Википедија

Ропство — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:S. V. Ivanov. Trade negotiations in the country of Eastern Slavs. Pictures of Russian history. (1909).jpg|thumb|right|250px|Пијаца робова у Источној Европи у раном средњем веку. Слика [[Сергеј Иванов (сликар)|Сергеја Иванова]]]]
 
'''Ропство''' је однос међу људима, групама људи или народима темељен на економској, правној, моралној, идејној, политичкој или верској зависности и покорности.<ref>{{harvnbsfn|Brace|2004|pp=162}}</ref> У свом ужем смислу представља формалну институцију крајње зависности једног од стране другог човека који је темељ друштвеног система званог '''[[робовласништво]]'''. Особа која је роб нема никаква права, односно представља [[право власништва|власништво]] другог човека или групе - господара. Она је присиљена да обавља [[људски рад|рад]] и друге услуге за свог господара, а за то није овлаштена примити никакву накнаду (иако из практичних разлога може очекивати најосновнију храну и преноћиште). Господар има пуно право да располаже с робом како хоће, укључујући телесне казне, сакаћење, па и [[убиство]]. Ропство је данас забрањено међународним конвенцијама, иако се у одређеним облицима практикује. Уз ропство се везује појам [[присилни рад]], али не у случају када је присилни рад последица обвеза које прописује и регулиже [[држава]] као што је случај с војном обвезом, осудом за казнена дела и сл.<ref name="modernslavery">{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/ethics/slavery/modern/modern_2.shtml | title = Religion & Ethics – Modern slavery: Modern forms of slavery | publisher = BBC |year=2007| accessdate=16. 06. 2009}}</ref> Ропство такође ваља разликовати од неких других односа личне зависности као што су [[кметство]] или [[уговорно ропство]].
 
Ропство је званично илегално у [[Хронологија укидања ропства|свим земљама]],<ref name="Bales2004">{{harvnb|Bales|2004|pp=4}}</ref><ref name="WhiteWhite2014">{{Cite book|last=White| first = Shelley K.| last2=White| first2 = Jonathan M.|author3 = Kathleen Odell Korgen| title = Sociologists in Action on Inequalities: Race, Class, Gender, and Sexuality| url = http://books.google.com/books?id=GsruAwAAQBAJ&pg=PA43 |year=2014| publisher = SAGE Publications|isbn = 978-1-4833-1147-0|pages=43}}</ref> али се процењује да још увек око 20 до 36 милиона људи живе као робови широм света.<ref>{{cite web|url=http://www.theatlantic.com/international/archive/2012/12/slaverys-global-comeback/266354/| title = Slavery's Global Comeback| work = The atlantic |date=19. 12. 2012}}</ref><ref name=WFF>{{cite web|url=http://www.globalslaveryindex.org/category/press-release/| title = Inaugural global slavery index reveals more than 29 million people living in slaverz| work = Global Slavery Index 2013|date=04. 10. 2013| accessdate=17. 10. 2013| archive-url = https://web.archive.org/web/20160407232555/http://www.globalslaveryindex.org/category/press-release/| archive-date=07. 04. 2016| dead-url = yes}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-30080578| title = Almost 36m people live in modern slavery - report | work = BBC|date=17. 11. 2014 | accessdate=17. 11. 2014 }}</ref> [[Мауританија]] је била задња надлежност да званично прогласи ропство незаконским (у 1981/2007), мада се процењује да 10% до 20% њеног становништва још увек живи у ропству.<ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6938032.stm | work=BBC News | title=Mauritanian MPs pass slavery law |date=09. 808. 2007 }}</ref><ref>{{cite news|url=http://edition.cnn.com/interactive/2012/03/world/mauritania.slaverys.last.stronghold/index.html | work=CNN | title=Slavery's last stand - CNN.com}}</ref>
 
