Википедија

Ултраљубичасто зрачење — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м ciscenje mrtvih referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 3:
[[Датотека:BlackLightBulb4300ppx2.jpg|мини|десно|250px|[[Црно светло]] или УВ [[Флуоресцентна цев|флоуресцентна светиљка]]]]
 
'''Ултраљубичасто зрачење''' (скраћено '''''УВ''''' према {{јез-енг|ultraviolet}}) обухвата [[електромагнетско зрачење|електромагнетно зрачење]] са [[таласна дужина|таласним дужинама]] мањим од [[видљиво зрачење|видљивог зрачења]], али већим од оних које имају меки [[Рендгенски зраци|X-зраци]]. Дели се на блиско (380-200 [[метар|-{nm}-]], ''НУВ''), далеко или [[вакуум]]ско (200-10 -{nm}-, скраћеница ''ФУВ'' или ''ВУВ'') и екстремно (1-31 -{nm}-, скраћеница ''ЕУВ'' или ''XУВ'') ултраљубичасто зрачење.<ref name="Lakowicz">{{Cite book|last= Lakowicz|first=Joseph R.|title=Principles of fluorescence spectroscopy|url=http://books.google.com/books?id=-PSybuLNxcAC|accessdate = 16. 404. 2011. |year=2006|publisher=Springer|isbn=9780387312781|pages=xxvi}}</ref>
 
Када се испитује његово деловање на људско здравље и околину, ултраљубичасто зрачење се обично дели на ''УВА'' (400-315 -{nm}-) или дуготаласно, ''УВБ'' (315-280 -{nm}-) или средњеталасно и ''УВЦ'' (< 280 -{nm}-) или краткоталасно ''(гермицидно)''.
Ред 16:
Откриће UV зрачења тесно је повезано са опажањем да соли сребра потамне када се изложе [[Сунчева светлост|Сунчевој светлости]]. Године 1801. немачки истраживач [[Јохан Вилхелм Ритер|Јохан Ритер]] направио је кључно откриће да су невидљиви зраци на самом крају љубичасте области видљивог спектра изузетно ефикасни у затамњивању папира натопљеног среброхлоридом. Да би нагласио њихову хемијску реактивност назвао их је „деоксидујућим зрацима“ наспрам „топлотних зрака“ на другом крају видљивог спектра. Деоксидујућим зрацима име је убрзо промењено у „хемијске зраке“ и такво се одржало током [[19. век]]а. Касније су хемијски и топлотни зраци замењени модерним називима ултраљубичасти и инфрацрвени зраци.<ref name="hockberger">
{{Cite journal
| last = Hockberger
| first = P. E.
| title = A history of ultraviolet photobiology for humans, animals and microorganisms
| journal = Photochem. Photobiol.
| volume = 76
| issue =6|pages=561-579|year=2002
|year=2002
| url = http://www.bioone.org/doi/abs/10.1562/0031-8655%282002%29076%3C0561%3AAHOUPF%3E2.0.CO%3B2
| doi =10.1562/0031-8655(2002)076<0561:AHOUPF>2.0.CO;2
Линија 28 ⟶ 27:
}}</ref><ref name="Lyman">The ozone layer protects humans from this.
{{Cite journal
| last = Lyman
| first = T.
| title = Victor Schumann
| journal = Astrophysical Journal
| volume = 38
| issue =|pages=1-4|year=1914
|year=1914
| bibcode = 1914ApJ....39....1L
| doi =10.1086/142050
Линија 168 ⟶ 166:
* Препланулост из соларијума једнако је опасна.
* Облачно време не значи да заштита коже није потребна, јер УВА зраци лако пролазе кроз облаке.
* Треба чувати рефлектирајућег зрачења с површине воде или снега зими.<ref>{{Cite web |url=http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/907/# |title=„Заштита од сунца нужна током летних месеци“, „Ваше здравље“ |access-dateaccessdate=30. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20171024191213/http://www.vasezdravlje.com/izdanje/clanak/907/# |archive-date=24. 10. 2017 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
Готово 80 посто средстава за заштиту коже од УВ зрачења су у облику емулзија на основи водених, алкохолних или уљних раствора, а остала су средства у облику крема и гелова. Заштитне материје у тим средствима апсорбирају, а у неким случајевима распршују и рефлектују УВ зраке. Најчешће примењиване материје су оне које апсорбирају УВ зрачење таласних дужина око 300 -{nm}- (тј. УВБ зрачење) ради заштите од сунчаних опеклина (црвенила), а допуштају пролаз УВА зрачења због пигментације коже.
Линија 233 ⟶ 231:
[[Датотека:Indonesia-sodis-gross.jpg|мини|десно|250px|Дезинфекција воде Сунчевим ултраљубичастим зрачењем у [[Индонезија|Индонезији]]]]
 
