Демократија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
|||
Ред 21:
{{Col-end}}]]
'''Демократија''' је политичка оријентација која фаворизује [[влада|владу]] народа, односно изабраних представника народа. Демократија је политички систем базиран на могућности да народ (грађани) може да бира своје представнике. Ово — ''право на бирање представника'' — основни је и суштински концепт демократије.<ref>Diamond, L., Lecture at Hilla University for Humanistic Studies January 21, 2004: [http://web.stanford.edu/~ldiamond/iraq/WhaIsDemocracy012004.htm "What is Democracy"]</ref><ref>[http://www.economist.com/markets/rankings/displaystory.cfm?story_id=8908438 Liberty and justice for some] at [[The Economist|Economist.com]]</
Демократија је, у међувремену, постала прилично неодређена као идеал, јер се често користи као општи израз за било који аспект политичког система, или друштва, који се жели приказати као добар.<ref>Политичка филозофија, Адам Свифт, Клио, 2008, год</ref> Није претерано рећи да је демократија постала својеврсна религија - савремена световна религија. Можемо је назвати савременом вером света. Све државе, изузев њих једанаест - [[Мјанмар]], [[Свазиленд]], [[Ватикан]] и неке арапске земље, тврде за себе да су демократије, макар само по имену.<ref>Демократија - мит и стварност, Френк Карстен, Карел Бекман</ref>
Ред 33:
== Облици и предуслови демократије као концепта друштвеног уређења ==
Постоје две врсте демократија:
* [[neposredna demokratija|директна (непосредна) демократија]] и
* [[представничка демократија|репрезентативна (представничка) демократија]].
Ред 41:
У [[представничка демократија|представничкој демократији]] грађани на изборима бирају своје представнике у [[парламент]]у и дају им ауторитет да доносе одлуке у њихово име. Иако је непосредна или директна демократија маргинализована у корист представничке (репрезентативне), поједине области у свету успевају да задрже овај облик учешћа грађана у политичком животу. Такав је случај са [[Швајцарска|Швајцарском]] која је, захваљујући кантоналном уређењу, успешно интегрисала непосредност учешћа грађана у доношењу претежног дела политичких одлука. Облике непосредне демократије срећемо као предвиђене и у већини савремених [[устав]]а. Најчешће су то народна иницијатива и [[референдум]].
Да би се неки систем могао звати демократским, у некој држави, сваки грађанин мора имати иста права и слободе (све док туђа права и слободе не прекрши).<ref>{{Cite book|
== Значење и дефиниција у пракси ==
С временом се значење демократије променило, а савремена се дефиниција јако мењала од 18. века, откад су се уводили разни „демократски“ системи у многим државама.<ref>Wilson, N. G. ''Encyclopedia of ancient Greece''. New York: Routledge. {{page|
Француски филозоф [[Монтескје]] (1689-1755) је веома утицао на промовирање и утемељење идеја о демократској власти у периоду Француске буржоаске револуције и стварања [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Монтескје је веровао да је најбољи начин да се осигура да власт служи општој добробити ако се учине следећи кораци:
Ред 64:
{{leftlegend|#000080|Државе у којима је изборна демократија}}
{{leftlegend|#cccccc|Остали}}]]
Избори сами по себи нису довољан услов за постојање демократије.<ref>{{Cite book|
Изборе су често злоупотребљавали ауторитативни режими или [[диктатура|диктатуре]] да оставе лажан утисак демократије. За то постоји више метода:
Ред 135:
== За и против ==
Традиционално, сврха демократије је да заустави превелико гомилање моћи у рукама једног појединца или неколико њих.<ref>{{
Стварајући систем где грађани мог смењивати владајућу групу, без промене легалног темеља владавине, демократија смањује политичку несигурност и нестабилност, и уверава грађане да колико се год они не слагали са постојећим мерама, имаће шансу да промене оне на власти, или мере са којима се не слажу. Демократија је, такође, везана за идеју уставне владавине, стављајући границу коју владајућа већина у влади не може пречи.
Ред 149:
Ови теоретичари тврде да сви облици организација цивилног друштва унапређују упућеност и бољу информираност код грађанства, тј. цивила, који потом подузимају корисније кораке у процесу изборних гласања, партиципирају у политици и усмеравању деловање владе на виши степен одговорности. Статути ових цивилних организација се често могу узимати у микро-конституцијском смислу због тога што упућују грађанима-партиципантима инструкције о формалностима демократског доношења одлука.
У новије време је Роберт Путнам изјавио како су чак и неполитичке организације цивилног друштва од виталног значаја за демократију јер чине друштвени капитал, поверење и заједничке вредности, које кад се пренесу у политичку сферу доприносе одржавању заједништва у друштву, унапређујући тако разумевање и међуповезаност друштва и интереса који у њему обитавају.<ref>{{cite book|
Такође код неких постоје и дилеме кроз постављање питања колико је цивилно друштво уствари демократско. Постоје и примедбе да актери у цивилном друштву сада долазе до значајне политичке моћи без тога да је неко за њих директно гласао или их бирао. На крају, неки аналитичари су дошли до закључака да пошто је концепт цивилног друштва у блиској вези с демократијом и појављивањем на политичкој сцени тако се могу врло лахко повезати с идејама националности и национализма.
Ред 155:
== Историјски извори демократије ==
Демократија се први пут појавила у [[Античка Грчка|старој Грчкој]] у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]] у [[Атина|Атини]].<ref>{{Cite book
==== Платон о демократији ====
Ред 196:
== Литература ==
* {{Cite book|last=Dahl|
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book|ref=harv| last=Held| first = David| title = Models of Democracy| publisher = Stanford University Press|year=2006|isbn=978-0-8047-5472-9|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* [[Daniele Archibugi|Archibugi, Daniele]], [https://web.archive.org/web/20100605032115/http://press.princeton.edu/titles/ html ''The Global Commonwealth of Citizens. Toward Cosmopolitan Democracy'', Princeton University Press]. {{page|
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{
* Bittar, Eduardo C. B. (2016). "Democracy, Justice and Human Rights: Studies of Critical Theory and Social Philosophy of Law". Saarbrucken: LAP. {{page|
* -{Castiglione, Dario. (2005). "[http://www.huss.ex.ac.uk/politics/research/readingroom/CastiglioneRepublicanism.pdf#search=%22republicanism%20historiography%22 Republicanism and its Legacy]." ''European Journal of Political Theory.'' pp. 453–65.}-
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* Emerson, Peter "Designing an All-Inclusive Democracy." Springer. {{page|
* Emerson, Peter "Defining Democracy." Springer. {{page|
* [[William Everdell|Everdell, William R.]] ''The End of Kings: A History of Republics and Republicans.'' Chicago: University of Chicago Press. {{page|
* -{Gabardi, Wayne. (2001). Contemporary Models of Democracy. ''Polity''.}-
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
| first = I. C.
| last2
| first2 = K.
| title = Karl Popper: Life and time, and values in a world of facts Volume 1 of Karl Popper: A Centenary Assessment, Karl Milford
| publisher = Ashgate Publishing, Ltd.
|
| url = https://books.google.com/books?id=w-BEoTj0axoC|isbn=978-0-7546-5375-2}}
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite journal
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{
* {{
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite journal
* {{
* {{
* {{Cite journal
* {{Cite book
* {{Cite book
* {{Cite book
{{Refend}}
|