Ропство је постојало пре писане историје и постојало је у многим [[култура]]ма.<ref name="Slavery">"[http://kids.britannica.com/blackhistory/article-24156 Historical survey: Slave-owning societies] {{Wayback|url=http://kids.britannica.com/blackhistory/article-24156 |date=20170410052711 }}". ''Encyclopædia Britannica. ''</ref> Већина робова у данашње време су дужнички робови, углавном у [[Јужна Азија|Јужној Азији]], који су под дужничком наметом [[Каматарење|зеленаша]], понекад и током више генерација.<ref name="newint">{{cite web|url=http://www.newint.org/issue337/facts.htm| title = Slavery in the 21st century| publisher = Newint.org| accessdate=29. 08. 2010| archive-url = https://web.archive.org/web/20100527095857/http://www.newint.org/issue337/facts.htm| archive-date=27. 05. 2010| dead-url = yes| df = }}</ref> [[Трговина људима]] се примарно користи за присиљавање жена и деце на рад у [[Проституција|секс индустрији]].<ref name="voa">{{cite web|url=http://www1.voanews.com/english/news/a-13-2009-05-15-voa30-68815957.html| title = Experts encourage action against sex trafficking | publisher = Voice of America|date=15. 05. 2009| accessdate=29. 08. 2010}}</ref>
Ред 12:
 
Реч за ословљавање робова се такође користи за изражавање опште зависности од неког.<ref name = "Encyclopedia1">
{{Cite book|publisher = Indiana University Press|isbn=9780253116710
| title = Slavery and South Asian History|author = Indrani Chatterjee, Richard Eaton▼
|isbn=9780253116710
| location =|year=2006|url =▼
| title = Slavery and South Asian History
▲|author = Indrani Chatterjee, Richard Eaton
| location =
▲|year=2006|url =
|pages=3
| quote = }}</ref><ref>M. A. Dandamayev, BARDA and BARDADĀRĪ in ''Encyclopedia Iranica''</ref> У многим сличајевима, као на пример у античкој [[Ахеменидска Монархија|Персији]], могуће је да су ситуација и животи таквих робова били бољи него код обичних грађана.<ref>Farazmand, Ali . "Persian/Iranian Administrative Tradition", in Jay M. Shafritz (Editor), ''International Encyclopedia of Public Policy and Administration''. Boulder, CO: Westview Press. . {{page|year=1998|id=|pages=1640––}} – Excerpt: "Persians never practiced mass slavery, and in many cases the situations and lives of semi-slaves (prisoners of war) were in fact better than the common citizens of Persia." (pp.) 1642</ref>
Линија 40 ⟶ 37:
{{Main article|Дужнички рад}}
 
Залога, иначе позната као зајемчински рад или дужничко ропство је један облик неслободног рада при коме се особа залаже себе због кредита.<ref name="Bales2004b">{{citeCite book|last=Bales| first = Kevin| title = New slavery: a reference handbook| url = {{google books | plainurl = y |id=8Cw6EsO59aYC|pages=}} | accessdate=11. 03. 2011 |year=2004| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-85109-815-6|pages=15–1815-18}}</ref> Услуге које су потребне за отплату дуга, и њихово трајање, могу да буду недефинисане.<ref name="Bales2004b"/> Дужничко ропство може да буде пренето са генерације на генерацију, при чему се од деце захтева да отплате дугове њихових родитеља.<ref name="Bales2004b"/> Ово је најраспрострањенија форма ропства у данашње време.<ref name="newint"/> Дужничко ропство је најзаступљеније у [[Јужна Азија|Јужној Азији]].<ref>{{Cite journal|url={{google books | plainurl = y |id=8Cw6EsO59aYCNew}} | title = New Slavery: A Reference Handbook |isbn=9781851098156|author = Bales | first = Kevin |year=2004}}</ref>
 
