Сви metalni лимени инструменти су снабдевени различитим додатним цевима, којима се по потреби основна цев инструмента продужава, а самим тим, на продуженој цеви се добија цео низ наведених аликвотних тонова у нижем звучању, јер је снижен и основни тон. Средином 19. века, извођачи су имали читав низ прстенастих или полукружних додатака разних величина, који су се уметали у цев инструмента и на тај начин је инструмент који је давао аликвоте једног основног тона (нпр. почевши од тона '''-{C}-''') постајао инструмент који даје нови низ аликвота (нпр. почевиши од тона '''-{F}-'''). Почетком 19. века је додуше пронађен систем са три додатне цеви, уграђене у инструмент, које су помоћу механизма (вентила) појединачно или комбиноване надовезивале главну цев, па се на тај начин у тренутку добијала дужа цев, а самим тим и нижи основни тон, али се овај систем почео примењивати много касније. Овај систем је схематски приказан на слици:
[[Датотека:Ventili.jpg|мини|250п|Механизам вентила на хорнама]]
