Петар Коришки — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 2:
{{хагиографија}}
[[Датотека:PetarKoriski.jpg|200px|мини|Преподобни Петар Коришки]]
'''Преподобни Петар Коришки''' је [[Срби|српски]] хришћански [[светац|светитељ]]. Родом је био из села [[Кориша|Корише]], близу [[манастир]]а Светог Марка код [[Призрен]]а. Постоји
О њему говори народно предање као младићу. Као младић орао је земљу на једном ћоравом волу. Био је необично кротак и безгневан.
Овај светитељ живео је у XIII веку. Био је испосник у манастиру Св. Арханђела код Призрена.<ref>"Политика", Београд 19. фебруар 1926.</ref> Над његовим [[мошти]]ма [[Стефан Душан|цар Душан]] подигао је [[Црква (грађевина)|цркву]], која је била [[манастир Хиландар|хиландарски]] метох. Касније је остатак моштију светог Петра пренет тајно у Црну Реку, где се и данас налази.▼
Са својом сестром Јеленом удаљио се рано на подвиг. Подвизавао се врло тешко и истрајно. У хришћанској традицији помиње се да је из тешке борбе са демонским искушењима изашао као победник. Око њега се сабрало мноштво монаха, и он им је био наставник. Бежећи од славе људске, он се неко време склонио у [[Манастир Црна Река|Црну Реку]], где се доцније потом подвизавао [[Јоаникије Девички|свети Јоаникије Девички]]. Преминуо је у дубокој старости у својој пештери Кориши. Хришћани верују да се оне ноћи када је умро, видела светлост од много свећа у његовој пећини и да се чуло анђелско појање (певање).
У најстаријој велешкој цркви, Св. Спаса откривене су фебруара 1926. године мошти светитељеве (Св. Петар Српски) у једном ћивоту. Биле су ту заједно са моштима Св. Јевстатија, у истом дрвеном ћивоту, окованом споља и изнутра сребром и покривен црвеном кадифом. На сребру је било урезано: "Мошти свјатаго преподобнаго Петра Сербскаго месеца 29. јунија."▼
▲Овај светитељ живео је у XIII веку, а умро је крајем тог века, неутврђене године, 29. јуна. Био је испосник у манастиру Св. Арханђела код Призрена.<ref>"Политика", Београд 19. фебруар 1926.</ref> Над његовим [[мошти]]ма [[Стефан Душан|цар Душан]] подигао је [[Црква (грађевина)|цркву]], која је била [[манастир Хиландар|хиландарски]] метох. Касније је остатак моштију светог Петра пренет тајно у Црну Реку, где се и данас налази.
[[Српска православна црква]] слави га 5. јуна по црквеном, а [[18. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].▼
▲У најстаријој велешкој цркви, Св. Спаса откривене су фебруара 1926. године мошти светитељеве (Св. Петар Српски) у једном ћивоту. Биле су ту заједно са моштима Св. Јевстатија, у истом дрвеном ћивоту, окованом споља и изнутра сребром и покривен црвеном кадифом. На сребру је било
▲[[Српска православна црква]] слави га 5. јуна по црквеном, а [[18. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. На средњевековног писца Теодосија је утицао епископ рашко-призренски Григорије, да напише његово житије и службу.<ref>"Време", Београд 1. децембар 1933.</ref>
== Референце ==
| |||