Француска — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 50:
}}
'''Француска''' ({{јез-франц|La France}}), званично '''Француска Република''' ({{јез-франц|République française}}), држава је у [[Западна Европа|западној Европи]].<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref> Француској припадају и [[Француске прекоморске територије|прекоморске територије]], од којих [[Гваделуп]], [[Мартиник]], [[Француска Гвајана]] и [[Реинион]], [[Мајот]] (у [[Индијски океан|Индијском океану]]) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 -{km}-², а њеног [[Метрополитанска Француска|европског дела]] око 547.030 -{km²}-. По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после [[Русија|Русије]] и [[Украјина|Украјине]] и највећа у Европској унији. Граничи се са [[Белгија|Белгијом]], [[Луксембург]]ом, [[Њемачка|Немачком]], [[Швајцарска|Швајцарском]], [[Италија|Италијом]], [[Монако]]м, [[Шпанија|Шпанијом]] и [[Андора|Андором]] и има излаз на [[Атлантски океан]] и [[Средоземно море]]. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са [[Бразил]]ом, [[Суринам]]ом и [[Холандски Антили|Холандским Антилима]]. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника.<ref>{{cite web|url=http://www.insee.fr/fr/themes/document.asp?ref_id=IP1220®_id=0#inter1|title=Bilan démographique 2008|publisher=[[Влада Француске]] |year=2009| last=[[ИНСЕЕ|INSEE]] | accessdate
Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке [[Галија|Галије]], коју је насељавало [[келти|келтско]] племе [[Гали]]. Галију је покорио [[Антички Рим|Рим]] у 1. веку п. н. е. У 4. веку, [[германи|германска]] племена, од којих су најзначајнији [[Франци]], су се населили на територију Галије. [[Франачка|Франачка држава]] је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. [[Верденски споразум|Уговором из Вердена]] (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм [[Северна Америка|Северне Америке]], [[западна Африка|западне Африке]] и [[југоисточна Азија|југоисточне Азије]].
Ред 165:
== Политика ==
[[Датотека:Declaration of Human Rights.jpg|мини|десно|[[Декларација о правима човека и грађанина]] из [[1789]].]]
Француска је [[Централизам|централизована]] [[полупредсједнички систем|полупредседничка]] република. Устав Пете републике је усвојен на референдуму 28. септембра 1958. Референдум је значајно ојачао ауторитет извршне власти у односу на скупштину. Извршана власт има двојицу лидера: [[списак председника Француске|Председника републике]] (тренутно Емануел Макрон<ref>{{Cite journal|date=10.
[[Парламент Француске|Парламент]] је дводоман и састоји се из [[Народна скупштина Француске|Народне скупштине]] која броји 577 чланова, и посредно изабраног [[Сенат Француске|Сената]] сачињеног од 331 особе. Народна скупштина има моћ да распусти владу, па тако већина чланова у скупштини бира владу. Сенатори се бирају на мандат од 6 година (првобитно 9 година), а једна половина посланика се бира сваке три године почевши од септембра 2008. Законодавна моћ скупштине је ограничена; у случају неслагања два дома Парламента, Народна скупштина има последњу реч, осим код уставних закона. Влада има јак утицај на обликовање става парламента.
Ред 311:
== Привреда ==
Француска има једну од најразвијенијих привреда на свету. Чланица је групе [[Г8]], која окупља водеће привреде света. По висини бруто друштвеног производа, мереног према куповној моћи, на деветом је месту на свету, и на трећем међу земљама Европске уније.<ref name =WB>{{cite web|url=http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/GDP.pdf|format=PDF|title=Gross domestic product 2009 |publisher=Светска банка |accessdate
[[Датотека:Golfech NPP cropped.jpg|мини|Француска производи 75% електричне енергије у нуклеарним електранама, по чему је на првом месту на свету.<ref name="energy profile">{{Cite news|last=EnerPub
|title=France: Energy profile
| work=Сперо њуз
| accessdate
|
}}</ref>]]
Ред 323:
[[Датотека:Eurozone.svg|мини|Француска је чланица [[Еврозона|Европске монетарне уније]] (тамно плаво), и јединственог тржишта Европске уније.]]
Према подацима [[Светска трговинска организација|Светске трговинске организације]] (СТО) за 2008. годину, Француска је била шести извозник и четврти увозник робâ.<ref>{{cite web|url=http://www.wto.org/english/res_e/statis_e/its2008_e/its2008_e.pdf |title=International Trade Statistics 2008|year=2009|publisher=[[Светска трговинска организација]] (СТО)|accessdate
Исте године, француска предузећа су инвестирала 220 милијарди долара у иностранству, што је Француску сврстало на друго место највећих инвеститора међу чланицама ОЕЦД-а, иза САД (311 милијарди), а испред Уједињеног Краљевства (111 милијарди), Јапана (128 милијарди) и Немачке (157 милијарди).<ref name=FDI/><ref name=FDI2/>
Финансијске услуге, банкарство и сектор осигурања су важни делови француске привреде. Париска берза ({{јез-фра|La Bourse de Paris}}) је стара установа, коју је 1724. основао [[Луј XV]].<ref>[http://www.gralon.net/articles/economie-et-finance/bourse/article-la-bourse-de-paris---une-institution-depuis-1724-981.htm La Bourse de Paris: une institution depuis 1724]</ref> Године 2000. париска, амстердамска и бриселска берза су се удружиле и основале [[Јуронекст]].<ref name=banque>{{cite web|
Француска предузећа имају водеће позиције у областима осигурања и банкарства: „[[Акса (осигуравајуће друштво)|Акса]]“ ({{јез-фра|AXA}}) је највећа осигуравајућа кућа на свету, док су „[[Бе-Ен-Пе париба]]“ и „[[Креди агрикол]]“ у 2010. години, по висини улога, биле пета и шеста банка на свету,<ref>{{cite web|url=http://www.doughroller.net/banking/largest-banks-in-the-world/ |title=The 10 Largest Banks in the World |publisher=Doughroller.net |date=15.
