Крста Цицварић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta10)
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje mrtvih referenci
Ред 21:
Убрзо након тога напустио је град и преселио се у Београд где је завршиио Гимназију и уписао [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет Београдског универзитета]]. Након тога, уписао је факултет у Бечу, али је одлучио да се врати у Србију и бави се анархистичим активизмом.
 
Цицварић је хапшен и затваран неколико пута због тога што је писао. 1905. године [[Василије Кнежевић]], један од чланова Цицварићеве групе ''Раднички клуб Једнакост'' основао је анархистички лист ''Хлеб и слобода''. Убрзо креће да због листа плаћа новчане казне, и због немогућности да их плати бива осуђен на затворску казну, док лист преузима Цицварић. Лист престаје да излази после само 3 броја, а Кнежевић се склања у Ваљево разочаран својим контактом са анархистима Цицварићем и [[Петар Муњић|Петром Муњићем]].<ref>{{Cite book|title=Историски гласник|year=1955|publisher=Научна књига|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=k3s6AQAAIAAJ|accessdate = 5. 9. 2017|pages=26}}</ref> Цицварић је заједно са Петром Муњићем основао је анархистичке новине ''Радничка борба'' 1907. године. Новине престају да излазе после догађаја везаних за штрајк радника шећеране на Чукарици у фебруару 1907. године.<ref name="Реља Кнежевић">{{citeCite book|last=Кнежевић|first=Реља|title=Директаши: револуционарно-синдикалистичка струја унутар Српске социјалдемократске партије 1906-1912|year=2014|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=64973|pages=55-82}}</ref> Због анархистичких текстова био је затворен у Пожаревцу и бива пуштен током анексионе кризе.<ref name="Владимир Баровић">[http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=941852 Некрунисани краљ "жуте" штампе], Време, 22.7.2010.</ref>
 
У штампарији Живојина Дачића где се штампао Цицварићев лист ''Ново време'' је 1911. радио [[Недељко Чабриновић]], коме је он поклонио велики број књига и сва своја дела. Чабриновић их је понео са собом у Сарајево где је неке спалила његова мајка, а неке је сачувао и позајмљивао пријатељима.<ref>{{cite book|last=Дедијер|first=Владимир|title=The Road to Sarajevo|year=1966|publisher=Simon and Schuster|location=New York|url=https://books.google.rs/books?id=0KItAAAAIAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=200}}</ref><ref>{{cite book|last=Bogićević|first=Vojislav|title=Sarajevski atentat: izvorne stenografske biljes̆ke sa glavne rasprave protiv Gavrila Principa drugova, odrz̆ane u Sarajevu 1914 g|year=1954|publisher=Državni arhiv Narodne republike Bosne i Hercegovine|location=Sarajevo|url=https://books.google.rs/books?id=NJ8DAAAAMAAJ|accessdate = 6. 9. 2017|pages=29}}</ref>
Ред 59:
 
== Литература ==
* {{Cite book|last=Кнежевић|first=Реља|title=Директаши: револуционарно-синдикалистичка струја унутар Српске социјалдемократске партије 1906-1912|year=2014|url=https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=64973|pages=55-82}}
* {{Cite book|title=Историски гласник|year=1955|publisher=Научна књига|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=k3s6AQAAIAAJ|accessdate = 5. 9. 2017|pages=26}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Кнежевић|first=Васа П.|title=Кроз борбе, искушења и - погрешке|year=1960|location=Београд}}