Пипери — разлика између измена

 

=== Предплеменски период и прелазак на племенску организацију ===

Што се тиче периода пре и у време доласка Словена на Балкан, а тиме и Срба, око шестог и седмог века, оно што је сигурно јесте то да су на овим просторима живели староседеоци који су били илирско-романско становништво, називано Власима. О томе сведоче многи топоними, који су пред-словенског порекла, а преузети су од језика који се у тим крајевима говорио, а то укључује и латински и задржали се и до данас: Матаруге, Рогаме, Баћи, Мажђап, Дука, Бањаестра и други.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Ко су били ти староседеоци сведоче и топоними попут Влашке Драче код Стијене, а и на основу извора и података о тим крајевима лако се закључује да се ради о народу које су Словени назвали Власима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Влашке термине и топониме су преузели Срби из крајева Дукље, а самим тиме и у Пиперима, али и Албанци ка Скадру који је у близини и северној Албанији уопште. Тако се мали број топонима са ових простора, попут назива села Рогами, у мало измењеној форми могу наћи у мањем броју и у околним деловима, као и данашњој северној Албанији. Оно што треба имати у виду јесте то да се у близини Пипера налазио стари град [[Доклеа|Дукља]], односно [[Доклеа|Диоклеја]], што објашњава порекло тих топонима.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Ипак, терен и мали број тих топонима указује на то да Влаха уопште није било много у тим крајевима, те да су они за време доласка Словена били слабо насељени.<ref name="ЕрдељановићКБП"/> Што се тиче старих Срба који су долазили у те крајеве за време насељавања Срба на Балкан, јасно је да нису дошли у једном великом таласу, већ су насељавали те крајеве постепено. О њиховом присуству сведочи велики број словенских топонима, везаних за насеља за која се зна да су доста стара и првобитно припадала старијем слоју Пипера, а међу којима су Потпећ, Завала, Свиба, Радећа, Близна и друга. Такође, о њима сведочи и формирана Лушка жупа.<ref name="ЕрдељановићКБП"/>

 

Власи су се током времена у територијама српских држава постепено утапали у српску културу и асимиловали се са већинским становништвом словенског порекла. Након тога, Власи нестају као страни етнички идентитет Србима. Када је дошло до нестанка влашког идентитета као страног етничког елемента, зависи од области и територије, као и других фактора, али о томе постоје различита мишљења.

 

[[Датотека:Dio katuna Gornje Zete sredinom XV vijeka cir.png|мини|десно|250п|Катуни у Горњој Зети средином XV века - простор Пипера, Лужана и Рогама ће касније чинити племе Пипера]]

 

Пипери се први пут спомињу у [[Млетачка република|Млетачким]] документима почетком 15. века. Тада још нису формирали племенску организацију какву познајемо из каснијег периода. Према Константину Јиречеку, Пипери се спомињу први пут 1416. године у Скадарском земљишнику.<ref>Константин Јиречек, "Историја Срба II", Београд, 1952, 45</ref> Историчар Бранислав Ђурђев указује да је то непосредан спомен, те да се ради о досељенику из Пипера у скадарској области.<ref name="Ђурђев"/> Један од спомена јесте из 1455. године у српском православном [[Манастир Врањина|манастиру Врањина]], између Млечана са [[Стефан Црнојевић|Стефаном Црнојевићем]] и народом горње Зете који је прихватио његову управу.<ref name="КовијанићКоторЧетШесВ"/> Ту се осим Куча спомињу и Пипери под тим именом, а један од захтева упућеним Млечанима и Стефану Црнојевићу је био да им свештенство не може бити католичко, него да им се остави православно.<ref name="ДимМил">Димитрије Милаковић, Историја Црне Горе 1856. г</ref><ref>Ратислав Петровић, Племе Кучи 1684-1796, страна 23.</ref> На основу тога, закључује се да су Пипери још у то време били православци.<ref name="ЕрдељановићКБПЕтимологијаИсторија"/>