Крсто Поповић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 63:
Поповић није прихватио италијански предлог да буде командант цјелокупне жандамерије, већ је тражио од Италијана стварање Црногорске војске, као савезнике у борби против партизана.{{sfn|Пајовић|1977|p=118}} Пирцио Бироли је прихватио овај предлог и Поповић је потписао споразум, који је на крају ипак одбила италијанска влада не дозвољавајући да у Црној Гори буде било какве војске осим италијанске.{{sfn|Пајовић|1977|pp=119-120}} У марту [[1942]]. године, Пирцио Бироли успијева да направи коалицију између четника и [[зеленаши|зеленаша]]. Под патронатом окупатора Црна Гора је подијељена на три сектора од којих један припада зеленашима, а друга два четницима [[Бајо Станишић|Баје Станишића]] и [[Павле Ђуришић|Павла Ђуришића]].{{sfn|Tomasevich|2002|p=142}} По повлачењу партизана за Босну, четници су напали зеленаше и то је био крај коалиције. У овом сукобу су Италијани узели зеленаше у заштиту. Од ових догађања па надаље, зеленаши одбијају да нападају партизане. Ловћенску бригаду, чији је командант био Крсто Поповић, захватило је расуло и [[Немци|Нијемци]] су је расформирали у новембру [[1943]]. године, а Крста разоружали.
 
[[Народноослободилачка војска Југославије|Партизани]] су га више пута позивали да им се прикључи. Иако су му два сина (Радован и Никола) била у партизанима одбио је све позиве и остао доследан својим увјерењима. Његови синови били су партизански борци од [[1941]]. године; Радован је погинуо у [[Битка на Неретви|бици на Неретви]], адок је [[Никола Поповић (народни херој)|Никола]] је проглашен за [[народни херој Југославије|народног хероја]].
 
=== Погибија ===