Википедија

Скендер Куленовић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
разне допуне
Ред 18:
| дела = Стојанка мајка Кнешпољка
}}
'''Скендер Куленовић''' ([[Босански Петровац]], [[2. септембар]] [[1910]] — [[Београд]], [[25. јануар]] [[1978]]) је био [[Срби|српски]]<ref>Према изјави песникове супруге у чланку{{cite web |url=https://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Vera-Crvencanin-Kulenovic-Skender-u-setnji-oblikovao-sonete/46950.html |title=Вера Црвенчанин Куленовић: Скендер у шетњи обликовао сонете |author= |authorlink= |coauthors= |date = 9. 10. 2010. |format= |work= |publisher=Глас Српске |language= ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 18. 9. 2018.}}: "ЦРВЕНЧAНИН КУЛЕНОВИЋ: Један интересантан детаљ је да сам трагајући за свим овим документима Скендеровог живота наишла и на један његов партијски досије који је био под забраном, али успела сам да дођем до њега. Он је после Козаре писао националност Србин, званично у свом документу. Његова лична карта је била Србин. Он то није јавно говорио јер није себи тиме правио репутацију српског писца." </ref> књижевник.
 
== Биографија ==
Скендер Куленовић рођен је [[2. септембар|2. септембра]] [[1910]]. године у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]], гдје је завршио основну школу,. а потом, наконНакон наглог осиромашења његове беговске породице<ref name="Деретић-Растко">{{cite book |last1=Деретић |first1=Јован |title=Кратка историја српске књижевности |date=1987 |publisher=БИГЗ |location=Београд |isbn=86-13-00060-6 |url=https://www.rastko.rs/knjizevnost/umetnicka/poezija/skulenovic-stojanka_c.html |accessdate=17. 11. 2018}}</ref> ([[аграрна реформа|аграрном реформом]]), прелази у мајчино родно мјесто [[Травник]]. Ту је као спољни ученик завршио [[Језуитски васпитни систем|Језуитску гимназију]]. Већ у трећем разреду гимназије јавио се првим књижевним радом, збирком сонета „Оцвале примуле“. Затим је студирао право на [[Универзитет у Загребу|Загребачком универзитету]], али је студије напустио и посветио се новинарству.<ref name="Sećanja">{{cite web |title=Skender Kulenović biografija |url=http://secanja.com/skender-kulenovic/ |website=Sećanja.com |accessdate=17. 11. 2018}}</ref>
 
Године [[1941]]. ступа у први партизански одред [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]]▼
 
Био је ожењен [[Вера Црвенчанин Куленовић|Вером Црвенчанин Куленовић]], првом женом филмском редитељком у Југославији, са којом је имао двоје дјеце: [[Vuk Kulenović|Вука Куленовића]], композитора и Биљану Куленовић, балерине.<ref name=":0">{{harvnb|Црвенчанин|2012|p=}}</ref><ref name="Драган Колунџија добитник">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=45517 |title=Драган Колунџија добитник „Књижевног вијенца Козаре“ |author= |authorlink= |coauthors= |date = 2. 9. 2011. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |language= ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 3. 9. 2011.}}</ref>
 
Због свог великог књижевног доприноса изабран је 16. децембра 1965. за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], а [[21. март]]а [[1974]]. за њеног редовног члана. Умро је [[25. јануар]]а [[1978]]. године у [[Београд]]у.▼
▲Носилац [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]]
 
Умро је [[25. јануар]]а [[1978]]. године у [[Београд]]у.
 
== Књижевни рад ==
Још у гимназији Куленовић је написао свој први сонетни венац “Оцвале примуле”. Писао је пјесме и поеме, комедије, есеје, критике, путописе, цртице, приче и романе. Још као студент ушао је у загребачки круг социјалних писаца. Посвијетивши се новинарству, након прекинутих студија, сарађивао је у бројним листовима и часописима, а [[1937]]. са [[Хасан Кикић|Хасаном Кикићем]] и [[Сафет Крупић|Сафетом Крупићем]] покреће у [[Загреб]]у муслимански часопис [[Путоказ]].
Сарађује у бројним листовима и часописима, а [[1937]]. са [[Хасан Кикић|Хасаном Кикићем]] и [[Сафет Крупић|Сафетом Крупићем]] покреће у [[Загреб]]у муслимански часопис [[Путоказ]]. Године [[1941]]. ступа у први партизански одред [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. Куленовић у рату пише поеме, уређује листове ([[Босански ударник]], [[Глас Српске|Глас]], [[Ослобођење (сарајевско)|Ослобођење]]). Одмах послије рата је директор драме [[Народно позориште у Сарајеву|Народног позоришта у Сарајеву]]. Уређује [[Преглед]], [[Књижевне Новине]] и [[Нова мисао|Нову мисао]]. Једно вријеме је драматург [[Народно позориште у Мостару|Народног позоришта у Мостару]], уредник у београдској [[Просвета (издавачко предузеће)|Просвети]].
 
