекбурн, Светови, Нови Сад. {{page| year = 1999|id=ISBN 86-7047-303-8| pages = }}</ref> По Хераклиту, ток промене, који се у свету види на нивоу природних феномена, делује у складу са принципом који ограничава и задржава јављање [[хаос]]а. Хераклит овај принцип реда назива логосом.<ref name="Енциклопедија живих религија">Логос, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004.</ref> За Хераклита, логос означава говор природе<ref name="Филозофски речник"/> и општу закономерност догађања у [[свемир]]у.<ref name="Филозофски лексикон"/> Логос је иманенитан свему постојећем, свеприсутан, општи и заједнички.