Петар Коришки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 10:
Овај светитељ живео је у XIII веку, а умро је крајем тог века, неутврђене године, 29. јуна. Био је испосник у манастиру Св. Арханђела код Призрена.<ref>"Политика", Београд 19. фебруар 1926.</ref> Над његовим [[мошти]]ма [[Стефан Душан|цар Душан]] подигао је [[Црква (грађевина)|цркву]], која је била [[манастир Хиландар|хиландарски]] метох. Касније је остатак моштију светог Петра пренет тајно у Црну Реку, где се и данас налази.
 
У најстаријој велешкој цркви, Св. Спаса откривене су фебруара 1926. године мошти светитељеве (Св. Петар Српски) у једном ћивотулепом сандуку. Биле су ту заједно са моштима Св. Јевстатија, у истом дрвеном ћивоту, окованом споља и изнутра сребром и покривен црвеном кадифом. На сребру је било урезан натпис: "Мошти свјатаго преподобнаго Петра Сербскаго месеца 29. јунија." По трећем запису на сребру произилази да их је заједно положио, Свети Јоаникије патријарх Српски 30. августа 1752. године. Мошти су ношене по народу за време скупљања прилога за манастир. Тај ћивот са моштима је био строго чуван од Турака и Бугара, а доспео је у Велес, како пише на једном папиру "поклоном Светог Арсенија јула 1847. године".<ref>"Политика", Београд 19. фебруар 1926.</ref>
 
[[Српска православна црква]] слави га 5. јуна по црквеном, а [[18. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. На средњевековног писца Теодосија је утицао епископ рашко-призренски Григорије, да напише његово житије и службу. То је било Теодосијево последње дело, које је написао на почетку 14. века.<ref>"Време", Београд 1. децембар 1933.</ref>
 
== Референце ==