Венера — разлика између измена

| journal = Icarus| volume = 112| issue = 1| doi = 10.1006/icar.1994.1180| bibcode = 1994Icar..112..253H|pages=253-281}}</ref><ref>{{harvnbsfn|Morrison|2003|pp=}}</ref>

| doi = 10.1016/j.icarus.2009.02.008| bibcode = 2009Icar..202...12S| arxiv = 0906.2781 }}</ref> док је [[астероид]] -{[[2002 VE68]]}- чија орбита врши транзит преко Венерине орбите означен као [[квазисателит|квази-сателит]].<ref>{{cite journal|author=Mikkola, S. |author2 = Brasser, R. |author3 = Wiegert, P. |author4 = Innanen, K. | title = Asteroid 2002 VE68, a quasi-satellite of Venus| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 351| issue = 3|pages= L63|date=July 2004| doi=10.1111/j.1365-2966.2004.07994.x| bibcode=2004MNRAS.351L..63M}}</ref><ref>{{cite journal|author=de la Fuente Marcos, C.; de la Fuente Marcos, R. | lastauthoramp = yes | title = On the dynamical evolution of 2002 VE68| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume=427| issue=1|date=November 2012| doi = 10.1111/j.1365-2966.2012.21936.x| bibcode = 2012MNRAS.427..728D| arxiv = 1208.4444 |pages=728}}</ref> Коорбиталне орбите имају још и сателити -{[[2001 CK32]]}- и -{[[2012 XE133]]}-.<ref name=dynamics>{{Cite journal|title=Asteroid 2012 XE133, a transient companion to Venus | first = C. | last=de la Fuente Marcos|author2 = de la Fuente Marcos, R. | journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 432| issue = 2| doi = 10.1093/mnras/stt454| url = http://adsabs.harvard.edu/doi/10.1093/mnras/stt454| arxiv = 1303.3705 | bibcode = 2013MNRAS.432..886D |pages=886-893}}</ref>

После [[сунце|Сунца]] и [[Месец]]а, Венера је гледано са површине Земље најсјајнији објекат на [[хоризонт]]у и сјајнија је од свих звезда видљивих на небу. Највећу вредност [[привидна звездана величина|привидне магнитуде]] од -4,9 достиже када је у близини Земље у фази половичне видљивости (полумесец).<ref name="JPL-Horizons">{{cite web|date=2006-Feb-27 (GEOPHYSICAL DATA) | title = HORIZONS Web-Interface for Venus (Major Body=299)| publisher = JPL Horizons On-Line Ephemeris System | url = http://ssd.jpl.nasa.gov/horizons.cgi?find_body=1&body_group=mb&sstr=299| accessdate=28. 11. 2010.}}</ref>{{напомена|Астрометријски систем -{''JPL Horizons''}- одредио је вредност привидне магнитуде Венере за дан 8. децембар 2013. године на вредност од −4,89<ref name="JPL-Horizons"/>}} Привидна звездана величина Венере пада на -3,0 када се налази у фази „иза Сунца“.<ref name="MallamaSky">Mallama, A. (2011). "Planetary magnitudes". Sky and Telescope 121 (1): 51–56.</ref> Венеру је могуће видети и у сред дана за ведрог времена, односно видљива је голим оком када се Сунце налази ниско на хоризонту.<ref>{{cite news|url=http://www.skyandtelescope.com/community/skyblog/observingblog/116925708.html| title = See Venus in Broad Daylight!| publisher = Sky & Telescope| last=Flanders| first = Tony|date=25. 02. 2011.}}</ref> Као једна од „инфериорних планета“{{напомена|Појмови „инфериорна“ и „супериорна“ планета потичу из геоцентричне космологије [[Клаудије Птолемеј|Клаудија Птолемеја]], по којој су „инфериорним“ планетама сматране оне планете чије су путање увек колинеарне са Земљом и Сунцем, што није случај са „супериорним планетама“. У прву групу убрајају се Венера и [[Меркур]], док су супериорним сматрани [[Марс]], [[Јупитер]] и [[Сатурн]]. Касније је [[Никола Коперник]] одбивши геоцентрични систем, поделу на инфериорне и супериорне базирао на удаљености од Сунца у односу на Земљу.<ref>{{harvnbsfn|Lakatos|Worrall|Currie|1980|p=186}}</ref> }} Венерин угао [[елонгација|елонгације]] најчешће има вредност од 47°, што је знатно више од [[Меркур]]а чија је елонгација до 28°, што значи да је Венера видљива на ноћном небу знатно дуже по заласку Сунца.<ref name="ephemeris">{{cite web|last=Espenak| first=Fred|year=1996| url = http://eclipse.gsfc.nasa.gov/TYPE/venus2.html#ve2006| title = Venus: Twelve year planetary ephemeris, 1995–2006| work = NASA Reference Publication 1349| publisher = NASA/Goddard Space Flight Center| accessdate=20. 06. 2006.}}</ref>