Бетел (биљка) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 19:
'''Бетел''' (''-{Piper betle}-'') [[зељаста биљка|зељаста]] је [[врежа]] која припада [[род (биологија)|роду]] [[piper|бибера]] из породице -{[[Piperaceae]]}-. Аутохтона је биљка [[Јужна Азија|јужне]] и [[југоисточна Азија|југоисточне Азије]], а листови ове биљке имају велики значај у култури и народној медицини индо-малајских народа.
 
Име врсте потиче од [[тамилски језик|тамилско]]-[[малајалам (језик)|малајаламске]] речи -{„vettila”}- која је у научну литературу доспела преко [[португалски језик|португалског]] језика.<ref>{{citeCite book|title=Portuguese Vocables in Asiatic Languages: From the Portuguese Original of M S R Dalgado |year=1988|publisher=Asian Educational Services |location=New Delhi |id=ISBN 81-206-0413-X|pages=}}</ref>
 
== Опис таксона ==
Ред 28:
У комерцијалне сврхе користе се листови бетела који имају широку примену на подручју где се узгајају. Најчешћа употреба бетеловог лишћа је у комбинацији са сјеменкама арека палме (''-{[[Areca cathecu]]}-'') и кречом. На свеж лист бетеласе ставља слој креча, а на њега комадићи арека семенки и евентуално [[ђумбир]] или [[Дуван (производ)|дуван]], све се замота и тако жваће. Жвакањем бетела у устима се ослобађа веома интензивна слина црвене боје која има мања наркотичка својства.
 
Иако је научно доказано да дуготрајно жвакање бетеловог лишћа имма веома негативне последице по конзументе у здравственом смислу, истраживања показују да преко 200 милиона људи широм света (а највише у Азији) конзумира ову биљку. Дуготрајно жвакање бетела у комбинацији са арека семенкама један је од главних узрочника код настанка рака грла и усне дупље.<ref>-{IARC Monographs on the Evaluation of Carcinogenic Risks to Humans. Vol. 85. Betel-quid and Areca-nut Chewing and Some Areca-nut-derived Nitrosamines. Lyon, France, 2004.}-</ref>
 
Бетелово лишће има широку употребу у народној медицини код народа јужне и југоисточне Азије где се користи као [[аналгетик]], антисептик, а чак и као [[афродизијак]] (у [[ајурведа|ајурведској медицини]]).
Ред 38:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==
* {{Cite book|title=Portuguese Vocables in Asiatic Languages: From the Portuguese Original of M S R Dalgado |year=1988|publisher=Asian Educational Services |location=New Delhi |id=ISBN 81-206-0413-X|pages=}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 47 ⟶ 48:
* {{cite web|url=https://oxford.academia.edu/ThomasZumbroich |title=Zumbroich, Thomas J. 2008. The origin and diffusion of betel chewing: A synthesis of evidence from South Asia, Southeast Asia and beyond. E-Journal of Indian Medicine 1(3): 87-140}}
* {{ен}} -{[http://oehha.ca.gov/prop65/docs_admin/arecanutbetelist.pdf California adds Betel and Areca nut to the list of substances known to cause cancer under TOXIC ENFORCEMENT ACT OF 1986]}-
* {{cite journal|first=Urmila J. |last=Nair|first2=Günter |last2=Obe|first3=Marlin |last3=Friesen|first4=Mark T. |last4=Goldberg|first5=Helmut |last5=Bartsch|title=Role of Lime in the Generation of Reactive Oxygen Species from Betel-Quid Ingredients |journal=Environmental Health Perspectives |jstor=3431271 |pmid=1486850 |year=1992|volume=98 |pmc=1519632 |doi=10.1289/ehp.9298203 |pages=203–5203-5}}
 
{{taxonbar}}