Станко Мењић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 21:
Након [[Априлски рат|Априлског рата]] и окупације Југославије, током [[Хронологија Народноослободилачке борбе мај 1941.|маја]] и [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1941.|јуна 1941.]] године Станко се ближе повезао са организацијом КПЈ и радио на окупљању и усмеравању сеоске омладине за [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачки покрет]] (НОП). Активно је учествовао и у припремама за организовање устанка у свом крају, па је још пре избијања устанка био постављен за командира групе устаника, која је била формирана у његовом селу. Већ у првим борбама са усташама, Станко се истакао храброшћу, због чега је брзо постао један од најпознатијих партизанских бораца овог краја. Када су биле формиране прве партизанске јединице био је најпре постављен за десетара, а након пријема у чланство КП Југолсавије, [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1941.|августа 1941.]] године, био је постављен за [[Политички комесар|политичког комесара]] Шековићке партизанске чете.{{sfn|Народни хероји|1982|p=531}}
Као један од најистакнутијих бораца Бирчанског партизанског одреда, почетком 1943. године, заједно са групом бораца је био пребачен у Шесту источнобосанску ударну бригаду. У овој бригади је обављао дужност политичког комесара чете. Када је 21. септембра 1943. године у селу Буквику код Брчког била формирана Шеснаеста муслиманска бригада, Станко је као искусан борац и политички радник био постављен за политичког комесара батаљона у овој бригади.{{sfn|Народни хероји|1982|p=531}}
Иако се од августа 1941. године налазио на дужности политичког комесара, Станко је увек учествовао у борбама, у којима се често истицао храброшћу. Посебно се истакао у првом нападу на Власеницу, августа 1941. године, када је са заплењеним митраљезом привукао усташкој касарни и отварајући снажну ватру допринио уништењу овог јаког непријатељског упоришта. Истакао се и у нападу на непријатељско утврђење код Ступара, а затим у тешким борбама код Кладња, на Цапардама, Требави, Сокоцу, Црвеним стијенама и на многим другим местима. Као добровољац се 9. марта 1943. године, приликом напада на Хан-Крам, код Соколца, са још двојицом бораца пробио се кроз непријатељску ватру и запалио стовариште пилане, у којој су се налазиле јаке непријатељске снаге. Погинуо је у борбама за Тузлу, вођеним од 17. до 20. јануара 1944. године.{{sfn|Народни хероји|1982|p=531}}
Указом [[Президијум Народне скупштине ФНРЈ|Президијума Народне скупштине]] [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]], [[20. децембар|20. децембра]] [[1951]]. године, проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].{{sfn|Народни хероји|1982|p=532}}
| |||