Примена УВ зрачења према таласним дужинама: <ref>{{Cite web |url=http://www.s-et.com/applications/wavelength.html |title=UV applications |access-dateaccessdate=30. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080820022822/http://www.s-et.com/applications/wavelength.html |archive-date=20. 08. 2008 |dead-url=yes |df= }}</ref>
* '''13,5 -{nm}-''': Екстремна УВ литографија
* '''230-400 -{nm}-''': Оптички давачи, разни електронски инструменти
Линија 249 ⟶ 247:
За спречавање [[Кривотворење|кривотворења]] важних докумената ([[Кредитна картица|кредитне картице]], [[Возачка дозвола|возачке дозволе]], [[пасош]]а), додатно се ставља водени жиг, који је видљив само под УВ светиљкама. Визе и налепнице, које се стављају у пасош, садрже многе детаље који су невидљиви код видљиве светлости, али врло добро се уочавају под УВ светиљкама. Новчанице имају углавном додатна влакна у боји, видљивом само под УВ светиљкама.
 
Неке врсте спрејева против нападача, остављају невидљиво УВ бојило, које је врло тешко испрати, да би помогло полицији код откривања касније.<ref>{{Cite web |url=http://www.worthprotectionsecurity.com/how-to-use-pepper-spray.htm |title="Pepper Spray FAQ" |access-dateaccessdate=30. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130615064211/http://www.worthprotectionsecurity.com/how-to-use-pepper-spray.htm |archive-date=15. 06. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
=== Форензика ===
Линија 274 ⟶ 272:
 
=== Фотолитографија ===
УВ зрачење се користи у фотолитографији, која се примењује у производњи [[полупроводник]]а, [[Интегрисано коло|интегрираних кола]] и [[Штампана плоча|штампаних плоча]]. <ref>{{Cite web |url=http://www.almaden.ibm.com/st/chemistry/lithography/deep_uv/ |title="Deep UV Photoresists" |access-dateaccessdate=30. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20060312012823/http://www.almaden.ibm.com/st/chemistry/lithography/deep_uv/ |archive-date=12. 03. 2006 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
=== Провера електричне изолације ===
Линија 287 ⟶ 285:
Давне 1878. примећено је да Сунчева светлост делује антибактеријски. Каснија испитивања показала су да антибактеријски учинак Сунчеве светлости не долази од видљиве већ од невидљиве светлости таласних дужина од 100 do 400 -{nm}-, а најбољи резултате постижу УВЦ зраци при таласној дужини од 254 -{nm}-. УВЦ зраци наведене таласне дужине мењају генетски ДНК материјал ћелија тако да бактерије, вируси, алге и други микроорганизми губе способност репродукције. Присутни микроорганизми угину, а с тим и ризик од болести које они могу изазвати. Управо ова чињеница искориштена је код УВ стерилизатора где се УВЦ зраци добијају вештачким путем помоћу кварцних лампи са живиним парама.
 