Међу земљама Г8 Француска најмање емитује угљен-диоксид, захваљујући великим улагањима у нуклеарну енергију.<ref>{{cite web|url=http://unstats.un.org/unsd/environment/air_co2_emissions.htm|title=Greenhouse Gas Emissions: CO<sub>2</sub> emissions per capita in 2006|publisher=Уједињене нације|date=август 2009.|work=Environmental Indicators}}</ref> Као резултат великог улагања у нуклеарну енергију, највећи део електричне енергије у Француској производи 59 нуклеарних реактора.<ref>{{cite web|url=http://www.world-nuclear.org/info/Facts-and-Figures/Nuclear-generation-by-country/#.UkrawYakrOM |title=Nuclear shares of electricity generation |publisher=World-nuclear.org |date=|accessdate
=== Пољопривреда ===
[[Датотека:Carcassonne-vignes-2.jpg|мини|Француски виногради близу [[Каркасон]]а]]
Француска је током своје историје била велики произвођач пољопривредних производа.<ref name=agriculture>[http://www.nationsencyclopedia.com/economies/Europe/France-AGRICULTURE.html France – Agriculture] {{Wayback|url=http://www.nationsencyclopedia.com/economies/Europe/France-AGRICULTURE.html |date=20110104104316 }} – Encyclopedia of the Nations</ref> Велики предели плодне земље, примена савремене технологије, и субвенције Европске уније допринели су да Француска постане водећи произвођач и извозник пољопривредних производа у Европи<ref>{{cite web|url=http://www.diplomatie.gouv.fr/en/france_159/economy_6815/overview-of-the-french-economy_6831/key-figures-of-the-french-economy_1402.html#sommaire_1 |publisher=Министарство спољних и европских послова Француске|title=Key figures of the French economy|quote=France is the world’s fifth largest exporter of goods (mainly durables). [...] It is the leading producer and exporter of farm products in Europe.|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100114024542/http://www.diplomatie.gouv.fr/en/france_159/economy_6815/overview-of-the-french-economy_6831/key-figures-of-the-french-economy_1402.html#sommaire_1|archivedate
[[Пшеница]], [[живина]], млечни производи, [[говедина]], и [[свињетина]], као и светски познати прехрамбени производи су најважнији француски извозни производи у области пољопривреде. [[Шампањац]] и бордо су важни извозни производи, познати широм света. Субвенције за пољопривреду Европске уније Француској се смањују последњих година, а 2007. су износиле око осам милијарди евра.<ref>{{cite web|url=http://ec.europa.eu/agriculture/fin/directaid/2007/annex1_en.pdf|title=Financial year 2007|work=Distribution of direct aid to farmers |format=PDF |publisher=Европска комисија|date
=== Рударство и индустрија ===
Ред 366:
=== Туризам ===
[[Датотека:Nice-night-view-with-blurred-cars 1200x900.jpg|мини|[[Ница]] на [[Азурна обала|Азурној обали]]|220п]]
Француска је једна од најпосећенијих држава на свету. Са 81,9 милиона страних туриста 2011. године, Француска је испред [[Шпанија|Шпаније]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињени Држава]]. У Француској се налазе градови од великог културног значаја (од којих је најзначајнији [[Париз]]), морска и планинска летовалишта и руралне области у којима људи могу да уживају у природи и миру. Осим овог вида туризма, градић [[Лурд]] угости више милиона верских туриста сваке године. Најпопуларније туристичке знаменитости Француске (према подацима из 2003. године) су: [[Ајфелова кула|Ајфелов торањ]], [[лувр|музеј Лувр]], [[Версајски дворац]], [[музеј Орсе]], [[Тријумфална капија у Паризу|Тријумфална капија]], [[Центар Жорж Помпиду]], [[Мон Сен Мишел]], [[дворац Шамбор]], [[Сен Шапел]], [[дворац Високи Кенигсбург]], [[Пи де Дом]], [[Пикасов музеј]] и [[Каркасон]].<ref>{{cite web|url=http://www2.culture.gouv.fr/deps/mini_chiff_03/fr/musee.htm|title=Musées et Monuments historiques|
== Култура ==
Ред 446:
* [https://web.archive.org/web/20030327021241/http://www.premier-ministre.gouv.fr/ Веб-сајт Владе Француске]
* [http://annuairepagesblanches.org/pages-jaunes Телефонски именик]
* [http://meteo.7.growiktionary.org/ Временска прогноза за Француску]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
{{Департмани Француске}}
| |||