=== Принудни рад ===
Линија 51 ⟶ 48:
{{Main article|Принудни брак}}
 
Принудни брак се може сматрати формом ропства једног или више учесника у браку, као и људи који посматрају брак. Од људи присиљених на брак се може захтевати да узму учешћа у сексуалним активностима или обављаљу кућних послова или другог рада, без икакве личне контроле. Обичаји [[Цена брака|цене невесте]] и [[мираз]]а који постоје у многим деловима света могу да доведу до куповине и продаје људи у брак.<ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/ethics/slavery/modern/modern_1.shtml#section_2| title = BBC – Ethics – Slavery: Modern slavery| work = bbc.co.uk| accessdate=11. 02. 2016.}}</ref><ref>{{cite web|title=Report of the Special Rapporteur on contemporary forms of slavery, including its causes and consequences, Gulnara Shahinian| url = http://www.ohchr.org/Documents/HRBodies/HRCouncil/RegularSession/Session21/A-HRC-21-41_en.pdf| website = ohchr.org| publisher = [[United Nations Human Rights Council]]| accessdate=14. 10. 2015| archiveurl = https://web.archive.org/web/20130921060954/http://www.ohchr.org/Documents/HRBodies/HRCouncil/RegularSession/Session21/A-HRC-21-41_en.pdf| archivedate=21. 09. 2013 | format = PDF|date=10. 07. 2012}}</ref> Принудни брак се и даље практикује у појединим деловима света, укључујући неке делове [[Азија|Азије]] и [[Африка|Африке]]. Принудни бракови се исто тако могу јавити у [[Имиграција|имигрантским]] заједницама у Европи, Сједињеним Државама, Канади и Аустралији.<ref>{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/uk-21665322 | work=BBC News | title=Two-year-old 'at risk' of forced marriage |date=05. 303. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.honordiaries.com/wp-content/uploads/2013/06/FactSheet-ChildForcedMarriage-Updated.pdf | format = PDF | title = Honor Diaries : Child/Forced Marriage : Factsheet | publisher = Honordiaries.com | accessdate=29. 09. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.thespec.com/news-story/4116168-forced-marriages-rampant-in-ontario| title = Forced marriages rampant in Ontario| work = thespec.com}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mulr.com.au/issues/36_3/36_3_5.pdf | archiveurl = https://web.archive.org/web/20150613000244/http://www.mulr.com.au/issues/36_3/36_3_5.pdf | archivedate=13. 06. 2015. | title = WITHOUT CONSENT: FORCED MARRIAGE IN AUSTRALIA | deadurl = no}}</ref> [[Отмица невесте|Брак путем отмице]] се јавља у многим местима света у данашње време. [[Етиопија]] има национални просек од 69% бракова путем отмице.<ref>{{cite web|url=http://reliefweb.int/report/ethiopia/unicef-supports-fight-end-marriage-abduction-ethiopia| title = UNICEF supports fight to end marriage by abduction in Ethiopia| publisher = reliefweb.int|date=09. 11. 2004 | accessdate=29. 08. 2013}}</ref>
 
Међународна оргазација рада дефинише дечије и присилне бракове као форме модерног ропства.<ref>{{cite news|url=https://www.theguardian.com/global-development/2013/sep/02/nigeria-child-brides-religion | title = Nigeria's child brides: 'I thought being in labour would never end' | publisher = ''[[The Guardian]]'' |date=09. 909. 2013}}</ref>
 
== Историја ропства ==
Линија 189 ⟶ 186:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=WhiteBales| first = Shelley K.Kevin| last2=White| first2title = JonathanNew M.|author3slavery: =a Kathleenreference Odell Korgenhandbook| titleurl = Sociologists{{google inbooks Action| onplainurl Inequalities:= Race,y Class,|id=8Cw6EsO59aYC|pages=}} Gender, and Sexuality| url accessdate=11. http://books03.google.com/books?id=GsruAwAAQBAJ&pg=PA43 2011 |year=20142004| publisher = SAGE PublicationsABC-CLIO|isbn=978-1-483385109-1147815-06|pages=4315-18}}
* {{Cite book|ref=harv|last=White| first = Shelley K.| last2=White| first2 = Jonathan M.|author3 = Kathleen Odell Korgen| title = Sociologists in Action on Inequalities: Race, Class, Gender, and Sexuality| url = http://books.google.com/books?id=GsruAwAAQBAJ&pg=PA43 |year=2014| publisher = SAGE Publications|isbn=978-1-4833-1147-0|pages=43}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Bales| first = Kevin| title = New Slavery: A Reference Handbook| url = http://books.google.com/books?id=8Cw6EsO59aYC&pg=PA4|year=2004| publisher = ABC-CLIO|isbn=978-1-85109-815-6|pages=4}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ропство”