Године 1941. одлази у партизане, гдје током рата пише поеме, уређује листове ([[Босански ударник]], [[Глас Српске|Глас]], [[Ослобођење (сарајевско)|Ослобођење]]). Док је већина пјесника бораца сазревал током рата и исказала се касније, Скендер Куленовић је своја најбоља дјела написао управо у [[НОБ|НОБ-у]].<ref name="Деретић-Растко" />
▲Због свог великог књижевног доприноса изабран је 16. децембра 1965. за дописног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]], а [[21. март]]а [[1974]]. за њеног редовног члана. Умро је [[25. јануар]]а [[1978]]. године у [[Београд]]у.
 
Одмах послије рата је директор драме [[Народно позориште у Сарајеву|Народног позоришта у Сарајеву]], гдје је режирао три представе и почео да пише драме. Уређује [[Преглед]], [[Књижевне Новине]] и [[Нова мисао|Нову мисао]]. Једно вријеме био је драматург [[Народно позориште у Мостару|Народног позоришта у Мостару]], а по пресјељењу у Београд уредник у београдском издавачком предузећу [[Просвета (издавачко предузеће)|Просвета]].<ref name="Sećanja" />
Писао пјесме и поеме, комедије, есеје, критике, путописе, цртице, приче и романе.
 
НајважнијаУ дјелањеговој поезији господаре два супротна облика, сонет и поема. Сонете је писао на почетку и на крају своје пјесничке каријере, док из ратних година потичу три његове поеме: [[Стојанка мајка Кнежопољка]] (1942), Писма Јова Станивука (1942) и [[Шева (поема,)|Шева]] (1943). Оне су написане по угледу на [[1945епске народне песме]].<ref name="Деретић-Растко" /> Најважнија дјела: поеме „Стојанка мајка Кнежопољка” и „Шева“, комедије ("[[Дјелидба]]", "[[Вечера (комедија)|Вечера]]," и "[[А шта сад?]])," ([[1947]], „[[Шева (поема)|Шева]]“, поема, [[1952]], [[Сонети (Скендер Куленовић)|Сонети]], ([[1968]]), збрка приповедака "[[Диванхана (збирка приповедака)|Диванхана]], приповијетке," ([[1972]]), збрка приповедака за дјецу "[[Громово ђуле]], приче за дјецу," ([[1975]],) и роман [[Понорница (роман)|Понорница]], роман, ([[1977]]).
 
Његова најбоља и најславнија поема "Стојанка мајка Кнежопољка" настала је као пјесничко свједочанство ужаса усташког клања над [[Срби|српским]] цивилима на [[Козара|Козари]]. Обликована је по моделу народне тужбалице. Али она је више позив на освету, слављење слободе и живота, него јадиковка мајке што је изгубила три сина у непријатељској офанзиви. Визија побједе извире из исконске вјере човјека у обновитељску снагу природе, у неуништивост живота. Раскошно обиље живе материје, плодност њива, снага мушких мишића и бујност женских груди, све се то излило и у језик поеме, свјеж, неисцрпан, као извор који непрекидно истиче, а никада не губи воду.<ref name="Деретић-Растко" />
Његова најзнаменитија песма [[Стојанка мајка Кнежопољка]] настала је као песничко сведочанство ужаса усташког клања над [[Срби|српским]] цивилима на [[Козара|Козари]].
 
[[Датотека:Kulenović.JPG|мини|лево|200п|''Табла на згради у Влајковићевој улици, Београд'']]
Гласовити Куленовићев језик који су као прворазредну вриједност препознали многи, међу осталим, и [[Радомир Константиновић]] и [[Данило Киш]]. У есеју „Апсолутни Крајишник Скендер Куленовић“ аутор Филозофије паланке с нескривеним дивљењем говори о „изузетном језичком чулу“ Скендера Куленовића те додаје: „Његово знање језика јесте знање на граници бића и не-бића, на којој као да се, под пријетњом уништења, између 'ствари', егзистенције и ријечи губи разлика, тако да, на махове, ту бити значи говорити (…).“
[[Датотека:Улица Скендера Куленовића у Бањој Луци.jpg|мини|250п|Једна од улица у [[Бања Лука|Бањој Луци]] носи његово име.]]
[[Данило Киш]] пак свој есеј почиње дијагнозом: „Скендер Куленовић је био рудар језика (…) залазио је он у најдубље слојеве нашег богатог језика (…). Једнако у својим песмама као и у својим прозама, Скендер је бирао увек најтврђу реч, увек из најдубљих језичких слојева, увек из најтамнијих својих лексичких зона, јер је за њега најтачнија била она реч која је најдуже мировала у руди предања, она која је најмање истрошена, она која је најљуће звекнула на његовом језичном наковњу.“
 
У Куленовићу се препознаје тешки источњачки пригушени сензуализам, као и осјећање да једино што попут стећка може надживјети све илузије јест тешка реч матерњег језика.
 
== Награде и признања ==
* [[Октобарска награда|Октобарска награда Београда]], 1968.
* [[Седмојулска награда|Седмојулска награда Србије]], 1971.
* [[награда 27, јул|27. јулска награда]] БиХ, 1971.
* [[Награда АВНОЈ-а]], 1972.
* [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства првог реда]]
* [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ првог реда]]
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=Има тако људи|last=Црвенчанин|first=Вера|publisher=Свет књиге|year=2012|isbn=|publication-place=Београд|pages=|type=}}
 
== Спољашње везе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Скендер_Куленовић”