Џунтаран — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
== Срби у Адоњу ==
[[Срби]] су насељени у Адоњу [[1690]]. године под патријархом [[Арсеније Чарнојевић|Чарнојевићем]]. Појавили су се 1688. године и ту зауставили. Већ 1691. године у Адоњу је православна црква - брвнара са једним свештеником.<ref>"Српске недељне новине", Будимпешта 2017.</ref> У тој богомољи су до 1698. године чуване мошти српског деспота па светитеља Св. Стефана Штиљановића. Још [[1704]]. у једном спису „ударили су печет” [[Срби]] из тадашњег Џанкуртанца, Станоје Вајда "са својим сиромасима".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године</ref> По једном попису из [[1731]]. године у том насељу је било 19 српских кућа. Црква од чврстог материјала - камена грађена је 1732. године. У документу - списак пореза за школе, епархије будимске из [[1745]]. године, наводи се прилог из места Џанкуртаран - 5 ф. У другом српском документу састављеном и потписаном у [[Сентандреја|Сентандреји]] [[12. децембар|12. децембра]] [[1748]]. године, као извештају о избору владике, помињу се из [[православци]] и из Адоња: поп Андреј Жикуртарански, затим "Христјани Жанкултарански (сада, 1872. године - Ароњ!) - место печета полажу свој крст". Значи да је село имало у [[18. век|18. веку]] име Ж(Џ)анкултаран.
Године [[1827]]. купио је књигу за читање поп Никифор Сабадош у Адоњу (ту и 1826).<ref>Јован Пачић: "Сочињенија песнословна", Пешта 1827. године</ref> Пренумерант поучне књиге о значају оца, био је 1832. година администратор парохије поп Цветко Ћосић.<ref>"Отац или мисли чедољубивог оца", превод, Карловац 1832. године</ref> Српску књигу купило је 1832. године неколико Срба из Адоња. Били су то парох Петар Парабак (и 1831), Јован Миљковић "дјетонаставник" (учитељ) (и 1831), те господа Јован Каран трговац и Димитрије Поповић земљеделац.<ref>Василије Чокерљан: "Србски родољубац", Будим 1832. године</ref> Мађарско-српску граматику набавио је 1833. године адоњски учитељ Николај Сабадош. Тада је још постојала српска народна школа у месту.<ref>Емерико Салај: "Мађарско-себска граматика", Будим 1833. године</ref>
Ред 47:
Касније, вредно помена [[1852]]. године поп адоњски Павле Сибињски је био претплатник Вуковог, „Лексикона српско-немачко-латинског”, издатог у [[Беч|Виндобони]].
У Адоњу, месту у сентандрејском срезу било је [[1847]]. године 74 Србина, а две деценије потом [[1867]]. године само 52 душе.<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 36/1872. године</ref> Од већинског народа постали су мањина насељавањем Словака, Шваба и Грко-Цинцара током друге половине 18. века.
Никола Ђ. Вукићевић у чланку: „Судба православне цркве у источној Угарској” пише о насилном поунијаћењу српског [[Православље|православног]] живља и у Адоњу. Од њих су постали бројни „[[Шокци]]”, који одрођени, не знају за своје [[Срби|српско]] порекло.<ref>"Даница", Нови Сад 3/1862. године</ref>
Ред 59:
Православни храм у Дуна-Адоњу реновиран је [[1899]]. године, заслугом мештанина Јована Пајчића. Било је то у време када је парохијом администрирао поп Јован Бешлић. Следеће [[1900]]. године, епархијска власт је издала пуномоћ Пајчићу, да подигне из тамошње штедионице 300 круна, којима ће се оправити парохијски дом.<ref>"Српски сион", Карловци 22.октобар 1900. године</ref> У Адоњу се [[1893]]. године истакла доброчинитељка велепоседница Марија Пајчић, супруга Јованова. Она је поклонила капели у граду [[Вараждин|Вараждину]] један свештенички стихар, од српског платна. Децембра [[1902]]. године изабран је за члана конзисторије [[Будимска епархија|будимске епархије]], парох Бешлић.
Српски извор из [[1905]]. године наводи да је Адоњ велика општина. Ту живи 4.471 становник, а има 619 домова. [[Срби|Срба]] готово да нема; у две куће сместило се 22 православца. По претходном државном попису из [[1900]]. године од 35 православаца, њих 11 су само [[Срби]]. Постојала је црквена општина, али нередовна, црвени земљишни иметак износи 37 кј. Председник-тутор био је Емил Пајчић, а свештеник је админстратор парохије, из парохије [[Бата]]. Црква је била у добром стању. Парохија је била најниже шесте класе, а њој је као филијала придодата [[Перката]]. Администратор поп Златоје Поповић парох батски, родом је из [[Бачка Паланка|Бачке Паланке]]. У Адоњу нема српске школе, а троје деце похађа [[Римокатолици|римокатоличку]] школу.<ref>Мата Косовац: „Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године”, Карловци 1910. године</ref> Број Срба је 1932. године спао на само четири душе.
== Наше време ==
| |||