Вилијам Шекспир — разлика између измена

Иако не постоје писани докази о овом периоду, већина биографа се слаже да је Шекспир ишао у основну школу у Стратфорду,<ref>Schoenbaum, Compact, 62–63.}-</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|pp=}}<ref>Wells, Stanley, et al. The Oxford Shakespeare: The Complete Works, 2nd Edition. Oxford: Oxford University Press, xv–xvi. {{page|year=2005|isbn=978-0-19-926717-0|pages=}}</ref> 1553. године, која је била бесплатна,<ref>{{citeCite book|last=Baldwin|first=T.W.|year=1944|title= William Shakspere's Small Latine & Lesse Greek|location=Urbana, Ill.|publisher=University of Illinois Press|oclc=35903|pages=464}}</ref> на око пола миље од куће. Не зна се у којој мери су основне школе биле квалитетне у елизабетанско доба, али се зна да је у овој школи Шекспир добио солидно знање из латинске граматике и литературе.{{sfn|Baldwin|1994|pp=164–166}}<ref name="Cressy1976">{{harvnb|Cressy|1976|pp= 80-82}}</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|p=545}}<ref>Wells, Oxford Shakespeare, xvi.</ref> Кад је напунио 18 година, Шекспир се оженио са Ен Хатавеј која је тад имала 26 година. Дозвола за венчање је издата [[27. новембар|27. новембра]] [[1582]]. Два суседа Хетвеја су гарантовала да није било разлога који би могли да онемогуће то венчање.<ref>Schoenbaum, Compact, 77–78.</ref>Венчање се вероватно одржало на брзину, јер је вустерски званичник дозволио да се брачни завети прочитају само једном уместо три пута како је то тад био обичај.{{sfn|Wood|2003|pp=}}<ref>Schoenbaum, Compact, 78–79.</ref> Анина трудноћа је могла да буде разлог за то. Шест месеци касније, родила је кћерку, Сузану, која је крштена [[26. мај]]а [[1583]].<ref>Schoenbaum, Compact, 93</ref> Близанци, Хамнет и Џудит, родили су се две године касније и били су крштени 2. фебруара 1585.<ref>Schoenbaum, Compact, 94.</ref> Хамнет је умро из непознатих разлога кад је имао 11 година и сахрањен је [[11. август]]а [[1596]].<ref>-{Schoenbaum, Compact, 224.</ref>

Након лирског „Ричарда II“, написаног готово у потпуности у стиху, Шекспир уводи прозну комедију у историјске драме у касним деведесетим 16. века (Хенри IV, први и други део и Хенри V). Његови ликови постају комплекснији и осећајнији, комичне и озбиљне сцене се смењују, проза и поезија такође, чиме постиже наративну разноврсност свог зрелог доба.{{sfn|Shapiro||p=150}}<ref>{{harvnb|Gibbons|1993|pp=}}</ref>{{sfn|Ackroyd|2006|p=356}} Овај период почиње и завршава се са две трагедије: „Ромео и Јулија“,{{sfn|Wood||p=161}}{{sfn|Honan|1998|p=206}} чувена романтична трагедија и „Јулије Цезар“, базирана на преводу Плутархових Паралелних живота из 1579, који је урадио сир Томас Норт, и којом је увео нову врсту драме.{{sfn|Ackroyd|2006|pp=353, 358}}<ref>-{Shapiro, 151–153.</ref>

