Вилијам Шекспир — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
|||
Ред 45:
Вилијам Шекспир је био син Џона Шекспира, успешног рукавичара родом из Снитерфилда, и Мери Арден, кћерке угледног земљопоседника.<ref>Schoenbaum, Compact, 14–22.}-</ref> Рођен у Стратфорду на Ејвону, а крштен је [[26. април]]а [[1564]]. Сматра се да је рођен 23. априла на дан св. Ђорђа.<ref>Schoenbaum, Compact, 24–6.</ref> Био је треће од осморо деце и најстарији преживели син.<ref>-{Schoenbaum, Compact, 23–24.</ref>
Иако не постоје писани докази о овом периоду, већина биографа се слаже да је Шекспир ишао у основну школу у Стратфорду,<ref>Schoenbaum, Compact, 62–63.}-</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|pp=}}<ref>Wells, Stanley, et al. The Oxford Shakespeare: The Complete Works, 2nd Edition. Oxford: Oxford University Press, xv–xvi. {{page|year=2005|isbn=978-0-19-926717-0|pages=}}</ref> 1553. године, која је била бесплатна,<ref>{{cite book|last=Baldwin|first=T.W.|year=1944|title= William Shakspere's Small Latine & Lesse Greek|location=Urbana, Ill.|publisher=University of Illinois Press
Након рођења близанаца, има веома мало писаних података о Шекспиру све до [[1592]]. године, када се помиње као члан Лондонског позоришта. Овај непознати део Шекспировог живота између [[1585]]. и 1592. стручњаци називају Шекспировим „изгубљеним годинама“.<ref>Schoenbaum, Compact, 95.}-</ref>Биографи, покушавајући да расветле овај период Шекспировог живота, наишли су на многе апокрифне приче. Николас Роу ({{јез-енгл|Nicholas Rowe}}), Шекспиров први биограф, наишао је на причу да је Шекспир морао да побегне из града за Лондон јер су га гонили због ловокрађе јелена.<ref>Schoenbaum, Compact, 97–108.</ref>{{sfn|Rowe|1809|pp=}} Друга прича из 18. века је била да је Шекспир започео своју позоришну каријеру тимарећи коње власника позоришта у Лондону.<ref>Schoenbaum, Compact, 144–45.</ref> Џон Обри је нашао податак да је Шекспир био сеоски учитељ.<ref>Schoenbaum, Compact, 110–11.</ref> Неки стручњаци из 20. века сматрају да је Шекспир вероватно радио као учитељ за Александра Хогтона из Ланкашира, католичког земљопоседника који је навео извесног Вилијема Шејкшафта у свом тестаменту.{{sfn|Honigmann|1998|pp=}}<ref>Wells, Oxford Shakespeare, xvii.</ref> Међутим, не постоје сигурни докази да су те приче истините.<ref>Schoenbaum, Compact, 95–117.</ref><ref>-{Wood, 97–109.</ref>
Ред 81:
Након лирског „Ричарда II“, написаног готово у потпуности у стиху, Шекспир уводи прозну комедију у историјске драме у касним деведесетим 16. века (Хенри IV, први и други део и Хенри V). Његови ликови постају комплекснији и осећајнији, комичне и озбиљне сцене се смењују, проза и поезија такође, чиме постиже наративну разноврсност свог зрелог доба.{{sfn|Shapiro||p=150}}<ref>{{harvnb|Gibbons|1993|pp=}}</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|p=356}} Овај период почиње и завршава се са две трагедије: „Ромео и Јулија“,{{sfn|Wood||p=161}}{{sfn|Honan|1998|p=206}} чувена романтична трагедија и „Јулије Цезар“, базирана на преводу Плутархових Паралелних живота из 1579, који је урадио сир Томас Норт, и којом је увео нову врсту драме.{{sfn|Ackroyd|2006|pp=353, 358}}<ref>-{Shapiro, 151–153.</ref>
[[Датотека:Henry_Fuseli_rendering_of_Hamlet_and_his_father's_Ghost.JPG|мини|350п|д|Хамлет, Хорације и Марсел са духом Хамлетовог оца. [[Хенри Фусели]]]]
Шекспиров такозвани „трагични период“ трајао је од 1600. до 1608. године мада је такође писао и тзв. „проблематичне комаде“ — ''Равном мером'', ''Троил и Кресида'', ''Све је добро што се добро сврши'' — током овог периода, а такође је писао трагедије и раније.<ref>{{harvnb|Bradley|1991|pp=85}}</ref><ref>{{
У свом последњем периоду, Шекспир је писао љубавне драме или трагикомедије и из тог периода датирају три важнија позоришна комада: „Цимберин“, „Зимска прича“ и „Бура“, као и драма у којој се појављује као коаутор: „Перикле, тирски принц“. Мање црне трагедије, ова четири позоришна комада су озбиљнијег тона него оне из деведесетих година 16. века, али завршавају се помирењем и опроштајем потенцијално трагичних грешки.<ref>{{harvnb|Dowden||p=57}}</ref> Неки критичари виде промену тона као доказ смиренијег погледа на свет, али то није могло много да утиче на моду у позоришту тог доба.<ref>{{harvnb|Dowden||p=60}}</ref><ref>{{harvnb|Frye||p=123}}</ref><ref>{{harvnb|McDonald||pp=15}}</ref> Шекспир је сарађивао у друга два позоришна комада, „Хенри VIII“ и „Два племенита рођака“, ({{јез-енгл|The Two Noble Kinsmen,}}) вероватно са [[Џон Флечер|Џоном Флечером]].{{sfn|Wells||pp=1247-1279}}
|