Танзанија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Ред 13:
| тип владавине = [[Унитарна држава|Унитарна]] [[једнопартијска држава|једнопартијска]] [[предсједнички систем|председничка]] [[устав]]на [[социјалистичка држава|социјалистичка]] [[република]]<ref name="Lawrence20099">
{{cite book
| author = David Lawrence | title = Tanzania: The Land, Its People and Contemporary Life|url = https://books.google.com/books?id=qVDYbCfaPuQC&pg=PA146
| url = https://books.google.com/books?id=qVDYbCfaPuQC&pg=PA146
| year = 2009| publisher = Intercontinental Books
| isbn = 978-9987-9308-3-8| pagepages=146}}</ref><ref>{{cite web | url=https://tanzania-un.org/index.asp?pgid=56 | title=About the United Republic of Tanzania | publisher=[[Permanent Representative of Tanzania to the United Nations]] | accessdate=31 January 2015 | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20110219043350/http://tanzania-un.org/index.asp?pgid=56 | archivedate=19 February 2011}}</ref><ref>{{cite constitution| article = 3| section = 1| country = the United Republic of Tanzania| language = |ratified=25 April 1978| url = http://www.judiciary.go.tz/downloads/constitution.pdf| accessdate = |deadurl=yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20150421001106/http://www.judiciary.go.tz/downloads/constitution.pdf| archivedate = 21. 04. 2015.|df=}}</ref>
| председник државе множина = Председници
| председник државе = [[Председник Танзаније|Председник]]
Линија 56 ⟶ 55:
Земља је била члан [[Комонвелт]]а све до стицања независности [[1961]]. Тангањика се [[1964]]. ујединила са Занзибаром и острвом [[Пемба]] чиме је настала Уједињена Република Тангањика и Занзибар, касније преименована у Уједињена Република Танзанија. Танзанија је [[председник|председничка]] конституциона [[република]]. Године [[1996]]. престоница Танзаније је премештена из [[Дар ес Салам]]а у [[Додома|Додому]], где је лоцирано председниково седиште, [[National Assembly (Tanzania)|Народна скупштина]], и део министарстава.<ref>{{cite news | url=https://www.etsav.upc.es/personals/iphs2004/pdf/148_p.pdf | last = Mosha| first = Aloysius C. | title=The planning of the new capital of Tanzania: Dodoma, an unfulfilled dream | accessdate = 13. 3. 2013. | publisher=University of Botswana | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20130712145006/http://www.etsav.upc.es/personals/iphs2004/pdf/148_p.pdf | archivedate = 12. 7. 2013. | df=dmy-all }}</ref> У бившој престоници је већина владиних установа, а то је и највећи град земље, главна лука, и водећи комерцијални центар.<ref name="factbook"/><ref name=official_website>{{cite web | url=https://www.tanzania.go.tz/profilef.html | title=The Tanzania National Website: Country Profile | website=Tanzania.go.tz | accessdate = 1. 5. 2010. | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20131125222553/http://www.tanzania.go.tz/profilef.html | archivedate = 25. 11. 2013.}}</ref><ref>{{cite web | url=https://www.tanzaniaports.com/index.php?option=com_content&view=article&id=100&Itemid=270 | title=Dar es Salaam Port | publisher=Tanzaniaports.com | accessdate = 19. 2. 2014. | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20140222180354/http://www.tanzaniaports.com/index.php?option=com_content&view=article&id=100&Itemid=270 | archivedate = 22. 2. 2014. | df=dmy-all }}</ref> Танзанија је [[Dominant-party system|једнопартијски]] вођена држава са социјалистичком-прогресивном [[Партија Револуције (Танзанија)|Партијом револуције]] на власти.<ref name="Lawrence2009">{{harvnb|Lawrence|2009|p=146}}</ref><ref>{{cite web | url=https://tanzania-un.org/index.asp?pgid=56 | title=About the United Republic of Tanzania | publisher=[[Permanent Representative of Tanzania to the United Nations]] | accessdate = 31. 1. 2015. | deadurl=yes | archiveurl=https://web.archive.org/web/20110219043350/http://tanzania-un.org/index.asp?pgid=56 | archivedate = 19. 2. 2011.}}</ref>
 
