Кондензатор — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 39:
Порцелан је кориштен у првим [[ceramic capacitor|керамичким кондензаторима]]. У раним годинама [[Гуљелмо Маркони|Марконијевог]] безжичног трансмисионог апарата порцелански кондензатори су кориштени за високо-напонске и високо-фреквенционе сврхе у [[Радио-предајник|трансмиторима]]. На пријемничкој страни мањи [[Silver mica capacitor|лискунски кондензатори]] су кориштени за резонантна кола. Те диелектричне кондензаторе је измео Вилијам Дубилијер 1909. године. Пре Другог светског рата, лискун је био најзаступљенији диелектрик за кондензаторе у Сједињеним Државама.<ref name="Boggs" />
Чарлс Полак (рођен [[Карол Полак]]), изумитељ је првих [[electrolytic capacitor|електролитичких кондензатора]]. Он је установио да су слојеви оксида на алуминјумској аноди остајали стабилни у неутралном или алкалином [[електролит]]у, чак и кад се напон искључи. Године 1896, њему је издат САД патент бр. 672,913 за „Електрични течни кондензатор са алуминијумским електродама”. [[tantalum capacitor|Танталске кондензаторе]] са чврстим електролитом су изумеле [[Белове лабораторије|
Са развојем пластичних материјала током [[Други светски рат|Другог светског рата]], индустрија кондензатора је почела да замењује папир са тањим полимерним филмовима. Један веома рани развој у области [[film capacitor|филмских кондензатора]] је описан у британском патенту 587,953 из 1944. године.<ref name=Boggs />
|