Пипери — разлика између измена

За време [[Други светски рат|Другог светског рата]], велики број Пипера је учествовао у борбама против [[Силе Осовине|Сила Осовина]], где треба посебно истаћи [[Тринаестојулски устанак]] у коме је доста команданата било управо из Пипера. Већи број Пипера је подржавао [[Народноослободилачка војска Југославије|Партизане]].<ref name="Банац1988">Banac 1988, With Stalin against Tito, p. [https://books.google.com/books?id=jS69IRtTA3gC&pg=PA171 171]</ref> Мањи број је припадао [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенској војсци у отаџбини]], углавном уз четнике [[Бајо Станишић|Баје Станишића]]. Дешавало се да се исте породице поделе у ове две групације. Пипери су дали велики број истакнутих припадника [[Народноослободилачка борба|Народноослободилачке борбе]] и народних хероја попут [[Иван Милутиновић|Ивана Милутиновића]], [[Арсо Јовановић|Арса]] и [[Блажо Јовановић|Блаже Јовановића]], [[Саво Брковић|Саве Брковића]], [[Владо Ћетковић|Владимира Владе Ћетковића]] и многих других. Неки од њих, попут [[Божо Љумовић|Божа Љумовића]], су касније прихватили [[Резолуција Информбироа|Резолуцију Информбироа]], након чега су завршили на [[Затвор Голи оток|Голом отоку]],<ref>{{Cite book|ref=harv|last1=Лакић|first1=Зоран|authorlink1=Зоран Лакић|last2=Пајовић|first2=Радоје|last3=Вукмановић|first3=Гојко|title=Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја|year=1963|location=Титоград|publisher=Историјски институт|url=https://books.google.com/books?id=LrcuAAAAIAAJ}}</ref> док је Арсо Јовановић, први начелник Генералштаба [[Југословенска народна армија|Југословенске армије]] након њеног прихватања покушао да побегне у Румунију те је убијен на граници.<ref>{{cite book |last1=Иветић |first1=Владимир |title=Начелници генералштаба 1876—2000 |date=2000 |publisher=Новинско-информативни центар ВОЈСКА |location=Београд}}</ref> Међу комунистима треба истаћи и [[Вукашин Марковић|Др Вукашина Марковића]], учесник Октобарске револуције и близак сарадник и пријатељ [[Владимир Лењин|Владимира Лењина]]. Рођен је у Стијенама Пиперским 1874. године.<ref name="ПП">Petar Požar, ''Jugosloveni žrtve staljinskih čistki'' (str. 54-60), Beograd, 1989.</ref> На челу припадника [[Југословенска војска у отаџбини|Југословенске војске у отаџбини]] у Пиперима је био Јовица Бољевић, а међу њима треба истаћи Саво Божовића, Милована Бешића, Павла Бешића који је био бивши председник општине и Ђорђија Бецића, пешадијског капетана Пипера, који је са [[Бајо Станишић|Бајом Станишићем]] и генералом [[Блажо Ђукановић|Блажом Ђукановићем]] погинуо на [[Манастир Острог|Острогу]] у нападу Партизана 1943. године.<ref>{{cite book|title=ЗБОРНИК ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА О НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОМ РАТУ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ НАРОДА|date=1954. |publisher=ВОЈНОИЗДАВАЧКИ ЗАВОД „ВОЈНО ДЕЛО"|location=Београд|page=43|edition=Том 3, Књига 6|url=http://www.znaci.net/zb/4_3_6.pdf|accessdate=22. 01. 2018}}</ref><ref>{{cite book|last=Пајовић |first=др Радоје |title=Контрареволуција у Црној Гори - Четнички и Федералистички покрет 1941-1945. |year=1977|publisher=Обод |location=Цетиње |pages=150, 410}}</ref>

Као последица учесталих сукоба, веома мало цркава је било изграђено у Пиперском крају. Највећи манастир у том крају јесте [[манастир Ћелија Пиперска]] највероватније из 12. века. Овоме иде у прилог да је данашњи манастир окружен са две значајне ископине: Градином, из 9. века, за коју се претпоставља да је била седиште Епископије, а друга је Дјевич град, за који се мисли да је био женски манастир. Ту се налази и ископина цркве, претпоставља се из 6. века, која је била посвећена [[Арханђел Михајло|Арханђелу Михајлу]].<ref name="МанастирЋелијаПиперска">{{cite web|title=Ћелија Пиперска|url=http://www.manastirpiperi.me/celija-piperska/|website=Манастир Ћелија Пиперска|accessdate=20. 03. 2018}}</ref> Сматра се да је манастир Ћелија Пиперска подигао [[Стефан Немања]].<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> У 17. веку га је обновио [[стефан Пиперски|Свети Стефан Пиперски]]. [[стефан Пиперски|Преподобни Стефан Пиперски]] је тамо боравио до своје смрти.<ref name="МанастирЋелијаПиперска"/> Од осталих цркава треба споменути ону на Близни и Бјелоглаву у Радећи, где је било опште пиперско збориште.<ref name="ЕрдељановићКБПКултура"/> Такође, међу манастирима у близини Пипера је и раније споменути женски [[манастир Дуга Морачка]].<ref name="ДугаМитроп">{{cite web|title=Женски манастири |url=http://mitropolija.com/zenski-manastiri/ |website=Митрополија Црногорско-Приморска |accessdate=15. 08. 2018}}</ref> Подигнут је у 13. веку и ктитор му је био [[Вукан Немањић]]. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице. Манастир је првобитно саграђен на Госпођин пољу на ушћу Мале ријеке у Морачу, на око 10 километара удаљености од садашње локације. Због непрестане опасности од Османлија и претњи по манастир, 1752. године, Пипери, Кучи, Братоножићи и Васојевићи га измештају на скровитије места у село Дуга, испод Калуђеровог брда. Оно је пуно пећина, у којем су се у 14. и 15. веку подвизавали монаси исихасти, што говори о дугој активности и традицији православља у овим крајевима. Према предању, у време премештања била је колона људи у дужини од 6 км, који су са руке на руку пренели су камен по камен манастира за једну ноћ.<ref name="ДугаМитроп"/> Три године касније, 1755. год. већ има доказа да је манастир активан, јер тада владика Сава и Василије Петровић поклањају 20-ак богослужбених књига манастиру на Дуги.<ref name="ДугаМитроп"/> Ту су постојале и четири капије, којих данас више нема, где је свако племе улазило на своју капију, које су биле распоређене симетрично у облику крста у односу на храм. Овде се подигао и велики духовник 19. века – архимандрит Мојсије Зечевић, чије је седиште било у Ђурђевим Ступовима. Он је од 3. до 15. године свог живота био је у манастиру Дуги, где је и замонашен. Био је десна рука Св. Петру Цетињском, и много учинио на утврђивању православља и учестовао је у спречавању мењања вере у Ислам свог племена [[Васојевићи|Васојевића]].<ref name="ДугаМитроп"/> У близини у суседним Братоножићима са којима су Пипери везани, је и манастир Светог Николе у Пелевом Бријегу који је био активан још у време српске династије [[Немањићи|Немањића]].<ref name="ДугаМитроп"/>