Централни део УВ стерилизатора је УВ светиљка, коју чини кварцна цев у којој се налази одређена количина живе. Стављањем лампе под напон долази до стварања електричног лука који континуирано побуђује атоме живе који емитују енергију [[таласна дужина|таласне дужине]] 254 -{nm}-. Стерилизација воде се одвија тако да [[вода]] тече у танком слоју око кварцне цеви у којој се налази УВ лампа при чему вода прима одређену количину енергије. <ref>{{Cite web |url=http://www.aquapur.hr/tehnologije/Sterilizacija_vode/index.hr.html |title=„Стерилизација воде“ |access-dateaccessdate=30. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120712234455/http://www.aquapur.hr/tehnologije/Sterilizacija_vode/index.hr.html |archive-date=12. 07. 2012 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
=== Производња хране ===
Код производње хране захтев је да се што мање користи топлотна обрада хране, како би она остала што свежија. Због тога се све више користи [[пастеризација]] са УВ светиљкама.<ref>{{Cite web |url=https://www.rulfsorchard.com/index.php?option=com_rsgallery2&page=inline&id=8&Itemid=34 |title=Rulfsorchard |access-dateaccessdate=30. 05. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130616030306/https://www.rulfsorchard.com/index.php?option=com_rsgallery2&page=inline&id=8&Itemid=34 |archive-date=16. 06. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref>
 
=== Уређаји за откривање пламена ===
Линија 305 ⟶ 303:
{{refbegin|30em}}
* -{[http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?cmd=Retrieve&db=pubmed&dopt=Abstract&list_uids=15262692 UV radiation and melanoma in US Hispanics & blacks. Hu S, ''et al.'' (2004) ''Arch Dermatol.'' '''140''' (7), 819-824]}-
* -{[http://phot.allenpress.com/photonline/?request=get-document&doi=10.1562%2F0031-8655(2002)076%3C0561:AHOUPF%3E2.0.CO%3B2 A History of Ultraviolet Photobiology for Humans, Animals and Microorganisms. P.E. Hockberger, Photochem. Photobiol. 76: 561-579, 2002.]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}}-
* {{Cite journal
| last = Hu
| first = S
| last2 = Ma
| first2 = F
| last3 = Collado-Mesa
| first3 = F
| last4 = Kirsner
| first4 = R. S.
| title = UV radiation, latitude, and melanoma in US Hispanics and blacks
Линија 319 ⟶ 317:
| volume = 140
| issue = 7
|pages=819–824819-824
| date= 2004
| url = http://archderm.jamanetwork.com/article.aspx?articleid=480678
| doi = 10.1001/archderm.140.7.819
Линија 326 ⟶ 324:
| pmid = 15262692 }}
* {{Cite journal
| last = Hockberger
| first = Philip E.
| title = A History of Ultraviolet Photobiology for Humans, Animals and Microorganisms
Линија 332 ⟶ 330:
| volume =76
| issue =6
|pages=561–569561-569|year=2002
|year=2002
| url =http://www.bioone.org/doi/abs/10.1562/0031-8655(2002)076%3C0561%3AAHOUPF%3E2.0.CO%3B2
| doi = 10.1562/0031-8655(2002)0760561AHOUPF2.0.CO2
| format = – <sup>[http://scholar.google.co.uk/scholar?hl=en&lr=&q=author%3AHockberger+intitle%3AA+History+of+Ultraviolet+Photobiology+for+Humans%2C+Animals+and+Microorganisms&as_publication=Photochemisty+and+Photobiology&as_ylo=2002&as_yhi=2002&btnG=Search Scholar search]</sup>
| pmid=12511035}}
* {{Cite book|ref= harv| last = Allen
| first = Jeannie
| title = Ultraviolet Radiation: How it Affects Life on Earth
| url = http://earthobservatory.nasa.gov/Features/UVB/
|date=606. 9. 2001
| series = Earth Observatory
| publisher = NASA, USA
Линија 350 ⟶ 347:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Ultraviolet light}}
* {{Cite book |ref= harv|last= Lakowicz|first=Joseph R.|title=Principles of fluorescence spectroscopy|url=http://books.google.com/books?id=-PSybuLNxcAC|accessdate = 16. 404. 2011. |year=2006|publisher=Springer|isbn=9780387312781|pages=xxvi}}
* -{FIGAWA-Arbeitsblatt: [http://www.figawa.de/download/figawa.de/fb_wasser/fg_wasseraufbereitung/ak_uv-wasserbehandlung/dokumente_ak_uv-wasserbehandlung/2009-08-25_einsatz_von_uv-geraeten/ Einsatz von UV-Geräten zur Schwimm- und Badebeckenwasserbehandlung]}-
* -{[http://blog.mineralium.com/uv-lampen-in-der-praxis/ UV-Lampen in der Praxis]}-
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ултраљубичасто_зрачење”