Венера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м harvardski nacin citiranja |
м Разне исправке |
||
Ред 87:
Ударни кратери на површини Венере имају димензије између 3—280 км. Како је атмосфера Венере веома густа, објекти који улазе у њу толико успоравају у највећем броју случајева да се на површину планете спусте без икаквог удара (уколико имају мање вредности [[кинетичка енергија|кинетичке енергије]] од одређених), док свемирски пројектили димензија мањих од 50 m у пречнику готово у целости изгоре у атмосфери Венере.<ref>{{cite journal|last=Herrick| first = R. R.| last2=Phillips| first2 = R. J.|year=1993
| title = Effects of the Venusian atmosphere on incoming meteoroids and the impact crater population
| journal = Icarus| volume = 112| issue = 1| doi = 10.1006/icar.1994.1180| bibcode = 1994Icar..112..253H|pages=253-281}}</
=== Основне одлике рељефа Венере ===
Ред 222:
Венера нема [[природни сателит|природних сателита]]<ref name="icarus202">{{cite journal|last=Sheppard|first=Scott S.|author2 = Trujillo, Chadwick A. | title = A survey for satellites of Venus| journal = Icarus| volume = 202| issue = 1|date=July 2009|pages=12-16
| doi = 10.1016/j.icarus.2009.02.008| bibcode = 2009Icar..202...12S| arxiv = 0906.2781 }}</ref> док је [[астероид]] -{[[2002 VE68]]}- чија орбита врши транзит преко Венерине орбите означен као [[квазисателит|квази-сателит]].<ref>{{cite journal|author=Mikkola, S. |author2 = Brasser, R. |author3 = Wiegert, P. |author4 = Innanen, K. | title = Asteroid 2002 VE68, a quasi-satellite of Venus| journal = Monthly Notices of the Royal Astronomical Society| volume = 351| issue = 3|pages=
Италијански астроном [[Ђовани Доменико Касини]] је у [[17. век|XVII веку]] објавио своје „откриће“ објекта који се креће око Венере и који је назван [[Неитх]], по [[стари Египат|египатској]] богињи рата. Иако је током наредна два века по „открићу“ овог сателита више пута описивано његово кретање по небеском своду, касније је установљено да су то у ствари биле звезде. Екипа научника са [[калифорнијски технолошки институт|''Калифорнијског института за технологију'']] у студији посвећеној еволуцији Сунчевог система дошла је до закључка да је у орбити око планете Венере у најранијој фази њене геолошке историје постојао најмање један природни сателит који је вероватно настао као последица снажног метеорског судара који се десио пре више милијарди година.<ref>{{cite news|publisher=Scientific American|date=10. 10. 2006.| title = Double Impact May Explain Why Venus Has No Moon| last=Musser| first = George| url = http://www.sciam.com/article.cfm?articleID=0008DCD1-0A66-152C-8A6683414B7F0000&ref=sciam
Ред 231:
[[Датотека:Phases Venus.jpg|мини|д|250п|Фазе [[венерине мене|Венериних мена]].]]
После [[сунце|Сунца]] и [[Месец]]а, Венера је гледано са површине Земље најсјајнији објекат на [[хоризонт]]у и сјајнија је од свих звезда видљивих на небу. Највећу вредност [[привидна звездана величина|привидне магнитуде]] од -4,9 достиже када је у близини Земље у фази половичне видљивости (полумесец).<ref name="JPL-Horizons">{{cite web|date=2006-Feb-27 (GEOPHYSICAL DATA) | title = HORIZONS Web-Interface for Venus (Major Body=299)| publisher = JPL Horizons On-Line Ephemeris System | url = http://ssd.jpl.nasa.gov/horizons.cgi?find_body=1&body_group=mb&sstr=299| accessdate=28. 11. 2010.}}</ref>{{напомена|Астрометријски систем -{''JPL Horizons''}- одредио је вредност привидне магнитуде Венере за дан 8. децембар 2013. године на вредност од −4,89<ref name="JPL-Horizons"/>}} Привидна звездана величина Венере пада на -3,0 када се налази у фази „иза Сунца“.<ref name="MallamaSky">Mallama, A. (2011). "Planetary magnitudes". Sky and Telescope 121 (1): 51–56.</ref> Венеру је могуће видети и у сред дана за ведрог времена, односно видљива је голим оком када се Сунце налази ниско на хоризонту.<ref>{{cite news|url=http://www.skyandtelescope.com/community/skyblog/observingblog/116925708.html| title = See Venus in Broad Daylight!| publisher = Sky & Telescope| last=Flanders| first = Tony|date=25. 02. 2011.}}</ref> Као једна од „инфериорних планета“{{напомена|Појмови „инфериорна“ и „супериорна“ планета потичу из геоцентричне космологије [[Клаудије Птолемеј|Клаудија Птолемеја]], по којој су „инфериорним“ планетама сматране оне планете чије су путање увек колинеарне са Земљом и Сунцем, што није случај са „супериорним планетама“. У прву групу убрајају се Венера и [[Меркур]], док су супериорним сматрани [[Марс]], [[Јупитер]] и [[Сатурн]]. Касније је [[Никола Коперник]] одбивши геоцентрични систем, поделу на инфериорне и супериорне базирао на удаљености од Сунца у односу на Земљу.
Њен изглед на небеском своду гледано са Земље мења се од положаја када је најсјајнија на јутарњем небу и тада је позната као ''звезда Даница'', до позиције када је најсјајнија после заласка Сунца (''Вечерњача''). Кроз историју често је била предмет погрешних закључака и неретко је означавана као ''[[неидентификовани летећи објекат]]'' на ноћном небу, па је тако некадашњи председник [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] [[Џими Картер]] [[1969]]. године, видевши Венеру на ноћном небу, сматрао да је видео НЛО објекат.<ref>{{cite web|last=Krystek| first = Lee| url = http://www.unmuseum.org/ifonat.htm| title = Natural Identified Flying Objects| publisher = The Unngatural Museum| accessdate=20. 06. 2006.}}</ref>
|