Википедија

Алуминијум — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 29:
| топлота_испаравања = 293,4 [[килоџул по молу|kJ/mol]]| топлота_испаравања_реф = <ref name="zhang" />
| топлота_топљења = 10,79 -{kJ/mol}-
| притисак_засићене = парепритисак_засићене_паре = 2,42&times;10<sup>-6</sup> [[Паскал|Pa]]
| брзина_звука = 5.100 -{m/s}- (933 -{K}-)
| електронегативност = 1,61 ([[Полингова скала|Паулинг]])<br /> 1,47 ([[Алредова скала|Алред]])
| електронегативност_реф =<ref name="crc" />
| специфична_топлота = 900 J/(kg*K)| специфична_топлота_реф = <ref name="Harry H. Binder" />
| специфична_проводљивост = 37,7&times;10<sup>6</sup> [[Сименс (јединица)|S]]/m
Линија 184 ⟶ 185:
Алуминијум се нарочито користи као електрични проводник за струју у електричној мрежи, када се ради о великим и дебелим проводницима као што су струјне шине и каблови за уземљење. У овом погледу алуминијумум се показао јефтинијим од бакра.
 
Код контаката од алуминијума је проблематично, јер се због притиска унутар контакта долази до пластичне деформације (''пузања'') материјала. Осим тога, током времена се пасивизира стајањем на ваздуху. Након дужег складиштења или интензивнијег додира са водом, тај пасивни слој оксида се задебља, онемогућавајући рад контаката. Током 1960-тихих алуминијумски контакти су се користили у електричним прекидачима у грађевинским објектима, што је понекад доводило да због неодговарајућих спојева дође до кратких спојева или чак пожара.
 
== Једињења ==
Линија 215 ⟶ 216:
<ref name="anthony">[http://www.handbookofmineralogy.org/pdfs/aluminium.pdf ''Aluminium.''] u: John W. Anthony et al..: ''Handbook of Mineralogy.'' Mineralogical Society of America, 2010 (engl, PDF, 56,9 kB)</ref>
<ref name="mindat">[http://www.mindat.org/min-107.html Aluminium] na mindat.org (engl.)</ref>
<ref name="kryolith">{{Cite web|url=http://www.mschaumann.de/cryolite/Kryolith.htm |title=Eutektikum Aluminiumoxid/Kryolith |accessdate=18. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150419213942/http://www.mschaumann.de/cryolite/Kryolith.htm |archive-date=19. 04. 2015 |dead-url=yes |df= }}</ref>
<ref name="norris">T. L. NorrisA. J. GancarzD. J. RokopK. W. Thomas (1983): ''Half-life of 26Al'', Journal of Geophysical Research: Solid Earth, Vol. 88, izd. S01, str. B331–B333 {{doi|10.1029/JB088iS01p0B331}}</ref>
<ref name="Dickin">{{harvnb|Dickin|2005|pp=}}</ref>
<ref name="dodd">{{citeCite book|last=Dodd|first=R. T. |year=1986|title=Thunderstones and Shooting Stars |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-89137-1|pages=89–9089-90}}</ref>
<ref name="lmex">[http://www.lme.com/en-gb/metals/non-ferrous/aluminium/ ''Primary Aluminium.''] na Londonskoj berzi metala</ref>
<ref name="jahta">{{Cite web|url=http://www.schletter.de//files/addons/docman/solarmontage/technischeinformationen/Meerwasserbestaendigkeit%20von%20AL_I113612DE.pdf |title=Meerwasserbeständigkeit von Aluminiumknetlegierungen |author=Gesamtverband der Aluminiumindustrie e. V. |format=PDF}}</ref>
Линија 226 ⟶ 227:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Dodd|first=R. T. |year=1986|title=Thunderstones and Shooting Stars |publisher=Harvard University Press |isbn=978-0-674-89137-1|pages=89-90}}
* {{Cite book|ref=harv |last=Dickin |first=A. P. |year=2005 |chapter=''In situ'' Cosmogenic Isotopes |url=http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/Ch14/Ch14-6.htm |title=Radiogenic Isotope Geology |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-53017-0 |accessdate=18. 02. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20081206010805/http://www.onafarawayday.com/Radiogenic/Ch14/Ch14-6.htm |archive-date=06. 12. 2008 |dead-url=yes |df= }}
* -{Mimi Sheller, ''Aluminum Dream: The Making of Light Modernity.'' Cambridge, MA: Massachusetts Institute of Technology Press, 2014.}-
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Алуминијум”