Википедија

Демократија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 135:
== За и против ==
 
Традиционално, сврха демократије је да заустави превелико гомилање моћи у рукама једног појединца или неколико њих.{{sfn|Dahl|1991|pp=}}<ref>{{harvnbsfn|Dahl|2000|pp=}}</ref> Она треба да створи равнотежу која би дала довољно моћи за оно што Александар Хамилтон назива ''снажном и енергетичном владом'' и да избјегне давање превише моћи тако да се она злоупотријеби. Неки, као Винстон Черчил, сматрају демократију ''најмање лошим'' од свих облика владавине (''демократија је најгори облик владавине осим свих осталих који су били испробани са времена на време'' В. Черчил).
Стварајући систем где грађани мог смењивати владајућу групу, без промене легалног темеља владавине, демократија смањује политичку несигурност и нестабилност, и уверава грађане да колико се год они не слагали са постојећим мерама, имаће шансу да промене оне на власти, или мере са којима се не слажу. Демократија је, такође, везана за идеју уставне владавине, стављајући границу коју владајућа већина у влади не може пречи.
 
Ред 149:
Ови теоретичари тврде да сви облици организација цивилног друштва унапређују упућеност и бољу информираност код грађанства, тј. цивила, који потом подузимају корисније кораке у процесу изборних гласања, партиципирају у политици и усмеравању деловање владе на виши степен одговорности. Статути ових цивилних организација се често могу узимати у микро-конституцијском смислу због тога што упућују грађанима-партиципантима инструкције о формалностима демократског доношења одлука.
 
У новије време је Роберт Путнам изјавио како су чак и неполитичке организације цивилног друштва од виталног значаја за демократију јер чине друштвени капитал, поверење и заједничке вредности, које кад се пренесу у политичку сферу доприносе одржавању заједништва у друштву, унапређујући тако разумевање и међуповезаност друштва и интереса који у њему обитавају.<ref>{{citeCite book|last=Putnam|first=Robert| title = [[Making Democracy Work]].| publisher = Princeton University Press|year=2001|isbn=978-5-551-09103-5|pages=}}</ref>
 
Такође код неких постоје и дилеме кроз постављање питања колико је цивилно друштво уствари демократско. Постоје и примедбе да актери у цивилном друштву сада долазе до значајне политичке моћи без тога да је неко за њих директно гласао или их бирао. На крају, неки аналитичари су дошли до закључака да пошто је концепт цивилног друштва у блиској вези с демократијом и појављивањем на политичкој сцени тако се могу врло лахко повезати с идејама националности и национализма.
Ред 196:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=DahlPutnam| first = Robert A.| title = On[[Making Democracy Work]].| publisher = YalePrinceton University Press|year=20002001|isbn=978-05-300551-0845509103-95|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dahl| first = Robert A.| title = On Democracy.| publisher = Yale University Press|year=2000|isbn=978-0-300-08455-9|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Dahl| first = Robert A.| title = Democracy and its Critics.| publisher = Yale University Press|year=1991|isbn=978-0-300-04938-1|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Демократија”