Манастир Светог Андреје на Трески — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 19:
Манастир је првобитно подигнут високо у [[Речни кланац|кланцу]] Треске, али се после подизања [[Водена брана|бране]] и [[ХЕ|хидроцентрале]] на њој, 1938. године<ref>"Правда", Београд 7. јула 1938. године</ref> нашао на обали [[Акумулационо језеро|акумулационог језера]] [[Језеро Матка|Матка]]<ref name="Проспект" />.
Године 1932. у манастиру су били и монаси избегли из Русије. Један од њих, гостопримац је био раније у руском манастиру у Финској, на језеру Ладоги. Манастирска црква је тада била затворена, на неприступачном месту. Скромну задужбину Андријаша, величине капелице, са зидним спољним украсима од танке цигле красио је очувани живопис. Према сачуваном натпису на унутрашњем зиду он је настао заслугом '''митрополита Јоана и Григорија монаха'''(живописца). Скромност здања објашава се фактом да је настала у време Косовског боја. Неколико година раније је у камењару код манастира, смртно настрадао од последица пада, млади архитект-археолог Жарко Татић.<ref>"Политика", Београд 4. септембар 1932.</ref>
Октобра 1933. године велика група туриста је у организацији "Путника" из Новог Сада посетила знаменитости Старе Србије и Македоније. Посетили су и манастир Св. Андреје у кањону реке Треске. Испред манастира се при обали налазио велики чамац на којем је писало "Принц Андреј", који је светињи поклонио мали југословенски краљевић [[Андреј Карађорђевић]]. У манастир се могло ући само са реке, и то са чамцем. Младић који се из помоћ молитви излечио у манастиру, по датом завету захвалности, 11 година је свакодневно бесплатно превозио посетиоце манастира. Ту поред манастира, падом са једне литице погинула је Макензијева кћерка, током планинарења.<ref>"Правда", Београд 22. октобра 1933. године</ref>
| |||