Википедија

Демократија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 41:
У [[представничка демократија|представничкој демократији]] грађани на изборима бирају своје представнике у [[парламент]]у и дају им ауторитет да доносе одлуке у њихово име. Иако је непосредна или директна демократија маргинализована у корист представничке (репрезентативне), поједине области у свету успевају да задрже овај облик учешћа грађана у политичком животу. Такав је случај са [[Швајцарска|Швајцарском]] која је, захваљујући кантоналном уређењу, успешно интегрисала непосредност учешћа грађана у доношењу претежног дела политичких одлука. Облике непосредне демократије срећемо као предвиђене и у већини савремених [[устав]]а. Најчешће су то народна иницијатива и [[референдум]].
 
Да би се неки систем могао звати демократским, у некој држави, сваки грађанин мора имати иста права и слободе (све док туђа права и слободе не прекрши).<ref>{{harvnbsfn|Dahl|1963|pp=}}</ref> Права и слободе политичка наука разврстава у 4 генерације: грађанска, политичка, економска и социјална те права везана за [[животна средина|животну средину]]. Она подразумевају слободу [[вероисповест]] и, националног и етничког опредељења, употребе језика, слободу медија и штампе, слободу грађана да се окупљају и размењују мишљења ... Сваки грађанин (пунољетни) мора имати право на глас да бира свога представника у парламенту или влади. Он то ради на изборима који морају бити редовни (најчешће сваких четири или шест година), непосредни, тајни (могућност да гласа у тајности) општи (право учешћа свих пунолетних грађана), и једнаки (један грађанин један глас). Такође, такво друштво мора подржавати сваки облик [[плурализам|плурализма]]. То значи да држава мора имати више политичких странака ([[политичка партија|политичке странке]]) и интерсних група ([[групе за притисак]]) и да грађани слободно могу приступати њима или основати своје.
 
== Значење и дефиниција у пракси ==
Ред 135:
== За и против ==
 
Традиционално, сврха демократије је да заустави превелико гомилање моћи у рукама једног појединца или неколико њих.<ref>{{harvnbsfn|Dahl|1991|pp=}}</ref><ref>{{citeCite book|last=Dahl| first = Robert A.| title = On Democracy.| publisher = Yale University Press|year=2000|isbn=978-0-300-08455-9|pages=}}</ref> Она треба да створи равнотежу која би дала довољно моћи за оно што Александар Хамилтон назива ''снажном и енергетичном владом'' и да избјегне давање превише моћи тако да се она злоупотријеби. Неки, као Винстон Черчил, сматрају демократију ''најмање лошим'' од свих облика владавине (''демократија је најгори облик владавине осим свих осталих који су били испробани са времена на време'' В. Черчил).
Стварајући систем где грађани мог смењивати владајућу групу, без промене легалног темеља владавине, демократија смањује политичку несигурност и нестабилност, и уверава грађане да колико се год они не слагали са постојећим мерама, имаће шансу да промене оне на власти, или мере са којима се не слажу. Демократија је, такође, везана за идеју уставне владавине, стављајући границу коју владајућа већина у влади не може пречи.
 
Ред 155:
== Историјски извори демократије ==
 
Демократија се први пут појавила у [[Античка Грчка|старој Грчкој]] у [[4. век п. н. е.|4. веку п. н. е.]] у [[Атина|Атини]].<ref>{{harvnbsfn|Raaflaub|Ober|Wallace|2007|pp=}}</ref>Прва савремена демократија је била [[Сједињене Америчке Државе|САД]] успостављена [[1789]]. године на основи филозофије [[доба разума]].<ref>{{cite book|last=Becker| first = Peter|author2 = Heideking, Juergen| last3=Henretta| first3 = James A.| title = Republicanism and Liberalism in America and the German States, 1750–1850.| publisher = Cambridge University Press|year=2002|isbn=978-0-521-80066-2|pages=}}</ref><ref>{{cite book|author=Caputo, Nicholas.| title = America's Bible of Democracy: Returning to the Constitution.| publisher = SterlingHouse Publisher, Inc|year=2005|isbn=978-1-58501-092-9|pages=}}</ref>
 