Неке од праисторијских популационих миграција у Танзанију обухватају [[South Cushitic languages|јужне кушитске]] говорнике који су се преселили јужно из [[Етиопија|Етиопије]];<ref name="Genetics"/> источне кушитске народе који су се доселили у Танзанију са севера језера [[Туркана]] пре око 2.000 до 4.000 године;<ref name="Genetics"/> и [[Southern Nilotic languages|јужне Нилоте]], укључујући [[Datooga people|Датоге]], који потичу из региона данашње границе [[Јужни Судан|Јужног Судана]] и Етиопије, одакле су дошли пре око 2.900 и 2.400 година.<ref name="Genetics"/>{{rp|pp. 18}} Ове миграције су се одвиле у истом периоду као и насељавасе [[Банту језици|Машарики Бантуа]] из [[Западна Африка|Западне Африке]] у области [[Викторијино језеро|Викторијиног]] и [[Тангањика (језеро)|Тангањика]] језара. Они су накнадно мигрирали преко остатка Танзаније пре 2.300 и 1.700 година.<ref name="Genetics"/><ref name="auto">{{Cite bookharvnb| last = Ehret| first = Christopher| title=An African Classical Age: Eastern and Southern Africa in World History, 1000 B.C. to A.D. 400 | url=https://books.google.com/books?id=1i-IBmCeNhUC | year = 2001| publisher=University Press of Virginia | isbn = 978-0-8139-2057-3| pages pp= }}</ref>
 
[[European colonialism|Европски колонијализам]] почео је на копненом делу Танзаније током касног 19. века кад је Немачка формирала [[Немачка источна Африка|Немачку источну Африку]], која је потпала под Британску власт након [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Копненим делом је управљано као [[Тангањика|Тангањиком]], док је [[Zanzibar Archipelago|Занзибарски архипелаг]] остао као засебна колонијална надлежност. Након стицања независности 1961. и 1963, два ентитета су се спојила у априлу 1964, чиме је формирана Република Танзанија.<ref name="factbook">{{cite web | author=Central Intelligence Agency | authorlink=Central Intelligence Agency | work=[[The World Factbook]] | title=Tanzania | url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/tz.html }}</ref>
Линија 79 ⟶ 78:
=== Преколонијални период ===
 
Сматра се да су аутохтона популација источне Африке [[Којсански језици|којсански говорећи]] [[Hadza people|Хадза]] и [[Sandawe people|Сандаве]] ловци-сакупљачи Танзаније.<ref name="Genetics">{{cite journal | doi=10.1126/science.1172257 | title=The Genetic Structure and History of Africans and African Americans | journal=Science | volume=324 | issue=5930 | year = 2009| pmid=19407144 | pmc=2947357 | last1 last= Tishkoff| first1first=S. A. | last2 = Reed| first2=F. A. | last3 = Friedlaender| first3=F. R.| last4 = Ehret| first4=C. | last5 = Ranciaro| first5=A. | last6 = Froment| first6=A. | last7 = Hirbo| first7=J. B. | last8 = Awomoyi| first8=A. A. | last9 = Bodo| first9=J. M. | last10=Doumbo | first10=O. | last11=Ibrahim | first11 = M. | last12=Juma | first12=A. T. | last13=Kotze | first13=M. J. | last14=Lema | first14=G. | last15=Moore | first15=J. H. | last16=Mortensen | first16=H. | last17=Nyambo | first17=T. B. | last18=Omar | first18= S. A. | last19=Powell | first19=K. | last20=Pretorius | first20=G. S. | last21=Smith | first21=M. W. | last22=Thera | first22=M. A. | last23=Wambebe | first23=C. | last24=Weber | first24=J. L. | last25=Williams | first25=S. M.| pages = 1035–44}}</ref>{{rp|pp. 17}}
 
Први талас миграције су сачињавали народи који говоре [[South Cushitic languages|јужнокушитске]] језике, који су мигрирали на југ из [[Етиопија|Етиопије]] у Танзанију. Они су преци народа који говоре [[Iraqw language|ираквски]], [[Gorowa language|горовски]], и [[Burunge language|бурунгски]] језик.<ref name="Genetics"/>{{rp|pp. 17}} На бази лингвистичке евиденције, сматра се да је дошло до две миграције источно кушитских народа у Танзанију пре око 4.000 и 2.000 година, који су приспели са северног предала језера [[Туркана]].<ref name="Genetics"/>{{rp|pages 17–18}} Археолошка евиденција потвђује закључак да су [[Southern Nilotic languages|јужни Нилоти]], укључујући [[Datooga people|Датоге]], мигрирали на југ из граничног региона данашњег [[Јужни Судан|Јужног Судана]] / Етиопије у централно-северну Танзанију пре између 2.900 и 2.400 година.<ref name="Genetics"/>{{rp|pp. 18}} Ове миграције су се одвиле у апроксимативно исто време као и насељавање [[Bantu languages|Машарики Банту]] народа из Западне Африке, који су користили гвожђе, у области [[Викторијино језеро|Викторијиног]] и [[Тангањика (језеро)|Тангањика]] језера. Они су донели са собом западно афричку пољопривредну традицију и примарну основну храну [[yam (vegetable)|јам]]. Они су накнадно мигрирали из тих региона у остатак Танзаније пре између 2.300 и 1.700 година.<ref name="Genetics"/><ref name="auto"/>
 
