Науру — разлика између измена

| тип владавине = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[парламентарна република]]<ref name="atlas">{{книга| заглавие = Атлас мира: Максимально подробная информация| ответственный = Руководители проекта: А. Н. Бушнев, А. П. Притворов| место = Москва| издательство = АСТ| год = 2017| страницы = 93| страниц = 96| isbn = 978-5-17-10261-4| pages = }}</ref>

[[Јапанско царство|Јапанске]] снаге заузеле су острво [[26. август]]а [[1942]]. године<ref>Lundstrom, John B., ''The First Team and the Guadalcanal Campaign'', Naval Institute Press. стр. 175</ref>. Аеродромска писта коју су саградили Јапанци на острву бомбардована је у марту [[1943]], како би се спречило снабдевање острва. Јапанци су депортовали 1200 Науруанаца како би служили као радна снага на острвима [[Цхуук]] где их је 463 преминуло.<ref>Haden, J. D. 2000. [http://166.122.164.43/archive/2000/April/04-03-19.htm Nauru: a middle ground in World War II] {{Wayback|url=http://166.122.164.43/archive/2000/April/04-03-19.htm |date=20120208125727 }} ''Pacific Magazine''</ref>Острво је ослобођено 13. септембра 1945. године, када су се доласком аустралијског ратног брода [[ХМАС Дијамантајна]] јапанске снаге предале. Депортовани Науруанци враћени су с острва Цхуук у јануару [[1946]]. бродом Тријенца.<ref>Garrett, J. 1996. ''Island Exiles''. ABC. {{page| year = 1994| isbn = 978-0-7333-0485-9| pages = 176-181}}</ref> Године [[1947]]. [[Уједињене нације]] су поново доделиле управљање острвом Аустралији, Уједињеном Краљевству и Новом Зеланду.