Википедија

Босанска Крајина — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
| Име = Босанска Крајина
| Слика = Bosanska krajina02.png
| Опис_слике = Границе и градови Босанске Крајине{{sfn|Мргић|2002|pp=}}
| Највећи_градови = [[Бања Лука]]<br />[[Приједор]]<br />[[Бихаћ]]
| држава = {{застава|Босна и Херцеговина}}
| регион = [[Република Српска]]<br />[[Федерација Босне и Херцеговине]]
| административна_јединица = [[Унско-сански кантон]]<br />[[Кантон 10]]<br />[[Средњобосански кантон]]
| језик =
| Површина =
| Број_становника =
}}
'''Босанска Крајина''', или често само '''Крајина''', [[Историја|историјско]]-[[Географија|географска]] је цјелина у [[северозапад|сјеверозападном]] дијелу [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. За простор од [[Бихаћка Крајина|Бихаћке Крајине]] до [[Врбас (ријека)|Врбаса]], [[Плива|Пливе]], [[Гламоч]]а и [[Ливно|Ливна]] овај назив се почео користити од [[Аустроугарска|аустроугарске]] окупације [[1878]]. године.{{sfn|Лопашић|1890|pp=2}} Ту су се у [[Средњи вијек|средњем вијеку]] помињале жупе Пољичка, [[Псет]]ска, Хумска, Горичка, Ускопље, Плива, Лука, [[Земљаник|Земуник (Земљаник)]], Врбања, Трибова (Тријебово), Мел, Лушци, Бањица, Сана, Глаж, Врбас и Дубица. Тада је највећи дио овог простора обухватала област [[Доњи Краји]], по којој је Крајина и добила име.{{sfn|Мргић|2002|pp=26}} Касније је основана угарска провинција [[Јајачка бановина]], а након њеног пада територија је припојена [[Босански санџак|Босанском санџаку]] у оквиру [[Османско царство|Османског царства]]. Назив ''Босанска Крајина'' је први пут забиљежен у историјским изворима [[1593]]. године.{{sfn|Стојановић|1902|pp=249}}
Ред 20:
 
[[Датотека:Crkva Svetog Ilije.jpg|мини|Црква Светог Илије у комплексу манастира Крупа на Врбасу]]
Након одвајања Босне од српске, па и од хрватске државе, Босанска Крајина припада [[Бановина Босна|Бановини Босни]]. У самом почетку развитка босанске државе Крајина није била дио младе државе. Даљом експанзијом она потпада под власт босанске Бановине, и у том облику траје скроз до турске најезде крајем 15. и почетком 16. вијека. Падом града [[Јајце]] 1463. године цијела Босна пада у састав Османског царства, те тако и Крајина. Пред сам крај 15. вијека хрватски обласни господар [[Јурај Микуличић]] у селу [[Бужим]] крај [[Бихаћ]]а диже тврђаву, која пада тек 1576. године под турску управу. Убрзо након пада Бихаћа, под турску управу падају [[Бања Лука]] и [[Кључ (град)|Кључ]]. Почетком 16. вијека [[Краљевина Угарска (1000—1918)|мађарски краљ]] [[Матија Корвин]] (Матија Хуњади) формира [[Војна крајина|Војну крајину]], као дио границе између мађарске и турске. Ту војску су већином чинили Православни Срби, те мањи дио католичких Хрвата и [[Мађари|Мађара]], те осталих. Од овог периода се дешава велико насељавање Православног становништва у централне и западне предјеле [[Лика|Лике]], [[Банија|Баније]] и [[Кордуна|Кордуна]], због сталних напада Османског царства и стравичних одмазда на неисламско становништво.
 
[[Датотека:Vrbaska banovina1931-sr.png|мини|лево|Карта [[Врбаска бановина|Врбаске бановине]] у Краљевини Југославији]]
Ред 29:
 
== Географија ==
У рељефном погледу подучје северозападне Босне и Херцеговине је типична планинско-котлинска регија. Сјеверни дио регије је претежно равничарског алувијалног карактера и обухвата области уз ушћа три главне крајишке ријеке, [[Уна|Уне]], [[Врбас (ријека)|ВрбасВрбаса]]а и [[сана (ријека)|Сане]] у ријеку [[Сава|Саву]]. Ријека Сана се улива у Уну код [[Нови Град (град)|Новог Града]]) гдје почиње географска регија [[Bosanska Posavina|Босанске Посавине]].
[[Датотека:Una,Bihac.jpg|мини|десно|Ријека Уна код Бихаћа]]
 
Поред котлинских удубљења у сјеверном дијелу регије налазе се и нешто нижи [[Хорст (геологија)|хорстхорстови]]ови у виду планина [[Козара|Козаре]], [[Мотајица|Мотајице]] и [[Просара|Просаре]]. Захваљујући довољној количини влаге и релативно плодном тлу, то је важан пољопривредни крај не само Републике Српске, него и цијеле Босне и херцеговине.
 
У југоисточном дијелу регије налази се кањонска долина ријеке Врбас коју одликују доста стрме обале. Са друге стране, долина ријеке Уне је доста питома, а подручја дуж њених обала су зоне интензивне пољопривредне производње. Ријека Сана која извире код [[Мркоњић Град]]а пресијеца област на два дијела — западни и источни.
Ред 61:
* {{Cite book|ref=harv|last=Мргић|first=Јелена|title=Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне|year=2002|location=Београд|publisher=Филозофски факултет|url=https://books.google.com/books?id=wlUkAAAACAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мргић|first=Јелена|title=Северна Босна: 13-16. век|year=2008|location=Београд|publisher=Историјски институт|url=https://www.academia.edu/759818/Severna_Bosna_13-16._vek}}
* {{cite encyclopedia |last= Филиповић |first= М.|authorlink= |year=1927 |title = Босанска Крајина |encyclopedia= [[Народна енциклопедија]] |publisher= [[Библиографски завод]] |location= [[Загреб]]|id=}}
* {{Cite book |ref=harv|last= Лопашић|first= Радослав|authorlink= Радослав Лопашић|coauthors= |title= Бихаћ и Бихаћка Крајина|year=1890|url= https://archive.org/stream/bihaibihakakraj01lopagoog#page/n7/mode/2up|publisher= Матица хрватска|location= Загреб|id=}}
* {{Cite book |ref=harv|last= Стојановић|first= Љубомир|authorlink= Љубомир Стојановић|coauthors= |title= Стари српски записи и натписи, књига I|year=1902|url= |publisher= |location= Београд|id=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Историја средњовековне босанске државе|year=1964|url=https://books.google.com/books?id=PO02AAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|authorlink=Владимир Ћоровић|title=Хисторија Босне|location=Београд|publisher=Српска краљевска академија|year=1940|url=https://books.google.com/books?id=AQWAQwAACAAJ}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Босанска_Крајина”