==== Платон о демократији ====
Ред 196:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Dahl| first = Robert A.| title = On Democracy and its Critics.| publisher = Yale University Press|year=19912000|isbn=978-0-300-0493808455-19|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dahl| first = Robert A.| title = Democracy and its Critics.| publisher = Yale University Press|year=1991|isbn=978-0-300-04938-1|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Diamond, Larry & Leonardo Morlino.| title = Assessing the Quality of Democracy.| publisher = JHU Press|year=2005|isbn=978-0-8018-8287-6|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Dahl| first = Robert A.| title = A Preface to Democratic Theory.| publisher = University of Chicago Press|year=1963|isbn=978-0-226-13426-0|pages=}}
Линија 231 ⟶ 232:
| first = I. C.|last2=Milford
| first2 = K.
| title = Karl Popper: Life and time, and values in a world of facts Volume 1 of Karl Popper: A Centenary Assessment, Karl Milford|publisher = Ashgate Publishing, Ltd.|year=2006|url = https://books.google.com/books?id=w-BEoTj0axoC|isbn=978-0-7546-5375-2}}
|year=2006|url = https://books.google.com/books?id=w-BEoTj0axoC|isbn=978-0-7546-5375-2}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Khan, L. Ali.| title = A Theory of Universal Democracy: Beyond the End of History.| url = |location=| publisher = Martinus Nijhoff Publishers|year=2003|isbn=978-90-411-2003-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Köchler| first = Hans|authorlink = Hans Köchler| title = The Crisis of Representative Democracy.| url = |location=| publisher = Peter Lang|year=1987|isbn=978-3-8204-8843-2|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Lijphart, Arend.| title = Patterns of Democracy: Government Forms and Performance in Thirty-Six Countries.| url = |location=| publisher = Yale University Press|year=1999|isbn=978-0-300-07893-0|pages=}}
* {{Cite journal|doi=10.2307/1951731 |author = Lipset, Seymour Martin. |year=1959| title = Some Social Requisites of Democracy: Economic Development and Political Legitimacy| journal = American Political Science Review | volume = 53 | issue = 1 | jstor = 1951731 |pages=69–10569-105}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Macpherson, C. B.| title = The Life and Times of Liberal Democracy| url = |location=| publisher = Oxford University Press|year=1977|isbn=978-0-19-289106-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Morgan| first = Edmund| title = Inventing the People: The Rise of Popular Sovereignty in England and America.| url = |location=| publisher = Norton|year=1989|isbn=978-0-393-30623-1|pages=}}
Ред 244:
* {{Cite book|ref=harv|author = Plattner, Marc F. & Aleksander Smolar.| title = Globalisation, Power, and Democracy.| url = |location=| publisher = JHU Press|year=2000|isbn=978-0-8018-6568-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Plattner, Marc F. & João Carlos Espada.| title = The Democratic Invention.| url = |location=| publisher = Johns Hopkins University Press|year=2000|isbn=978-0-8018-6419-3|pages=}}
* {{Cite journal|doi=10.1353/jod.1999.0055 | last=Sen| first = Amartya K.|year=1999| title = Democracy as a Universal Value | url = | journal = Journal of Democracy | volume = 10 | issue = 3 |pages=3–173-17}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Thompson| first = Dennis| title = The Democratic Citizen: Social Science and Democratic Theory in the 20th Century| url = |location=| publisher = Cambridge University Press|year=1970|isbn=978-0-521-13173-5|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Volk| first = Kyle G.| title = Moral Minorities and the Making of American Democracy| url = |location=New York| publisher = Oxford University Press|year=2014|id=}}
* {{Cite journal|doi=10.2307/2952354 |author = Weingast, Barry. |year=1997| title = The Political Foundations of the Rule of Law and Democracy| journal = American Political Science Review | volume = 91 | issue = 2 | jstor = 2952354 |pages=245–263245-263}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Whitehead, Laurence.| title = Emerging Market Democracies: East Asia and Latin America.| url = |location=| publisher = JHU Press|year=2002|isbn=978-0-8018-7219-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author = Willard, Charles Arthur.| title = Liberalism and the Problem of Knowledge: A New Rhetoric for Modern Democracy.| url = |location=| publisher = University of Chicago Press|year=1996|isbn=978-0-226-89845-2|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Демократија”