Вододелница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
Нема описа измене |
||
Ред 49:
У планинским пределима постоји још један тип неодређеног развођа. Оно је представљено заравњеним удолинама између долина двеју река. Такав тип неодређеног развођа назива се повија. Пример је Кумановско-прешевска повија између сливова [[Јужна Морава|Јужне Мораве]] и [[Вардар]]а.<ref name="Hidrologija"/>
== Морфолошка еволуција развођа ==
Развођа су изложена сталном морфолошком преиначавању и померању. Због тога се у њиховој еволуцији могу издвојити морфолошки стадијуми, зависно од износа регресивне ерозије притока и изворишних кракова речних система двају суседних басена [[Речни слив|речних сливова]]. У првом стадијуму морфолошког преиначавања, под деловањем регресивне ерозије у изворишним челенкама, иницијално развође почиње да се снижава. Највећи износ снижавања биће на оним местима где се јављају наспрамни токови. Због тога ће се на таквим местима јавити снижени делови развођа који се називају ''превоји''. Ниска, благо снижена развођа у равничарским пределима називају се ''повије'' (Кумановско-прешевска повија). Други стадијум у морфолошкој еволуцији развођа назива се ''преседлина''. Она настаје поступним снижавањем превоја и представља јаче снижено развође. Ако преседлина повезује две наспрамне речне долине, тада ће се ерозивним утицајима њихових речних токова створити на развођу ''удолина'' која подсећа на праву али суву речну долину. Удолина представља завршни стадијум морфолошког преиначавања развођа. Даља еволуција доводи до померања и пробијања развођа. Удолина на развођу биће морфолошки преиначена у [[Клисура|клисуру]] која се назива пробојница. <ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
== Извори ==
| |||