Википедија

Нигерија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Поправљене везе: Јоруба → Религија народа Јоруба, Јоруба → Јоруба (народ) (2) користећи Dab solver
Ред 34:
Данашња Нигерија је била локација бројних краљевстава и племенских држава током миленијума. Модерна држава настала је од британске колонијалне владавине која је почела у [[19. век]]у, и спајањем [[Јужни нигеријски протекторат|Јужног нигеријског протектората]] и [[Северни нигеријски протекторат|Северног нигеријског протектората]] 1914. године. [[Британци]] су успоставили административне и правне структуре док су практиковали [[индиректна владавина|индиректну владавину]] кроз традиционалне [[Племенски савез|племенске савезе]]. Нигерија је постала формално независна федерација [[1960]]. године, а утонула је у [[Нигеријски грађански рат|грађански рат]] од [[1967]]. до [[1970]]. године. Од тада се прелазила између демократски изабраних цивилних влада и војних диктатура, док није постигла стабилну демократију [[1999]]. године, а [[Нигеријски председнички избори, 2011.|председнички избори из 2011. године]] се сматрају првим релативно слободним и поштеним изборима.<ref name="New York">{{cite news| last = Nossiter| first = Adam| title = Nigerians Vote in Presidential Election| url = https://www.nytimes.com/2011/04/17/world/africa/17nigeria.html?pagewanted=1&_r=1&hp| accessdate = 17. 4. 2011| newspaper = The New York Times| date = 16. 4. 2011}}</ref>
 
Нигерија се често назива „Афричким гигантом“, због своје велике популације и економије.<ref name =giant>''Nigeria: Giant of Africa,'' by Peter Holmes 1987</ref> Са апроксимативно 188 милиона становника, Нигерија је [[Списак афричких земаља по популацији|најнасељенија]] земља у [[Африка|Африци]] и [[Списак земаља по броју становника|седма најнасељенија земља на свету]]. Нигерија је једна од највећих младих популација на свету.<ref>{{Cite book| title = The CIAWorld Fact Book 2014 | year = 2013| publisher = Skyhorse Publishing, Inc| isbn = 978-1-62636-073-0| pages = }}</ref><ref name=Profile>{{cite journal| last = Library of Congress – Federal Research Division| title = Country profile: Nigeria | year = 2008| url = http://lcweb2.loc.gov/frd/cs/profiles/Nigeria.pdf | accessdate = 28. 12. 2011| pages = 9}}</ref> Она је [[вишенационална држава]], пошто је настањена са преко 500 етничких група, међу којима су три највеће [[Хауса]], [[Игбо]] и [[Јоруба]]; ове етничке групе говоре преко 500 различитих језика, и идентификоване су са широким спектром култура.<ref>{{cite web | url = http://www.pbs.org/newshour/updates/africa-jan-june07-ethnic_04-05/ | title = Ethnicity in Nigeria | publisher = PBS | year = 2007| accessdate = 9. 5. 2015}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.onlinenigeria.com/tribes/tribes.asp | title = Nigeria's Identifiable Ethnic Groups | publisher = OnlineNigeria | author = Otite, O. | accessdate = 9. 5. 2015}}</ref> Званични језик је [[Енглески језик|енглески]]. Нигерија је подељена у приближно две половине између [[Хришћанство|хришћана]], који углавном живе у јужном делу земље, и [[Ислам|муслимана]] у северном делу. Мањи део популације практикује урођеничке религије Нигерије, као што су изворне религије [[Odinani|Игбо]] и [[Религија народа Јоруба|Јоруба]] етничких група.
 
