Метохија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 30:
Геолошку грађу Метохије чине различите стратиграфско-петролошке формације, почев од старопалеозојских до холоцених седимената. На југу Метохије налазе се Шарске планине које су заједно са својим огранцима изградјене од палеозојских шкриљаца. На [[Коритник (планина)|Коритнику]] и [[Паштрик]]у најчешће се јављају скрашћени кречњаци .[[Ђеравица]] и [[Богићевица]] претежно су изграђени од шкриљаца и габра, а мање од тријаских кречњака и дијабаза док на Проклетијама преовлађују тријаски пештари, глинци, конгломерати и кречњаци. Дно [[Котлина|котлине]] је покривено глином, песком, кречњацима и шљунком, преко којих на великом пространству леже речни седименти и моренски наноси. <ref name="knjiga">Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, др Јован Ђ. Марковић</ref>
===
Метохија је спуштена дуж раседа на сутоку [[Динарске планине|Динарида]] и Хеленида за време савске фазе алпске орогенезе у олигомиоцену (референца). Спуштање је касније настављено а о томе сведочи рецентни раседи. Главне раседне линије прузају се дуж југозападног и северозападног обода потколине. Најдужи расед је пећко-дечански а ту су још и бањски и ђаковички.
▲Простиру се југоисточном и источном делу Метохије и представљају секундарне котлине, спуштене дуж два скоро паралелна раседа. У току неогена Метохија је заједно са Призренском и Мирушком котлином и суседним Опољским пољем представљала велико језеро са мноштвом околних притока са планинских венаца као што су Проклетије и Шар планине.
Метохија поред тектонских садржи глацијалне, абразионе и флувијалне облике. Језерски [[Седимент|седименти]] и слабо очувани абразиони трагови по ободу котлине у међувисинама од 570 до 1000 метара указују на велико неогено Метохијско језеро, које је било спојено са косовским језером, односно старим заливима Егејског мора и Паратетиса. После ишчезавања Метохијског језера, на високој централној језерској равни јавио се Бели Дрим, који је прикупио токове са суседних планина и односећи воде из Метохије у [[Јадранско море]], усекао је значајне и типски изражене речне долине
▲Метохија поред тектонских садржи глацијалне, абразионе и флувијалне облике.Језерски [[Седимент|седименти]] и слабо очувани абразиони трагови по ободу котлине у међувисинама од 570 до 1000 метара указују на велико неогено Метохијско језеро, које је било спојено са косовским језером, односно старим заливима Егејског мора и Паратетиса. После ишчезавања Метохијског језера, на високој централној језерској равни јавио се Бели Дрим, који је прикупио токове са суседних планина и односећи воде из Метохије у [[Јадранско море]], усекао је значајне и типски изражене речне долине. Притоке [[Бели Дрим|Белог Дрима]] усекле су клисураскте и кањонске долине. Долина [[Слапови Мируше|Мируше]] је на дужини од 2,5 километара, дубока до 200 метара а местимично сужена до 5 метара. Познате клисуре су :[[Руговска клисура|Руговска]] и [[Дувска клисура|Дувска]]. На Проклетијама постоје [[Цирков|циркови]] иду чак до 6 km. Крашког рељефа нема много на Метохији он је само присутан на Паштрику и Проклетијама док се остале планине углавном састоје од моћних мезозојских кречњака, који се одликују изразитим облицима краса. Поред шкрапа и вртача у Метохији су заступљене и неке пећине од којих су најпознатије: Радавачка, Уљарица, и пећина [[Туш (купатило)|Душ]].<ref name="knjiga"/>
Притоке [[Бели Дрим|Белог Дрима]] усекле су бројне [[Клисура|клисура]]сте и [[Кањон|кањон]]ске долине. Долина [[Слапови Мируше|Мируше]] је кањонска на дужини од 2,5 километара. Ова кањонска долина дубока је до 200 метара а местимично сужена до 5 метара. Клисурасти део кањонске долине [[Мируша|Мируше]] дугачак је 10 km (понорница, 13 језераца, водопади те отуда назив ’’метохијске Плитвице’’). Познате клисуре су :[[Руговска клисура|Руговска]] и [[Дувска клисура|Дувска]]. Руговска клисура у горњем делу представља [[Валов|валов]] руговског ледника којем је претходила долина Прабистрице. Доњи део ове клисуре издубила је [[Пећка Бистрица]]. Дужина Руговске клисуре износи 23 km а дубина иде до 1000 m. Поједини њени делови имају инверсне стране. [[Дечанска Бистрица]] усекла је кањонску долину која има сличности са Руговском клисуром.
Дувска клисура је клисураста долина [[Призренска Бистрица|Призренске Бистрице]] која је усечена на прелазу из Средске у Призренску котлину. Средска котлиница налази се у метохијској подгорини [[Шар-планина|Шаре]] и у њој је извориште Призренске Бистрице. У наставку Дувске котлине налази се макровплавина на којој је подигнут [[Призрен]]. Призренска Бистрица пред ушћем у Бели Дрим усекла је другу клисуру док се њено ушће налази у клисури коју је усекао Бели Дрим. <ref>{{cite book |last1=Марковић |first1=Јован |last2=Павловић |first2=Мила |title=Географске регије Југославије (Србија и Црна Гора) |date=1995 |publisher=Савремена администрација |location=Београд}}</ref>
== Клима ==
| |||