Петар Коришки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 10:
Овај светитељ живео је у XIII веку, а умро је крајем тог века, неутврђене године, 29. јуна. Био је испосник у манастиру Св. Арханђела код Призрена.<ref>"Политика", Београд 19. фебруар 1926.</ref> Над његовим [[мошти]]ма [[Стефан Душан|цар Душан]] подигао је [[Црква (грађевина)|цркву]], која је била [[манастир Хиландар|хиландарски]] метох. Касније је остатак моштију светог Петра пренет тајно у Црну Реку, где се и данас налази.
 
У најстаријој велешкој цркви, Св. Спаса откривене су фебруара 1926. године мошти светитељеве (Св. Петар Српски) у једном лепом сандуку. Биле су ту заједно са моштима Св. Јевстатија, у истом дрвеном ћивоту, окованом споља и изнутра сребром и покривен црвеном кадифом. На сребру је било урезан натпис: "Мошти свјатаго преподобнаго Петра Сербскаго месеца 29. јунија." По трећем запису на сребру произилази да их је заједно положио, [[Свети Јоаникије]] патријарх Српски 30. августа 1752. године. Мошти су ношене по народу за време скупљања прилога за манастир. Тај ћивот са моштима је био строго чуван од Турака и Бугара, а доспео је у Велес, како пише на једном папиру "поклоном Светог Арсенија јула 1847. године".<ref>"Политика", Београд 19. фебруар 1926.</ref>
 
[[Српска православна црква]] слави га 5. јуна по црквеном, а [[18. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]]. На средњевековног писца Теодосија је утицао епископ рашко-призренски Григорије, да напише његово житије и службу. То је било Теодосијево[[Теодосије]]во последње дело, које је написао на почетку 14. века.<ref>"Време", Београд 1. децембар 1933.</ref>
 
== Референце ==