У 2015. години, Нигерија је била [[Списак земаља по ГДП (ППП)|20.]] по величини светска економија, вредна више од 500 милијарди и 1 билиона америчких долара у погледу [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]] и [[Паритет куповне моћи|паритета куповне моћи]] респективно. Она је превазишла [[Јужна Африка|Јужну Африку]] и постала највећа економија Африке 2014. године.<ref>{{cite web| title = Nigeria becomes Africa's largest economy| url = http://www.aljazeera.com/news/africa/2014/04/nigeria-becomes-africa-largest-economy-20144618190520102.html| accessdate = 5. 4. 2014}}</ref><ref>{{cite web| title = Nigerian Economy Overtakes South Africa's on Rebased GDP| url = https://www.bloomberg.com/news/2014-04-06/nigerian-economy-overtakes-south-africa-s-on-rebased-gdp.html| accessdate = 20. 4. 2014}}</ref> Године 2013. [[дуг-ГДП однос]] је био 11 %.<ref>{{cite web | url = https://www.reuters.com/article/2014/04/06/nigeria-gdp-idUSL6N0MY0LT20140406 | title = UPDATE 2-Nigeria surpasses South Africa as continent's biggest economy | accessdate = 26. 4. 2014 }}</ref> [[Светска банка]] сматра Нигерију [[Тржиште у развоју|тржиштем у развоју]];<ref>{{cite web| url = http://data.worldbank.org/country/nigeria| title = Nigeria | publisher = World Bank | accessdate = 28. 11. 2013}}</ref> и она је идентификована као [[регионална сила]] на Афричком континенту,<ref name=NigeriaTradesmark>{{cite web| title = Nigeria is poised to become Africa's most powerful nation| url = http://www.trademarksa.org/news/nigeria-poised-become-africa-s-most-powerful-nation | accessdate = 28. 11. 2013| deadurl = yes| archiveurl = https://web.archive.org/web/20131203012707/http://www.trademarksa.org/news/nigeria-poised-become-africa-s-most-powerful-nation | archivedate = 3. 12. 2013|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web| title = Nigeria | url = http://www.westafricagateway.org/west-africa/country-profiles/nigeria | accessdate = 25. 8. 2013 | publisher = West Africa Gateway | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20131203055729/http://www.westafricagateway.org/west-africa/country-profiles/nigeria | archivedate = 3. 12. 2013 |df= }}</ref><ref>{{cite web| title = Nigeria| url = http://library.fes.de/pdf-files/bueros/nigeria/09372.pdf | accessdate = 28. 11. 2013}}</ref> сила средње јачине у међународним питањима,<ref name="Cooper et al">Andrew F. Cooper, Agata Antkiewicz and Timothy M. Shaw, 'Lessons from/for BRICSAM about South-North Relations at the Start of the 21st Century: Economic Size Trumps All Else?', ''International Studies Review'', Vol. 9, No. 4 (Winter) (2007). стр. 675., 687.</ref><ref>Meltem Myftyler and Myberra Yyksel, 'Turkey: A Middle Power in the New Order', in ''Niche Diplomacy: Middle Powers After the Cold War'', edited by Andrew F. Cooper (London: Macmillan, 1997).</ref><ref name="Mace-Belanger">Mace G, Belanger L (1999) [https://books.google.com/books?id=kZlDRD2vL6IC The Americas in Transition: The Contours of Regionalism] (p 153)</ref><ref name="Solomon">Solomon S (1997) [http://www.issafrica.org/Pubs/Monographs/No13/Solomon.html South African Foreign Policy and Middle Power Leadership] {{webarchive | url = https://web.archive.org/web/20150426220103/http://www.issafrica.org/Pubs/Monographs/No13/Solomon.html | date = 26.
Ред 66:
Прва позната [[цивилизација]] на нигеријском подручју била је она [[народ]]а [[Нок народ|Нок]] који је од 500. п. н. е. до [[200]]. године живио на висоравни [[Џос]]у, а по ступњу развоја припадао је [[Гвоздено доба|гвозденом добу]].<ref>Nicole Rupp, Peter Breunig & Stefanie Kahlheber, "[http://www.antiquity.ac.uk/projgall/kahlheber/ Exploring the Nok Enigma]", ''Antiquity'' 82.316, June 2008.</ref><ref>B. E. B. Fagg, "The Nok Culture in Prehistory", ''Journal of the Historical Society of Nigeria'' 1.4, December 1959.</ref><ref name=archaeology>{{harvnb|Kleiner|Mamiya|2009|p=194}}</ref><ref>{{cite web| url = http://www.metmuseum.org/toah/hd/nok/hd_nok.htm | title = Nok Terracottas (500 B.C.–200 A.D.) &#124; Thematic Essay &#124; Heilbrunn Timeline of Art History &#124; The Metropolitan Museum of Art | publisher = Metmuseum.org | date = 2. 6. 2014. | accessdate = 16. 7. 2014.}}</ref>
 
