Петар Коришки — разлика између измена

Са својом сестром Јеленом удаљио се рано од људи, решен на испоснички подвиг. Подвизавао се врло тешко и истрајно, у самоћи, у некој од високих недоступних пештера. У хришћанској традицији помиње се да је из тешке борбе са демонским искушењима изашао као победник. Када се смирио и достигао виши духовни степен, прешао је да живи у једној малој пећини, неправилног облика.<ref>"Зборник Народног музеја", Београд 1994.</ref> У пећини као богомољи биле су фреске, чијег осликавања је он био ктитор. Пећина испосница била је заклоњена, теже доступна, постављена на стрмој литици у кањону Коришке реке. Наспрам те пећине је друга, испосница његове сестре Јелене. У хришћанској традицији помиње се да је из тешке борбе са демонскимцрквом искушењимаБогородичином.<ref>"Историјски изашаочасопис", каоБеоград победник1997.</ref> Око њега се сабрало мноштво монаха, и он им је био наставник. Формирао је ту Петар малу коришку Свету Гору. Бежећи од славе људске, он се неко време склонио у [[Манастир Црна Река|Црну Реку]], где се доцније потом подвизавао [[Јоаникије Девички|свети Јоаникије Девички]]. Преминуо је у дубокој старости у својој пештери Кориши. Хришћани верују да се оне ноћи када је умро, видела светлост од много свећа у његовој пећини и да се чуло анђелско појање (певање).