Насељавање Срба на Балканско полуострво — разлика између измена

'''Насељавање Срба на Балканско полуострво''' и његов ток не можемо детаљно реконструисати. Основни писани извор је дело цара Константина VII Порфирогенита De administrando imperio (О управљању царством). То дело први пут штампано 1611. године једино наводи сеобу Срба (Словена) на Балканско полуоство у 7. веку.<ref>Мавро Орбини: "Краљевство Словена", Београд 2016.</ref> Постојале су нејасноће да ли је Порфирогенит у делу писаном за свог наследника Романа II писао истину да су [[Срби]] дошли на Балканско полуострво у време владавине цара Ираклија (610-641), као и о њиховој прадомовини коју он назива [[Бела Србија|проблем њихове прапостојбине]], а коју описује на подручју данашње Чешке и источне Немачке. Из писања Порфирогенита и других писаних извора из Византије настала је претпоставка да је насељавање Срба отпочело након пропасти [[Опсада Цариграда (626)|опсаде Цариграда]] [[626]]. године, а да се окончало пре смрти византијског цара [[Ираклије|Ираклија]], [[11. фебруар]]а 641. године.<ref>Група аутора, ''„Историја српског народа“'' (књига 1), [[Београд]], [[1981]].</ref> Међутим по Мавру Орбинију Срба је било и пре 7. века, а о наметнутој причи о сеоби у то време се не може ни говорити. Он помиње Сорабе (Србе) Словене који су по [[Плиније|Плинију]] потекли из предела око мочваре Меотид, и одакле су кренули у два правца. Један крак народа је отишао у велику област Сарматију (Пољске), да стигли у Германију, предео звани Лужица. Били су то [[Лужички Срби]], а они Сораби који су се спустили ка југу Европе (Срби) дошли су у Панонију и горњу Мезију. То је било далеко пре 7. века јер су се ти Сораби (Срби) у Панонији у 4. веку побунили против цара Константина.<ref>Мавро Орбини: "Краљевство Словена", Београд 2016. стр. 157.</ref>