Шекспиров такозвани „трагични период“ трајао је од 1600. до 1608. године мада је такође писао и тзв. „проблематичне комаде“ — ''Равном мером'', ''Троил и Кресида'', ''Све је добро што се добро сврши'' — током овог периода, а такође је писао трагедије и раније.<ref>{{harvnbsfn|Bradley|1991|pp=85}}</ref><ref>{{harvnb|Muir|2005|pp=12-16}}</ref> Многи критичари верују да Шекспирове најбоље трагедије представљају уједно и врхунац његове списатељске умешности. Јунак прве његове трагедије, Хамлет, био је предмет дискусија више него било који други Шекспиров лик, вероватно због свог монолога: „Бити или не бити, питање је сад“.{{sfn|Bradley||p=94}} За разлику од интровертног Хамлета, чији је фатални усуд његова неодлучност, јунаци следећих трагедија, Отело и Краљ Лир, налазе своју пропаст у исхитреним судовима који се на крају показују као погрешни.{{sfn|Bradley|1991|p=86}} Заплети у Шекспировим трагедијама се често заснивају на фаталним грешкама и усудима који поремете нормалан след догађаја и униште јунака и оне које воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=40, 48}} У „Отелу“, злобни Јаго подбада Отелову љубомору до те мере да Отело на крају убија своју невину супругу која га воли.{{sfn|Bradley|1991|pp=42, 169, 195}}{{sfn|Greenblatt||p=304}} У „Краљу Лиру“, стари краљ починио је трагичну грешку кад се одрекао свих права и на тај начин проузрокује сцене које воде директно ка убиству његове кћерке и мучењу слепог војводе од Глостера. Према критичару Франку Кермоду, „драма својом суровошћу мучи и своје ликове и публику.{{sfn|Bradley|1991|p=226}}{{sfn|Ackroyd|2006|p=423}}<ref>{{Cite book|last=Kermode| first = Frank|authorlink = | title = The Age of Shakespeare| url = | publisher = London: Weidenfeld & Nicholson, 141–2| location = |year=2004|isbn=978-0-297-84881-3|pages=}}</ref>“ У Магбету, најкраћој и најнабијенијој трагедији,<ref>{{Cite book|last=McDonald| first = Russ|authorlink = | title = Shakespeare's Late Style| url = | publisher = Cambridge University Press| location = Cambridge|year=2006|isbn=978-0-521-82068-4|pages=43-46}}</ref> неконтролисани напад амбиције подстиче Магбета и његову жену, леди Магбет да убију краља и узурпирају престо, да би их на крају уништио осећај гриже савести.{{sfn|Bradley|1991|p=306}} У овом комаду, Шекспир трагичној структури додаје и натприродни елеменат. Његове последње велике трагедије, „Антоније и Клеопатра“ и „Кориолан“, садрже неке од најбољих Шекспирових стихова, а [[Томас Стернс Елиот|Т. С. Елиот]], песник и критичар, сматра их Шекспировим најуспешнијим трагедијама.{{sfn|Ackroyd|2006|p=444}}{{sfn|McDonald||pp=69–70}}<ref>{{cite book|last=Eliot|first=T. S.|year=1934|title=Elizabethan Essays|location=London|publisher=Faber & Faber|oclc=9738219|pages= 59}}</ref>

У свом последњем периоду, Шекспир је писао љубавне драме или трагикомедије и из тог периода датирају три важнија позоришна комада: „Цимберин“, „Зимска прича“ и „Бура“, као и драма у којој се појављује као коаутор: „Перикле, тирски принц“. Мање црне трагедије, ова четири позоришна комада су озбиљнијег тона него оне из деведесетих година 16. века, али завршавају се помирењем и опроштајем потенцијално трагичних грешки.<ref>{{harvnbsfn|Dowden||p=57}}</ref> Неки критичари виде промену тона као доказ смиренијег погледа на свет, али то није могло много да утиче на моду у позоришту тог доба.<ref>{{harvnbsfn|Dowden||p=60}}</ref><ref>{{harvnb|Frye||p=123}}</ref><ref>{{harvnb|McDonald||pp=15}}</ref> Шекспир је сарађивао у друга два позоришна комада, „Хенри VIII“ и „Два племенита рођака“, ({{јез-енгл|The Two Noble Kinsmen,}}) вероватно са [[Џон Флечер|Џоном Флечером]].{{sfn|Wells||pp=1247-1279}}

* {{Cite book|last=NaglerBaldwin| first = AT. MW.| year=1944|title= =William ShakespeareShakspere's Stage|Small loacationLatine =& NewLesse HavenGreek|location=Urbana, CTIll.| publisher =University Yaleof UniversityIllinois Press|year=1958|year=1990|isbnoclc=978-0-300-02689-435903|pages=7464}}