[[Eastern Nilotic languages|Источно Нилотски]] народи, у које се убрајају [[Масаји]], су мигрирали у ближој прошлости, током задњих 500 до 1.500 година, из садашњег Јужног Судана.<ref name="Genetics"/><ref>{{Cite bookharvnb| last1 = Martin| first1 = Phyllis| author2=Patrick O'Meara | title=Africa | url=https://books.google.com/books?id=OAGPMAExRz8C | year = 1995| publisher=Indiana University Press | isbn = 978-0-253-20984-9| pages pp= }}</ref>
 
Народи Танзаније су повезани с производњом гвожђа и челика. [[Pare people|Паре народ]] су били главни произвођачи високо траженог гвожђа међу народима који су настањивали планинске регионе североисточне Танзаније.<ref>{{Cite bookharvnb| last1 = Shoup| first1=John A. | title=Ethnic groups of Africa and the Middle East : an encyclopedia | year = 2011| publisher=ABC-CLIO | location=Santa Barbara, California, U.S. | isbn = 978-1-59884-362-0 | url=https://books.google.com/?id=GN5yv3-U6goC&pg=PA67| pages pp= 67}}</ref> [[Haya people|Хаја народ]] на западним обалама Викторијиног језера је измео тип високо-температурне [[Висока пећ|високе пећи]], која је омогућавала ковање [[Угљенични челик|угљеничног челика]] на температурама које су премашивале {{convert|1820|C}} пре више од 1.500 година.<ref>{{cite journal | pmid=17830304 | year = 1978| last1 last= Schmidt| first1first=P. | title=Complex iron smelting and prehistoric culture in Tanzania | journal=Science | volume=201 | issue=4361 | last2 = Avery| first2=D. H. | doi=10.1126/science.201.4361.1085| pages = 1085–9}}</ref>
 
Путници и трговци из [[Персијски залив|Персијског залива]] и Индије су посећивали источно афричку обалу током почетка првог миленијума.{{sfn|Shillington|2013|p=1510}} [[Ислам]] су практиковали неки народи на [[Swahili Coast|Свахили обали]] још у осмом или деветом веку.<ref>[http://www.bbc.co.uk/worldservice/africa/features/storyofafrica/7chapter5.shtml "The Story of Africa"]. ''BBC World Service''.</ref>
Линија 181 ⟶ 180:
 
== Литература ==
* {{Cite book | ref = harv| last = Shillington| first = Kevin| title=Encyclopedia of African History 3-Volume Set | url=https://books.google.com/books?id=umyHqvAErOAC&pg=PA1510 | year = 2013| publisher=Routledge | isbn = 978-1-135-45670-2 | pages = 1510}}
* {{Cite book | ref = harv| last1 last= Shoup| first1first=John A. | title=Ethnic groups of Africa and the Middle East : an encyclopedia | year = 2011| publisher=ABC-CLIO | location=Santa Barbara, California, U.S. | isbn = 978-1-59884-362-0 | url=https://books.google.com/?id=GN5yv3-U6goC&pg=PA67| pages = 67}}
* {{Cite book | ref = harv| last1 last= Martin| first1 first= Phyllis| author2=Patrick O'Meara | title=Africa | url=https://books.google.com/books?id=OAGPMAExRz8C | year = 1995| publisher=Indiana University Press | isbn = 978-0-253-20984-9| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv| last1 last= Ammon| first1 first= Ulrich| last2 = Dittmar| first2 = Norbert| last3 = Mattheier| first3 = Klaus J. | title=Sociolinguistics: An International Handbook of the Science of Language and Society | url=https://books.google.com/books?id=LMZm0w0k1c4C&pg=PA1967 | year = 2006| publisher=Walter de Gruyter | isbn = 978-3-11-018418-1 | pages = 1967}}
* {{Cite book | ref = harv| last = Ehret| first = Christopher| title=An African Classical Age: Eastern and Southern Africa in World History, 1000 B.C. to A.D. 400 | url=https://books.google.com/books?id=1i-IBmCeNhUC | year = 2001| publisher=University Press of Virginia | isbn = 978-0-8139-2057-3| pages = }}
* {{Cite book | ref = harv| last = Lawrence| first = David| title=Tanzania: The Land, Its People and Contemporary Life| url = https://books.google.com/books?id=qVDYbCfaPuQC&pg=PA146 | year = 2009| publisher = Intercontinental Books| isbn = 978-9987-9308-3-8 | pages = 146}}
 
== Спољашње везе ==