Демократија — разлика између измена

Да би се неки систем могао звати демократским, у некој држави, сваки грађанин мора имати иста права и слободе (све док туђа права и слободе не прекрши).<ref>{{Cite bookharvnb|last=Dahl| first = Robert A.| title = A Preface to Democratic Theory.| publisher = University of Chicago Press|year=1963|isbn=978-0-226-13426-0|pagespp=}}</ref> Права и слободе политичка наука разврстава у 4 генерације: грађанска, политичка, економска и социјална те права везана за [[животна средина|животну средину]]. Она подразумевају слободу [[вероисповест]] и, националног и етничког опредељења, употребе језика, слободу медија и штампе, слободу грађана да се окупљају и размењују мишљења ... Сваки грађанин (пунољетни) мора имати право на глас да бира свога представника у парламенту или влади. Он то ради на изборима који морају бити редовни (најчешће сваких четири или шест година), непосредни, тајни (могућност да гласа у тајности) општи (право учешћа свих пунолетних грађана), и једнаки (један грађанин један глас). Такође, такво друштво мора подржавати сваки облик [[плурализам|плурализма]]. То значи да држава мора имати више политичких странака ([[политичка партија|политичке странке]]) и интерсних група ([[групе за притисак]]) и да грађани слободно могу приступати њима или основати своје.

Традиционално, сврха демократије је да заустави превелико гомилање моћи у рукама једног појединца или неколико њих.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Dahl| first = Robert A.| title = Democracy and its Critics.| publisher = Yale University Press|year=1991|isbn=978-0-300-04938-1|pagespp=}}</ref><ref>{{cite book|last=Dahl| first = Robert A.| title = On Democracy.| publisher = Yale University Press|year=2000|isbn=978-0-300-08455-9|pages=}}</ref> Она треба да створи равнотежу која би дала довољно моћи за оно што Александар Хамилтон назива ''снажном и енергетичном владом'' и да избјегне давање превише моћи тако да се она злоупотријеби. Неки, као Винстон Черчил, сматрају демократију ''најмање лошим'' од свих облика владавине (''демократија је најгори облик владавине осим свих осталих који су били испробани са времена на време'' В. Черчил).

Демократија се први пут појавила у [[Античка Грчка|старој Грчкој]] у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]] у [[Атина|Атини]].<ref>{{Cite bookharvnb|last=Raaflaub| first = Kurt A. | last2=Ober| first2=Josiah | last3=Wallace| first3=Robert W |year=2007| title = Origins of Democracy in Ancient Greece | publisher = University of California Press |isbn=978-0-520-24562-4| ref = harv}}</ref> Прва савремена демократија је била [[Сједињене Америчке Државе|САД]] успостављена [[1789]]. године на основи филозофије [[доба разума]].<ref>{{cite book|last=Becker| first = Peter|author2 = Heideking, Juergen| last3=Henretta| first3 = James A.| title = Republicanism and Liberalism in America and the German States, 1750–1850.| publisher = Cambridge University Press|year=2002|isbn=978-0-521-80066-2|pagespp=}}</ref><ref>{{cite book|author=Caputo, Nicholas.| title = America's Bible of Democracy: Returning to the Constitution.| publisher = SterlingHouse Publisher, Inc|year=2005|isbn=978-1-58501-092-9|pages=}}</ref>

| first = I. C.|last2=Milford

| title = Karl Popper: Life and time, and values in a world of facts Volume 1 of Karl Popper: A Centenary Assessment, Karl Milford|publisher = Ashgate Publishing, Ltd.