Северном је Нигеријом од [[9. век]]а током више од 600 година доминирало трговачко царство [[Канем-Борну]] са седиштем око [[језеро Чад|језера Чад]]. Своју је моћ темељило на прекосахарској трговини са северноафричким [[Бербери]]ма. [[Ифе]] и [[Ојо]], краљевства народа [[Јоруба (народ)|Јоруба]] у јужном Нигерији, су постала значајна у 12,<ref name="Falola1">{{harvnb|Falola|Heaton|2008|p=23}}</ref>{{sfn|Laitin||1986|p=111}}, односно 14. веку{{sfn|MacDonald|Paren|Shillington|Stacey|Steele|2000|p=385}}, а на југоистоку царство [[Краљевство Бенин|Бенин]] народа [[Едо (народ)|Едо]].<ref>{{cite web| last = Metz| first = Helen Chapin| title = Nigeria: A Country Study – The Slave Trade| publisher = [[Library of Congress Country Studies]]| year = 1991| url = http://countrystudies.us/nigeria/7.htm| accessdate = 28. 5. 2011}}</ref>
 
Европски трговци су у раздобљу од 17. до 19. века на обали успоставили постаје за трговину [[ропство|робовима]] које су транспортирали на амерички континент. Први Европљани који су видели обалу данашње Нигерије били су чланови посаде једне [[Португалци|португалске]] лађе [[1472]].<ref name="diverse-slavery">{{harvnb|Gordon|2003|pp=44–54}}</ref> године. Године [[1786]]. у Нигерији се могао купити роб за 2 фунте, а продати у Америци за 65 фунти. У том је добу годишње превожено преко Атлантика и више од 100 000 робова.<ref name="diverse-slavery"/><ref name="slave-trade">{{harvnb|Falola|Genova|2009|p=328}}</ref> The majority of those enslaved and taken to these ports were captured in raids and wars.<ref>{{harvnb|Falola|Paddock|2012|p=78}}</ref> Још [[1847]], након што су многе државе начелно забраниле трговину робљем,<ref>{{cite news| title = 10 things about British slavery | publisher = BBC News | year = 2005| url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/magazine/4742049.stm | accessdate = 28. 5. 2011}}</ref> из Африке је у цели свет одаслано преко 80.000 припадника робља. У 19. су веку робови као главна роба замењени другим добрима, на пример палминим уљем. Робовање у Нигерији стављено је ван закона тек [[1901]]. године, а кућни робови постојали су и раних 1950-их.<ref>{{cite web| title = Slavery – Historical survey – Slave societies| work = Encyclopædia Britannica's Guide to Black History| publisher = [[Encyclopædia Britannica]]| year = 2011| url = http://www.britannica.com/blackhistory/article-24157| accessdate = 28. 5. 2011}}</ref> Почетком [[19. век]]а [[ислам]]ски реформатор [[Усман дан Фодио]] подвргнуо је контроли народа [[Фулани]] велик део нигеријског севера.
Ред 92:
{{Главни чланак|Демографија Нигерије}}
 
Данашње нигеријске границе одређене су договорима европских држава у [[19. век]]у и не подударају се с етничким, верским или језичним поделама тако да је Нигерија међу етнички најразноврснијим земљама света с око 250 народа. Највеће групе су: на северу [[Хауса-Фулани]] (29%), углавном [[ислам|муслимани]], на југозападу [[Јоруба (народ)|Јоруба]] (21%) већином [[хришћанство|хришћани]] уз нешто муслимана и [[анимизам|анимиста]], те на југоистоку [[Игбо]] (Ибо, 18%), хришћани. Језик Хауса припада Афро-азијатској језичној породици чији су чланови и нпр. [[Берберски језици|берберски]] и [[семитски језици]], док су језици Јоруба и Игбо у Бенуе-конгоанској групу Нигерско-конгоанске породице.
 
Народ Игбо на истоку бројио је раних 1950-их око 4.000.000 припадника, подељених на најмање 2.000 засебних јединица. Нису имали поглавице, а вршили су [[обрезивање]] [[жена]]. Невесте су куповали благом, [[мед]]еним шипкама, радом, [[пушка|пушком]] или готовином. Нису познавали [[пољубац]] у уста, а њихов израз за водити љубав дословце преведен значи „гледати у очи“. Грех је водити љубав по дану или на ново поораној земљи. Још [[1945]]. догађали су се поједини случајеви [[канибализам|канибализма]] у земљи Ибоа. У њиховој традицији постојали су људи-леопарди, убице из верских побуда, који се облаче у [[леопард]]ова крзна и сакате жртве челичним кукама-канџама. Године [[1947]]. 70 од ових убица било је ухваћено, осуђено и смакнуто.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нигерија”