Википедија

Википедија:Како започети нову страницу — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Враћене измене Sanjadudak (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović
ознака: враћање
Ред 1:
{{пречица|ВП:КЗНС}}
{{ФБСЦО102018}}
{{Садржај помоћи}}
Најједноставнији начин да започнете нови чланак јесте да унесете име чланка који желите да напишете у поље испод и кликнете на дугме '''Направи чланак'''. Молимо Вас да прво претражите Википедију како бисте били сигурни да тај чланак већ не постоји под тим или неким другим сличним именом.
<inputbox>
type=create
preload=Template:New_page
editintro=
width=45
</inputbox>
 
== Кратки курс ==
==POJMOVNO ODREĐENjE SISTEMA CIVILNE ODBRANE==
 
Пре него што започнете нову страницу, [[Википедија:Тражење|проверите]] да ли та страница већ постоји користећи претрагу. Увек је пожељно да нову страницу започнете пратећи мртви линк (тј. везу која води на празну страну и која је црвене боје).
Aktivnost ljudi na suprotstavljanju opasnostima putem zaštite i spasavanja svojih života i materijalnih dobara bila je jedna od osnovnih funkcija ljudske zajednice tokom istorije. Ova aktivnost se razvijala, obezbeđivala i pratila sve društvene promene i bila jedna od oblika organizovanja društva. Potreba za organizovanjem odbrane i zaštite zahtevala je posebno povezivanje i organizovanje pojedinaca i društvenih grupa, odnosno stvaranje posebnih organizovanih snaga i njihovo opremanje neophodnim sredstvima i opremom. Te organizovane snage, pre svega, odražavaju karakter društva i štite njegov interes. Istorijski razvoj pojedinih odbrambeno-zaštitnih aktivnosti, koje danas čine osnov sadržaja sistema civilne odbrane, veoma je dug i seže u daleku prošlost, tako da je prave početke njihovog razvoja veoma teško odrediti. Tu, dakle, još uvek nije reč o sistemu civilne odbrane kao državnoj funkciji, već o pojedinim njegovim funkcijama koje su se razvijale kroz istoriju ljudskog društva i bile uslovljene pojedinim opasnostima.Ideja da je dužnost svake zakonite države i humane vlade da brani i zaštiti svoje građanstvo najjasnije je formulisana još u delima engleskog filozofa Tomasa Hobza (1588–1679), koji u svom delu De Cive (O građaninu) navodi da je “bezbednost ljudi vrhovni zakon”.Naime, za Hobza dužnost vlade da brani i zaštiti građanstvo jeste obaveza u okviru prirodnog zakona: “Onaj ko ima vlast i koristi svoju moć za druge ciljeve, a ne za bezbednost naroda, postupa protiv mira, odnosno protiv zakona prirode”. Pojava izvora globalnog ugrožavanja izvan vojne sfere, sve veće ljudske žrtve i stradanja od ratnih i ne-ratnih katastrofalnih efekata (prirodne i tehničko-tehnološke katastrofe) i sve teža materijalna razaranja (posebno gradova i industrijskih postrojenja) uticali su na razvoj odbrambeno-zaštitne delatnosti civilnih struktura društva. To znači da se u oblikovanju odbrambeno-zaštitnog sistema država ne oslanja samo na profesionalne strukture, nego i na građane i druge različite društvene i ne-državne organizacije.S obzirom na pojavu novih izvora ugrožavanja, globalnog i lokalnog značaja, znatno se proširuje obim učesnika u odbrambeno-zaštitnim sistemima pojedinih zemalja, prilagođavaju se koncepcijsko-doktrinarna rešenja, menjaju se njihovi ciljevi, težišna usmerenja, funkcionalno i institucionalno oblikovanje. Danas se savremeni odbrambeni sistemi mnogih zemalja širom sveta oslanjaju na dva osnovna elementa:<ref>Vladimir Jakovljević, Jasmina Gačić, Sistem civilne odbrane kolokvijum, Fakultet Organizacionih nauka, Beograd, 2017.</ref>
# на стручно оспособљене, школоване и опремљене оружане снаге
# и на свеобухватну припрему становништва и свих других субјеката друштва у циљу спречавања и адекватног супротстављања могућим опасностима у миру и рату.
 
Да бисте започели нову страницу, довољно је да преусмерите интернет претраживач на адресу:
Prvi element čini osnov vojne odbrane i ima zadatak očuvanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta države. Te ciljeve i zadatke ostvaruje primenom vojne sile, odnosno vođenjem oružane borbe kao glavnog oblika odbrambenih aktivnosti. Drugi, naznačeni element se u teoriji i praksi odbrambeno-zaštitnog organizovanja kod većine savremenih zemalja sveta, naziva “civilna odbrana”. Civilna odbrana je tekovina civilizacije XX veka. Pod tim terminom, iako se veoma često koristi od strane mnogobrojnih međunarodnih subjekata – država i raznih organizacija – ne podrazumevaju se iste stvari i još uvek ga nije moguće jedinstveno odrediti. To znači da se u okviru njega nalaze različiti sadržaji i oblici organizovanja. Termin “civilna odbrana” spominje se prvi put 1940. u Engleskoj kao naziv za kompleksnu zaštitu stanovništva i otklanjanje posledica bombardovanja. U međunarodnopravnim i teorijskim elaboracijama susreću se različita shvatanja i definisanja ovog pojma u njegovom<ref>Vladimir Jakovljević, Jasmina Gačić, Sistem civilne odbrane kolokvijum, Fakultet Organizacionih nauka, Beograd, 2017.</ref>
<nowiki>http://sr.wikipedia.org/wiki/</nowiki>''Име нове странице''
# užem i
# širem shvatanju.
Ipak, svim pristupima je zajedničko da je reč o zaštiti civilnog stanovništva i materijalnih dobara, i da u tom učestvuju civilne strukture društva. Ponekad se civilna odbrana posmatra isključivo kao odbrambena funkcija sa ciljem da podržava vojnu odbranu, ponekad se civilna odbrana svodi na civilnu zaštitu u svom užem značenju, iako se najčešće posmatra kompleksno – kao mirnodopska i ratna delatnost. Danas se ona uglavnom smatra delatnošću od strategijskog značaja, usmerenom na zaštitu i odbranu kako od ratnih scenarija tako i od mirnodopskih katastrofa. U okviru međunarodnog prava, civilna odbrana se definiše kao “nužno sprovođenje određenih humanitarnih zadataka čiji je cilj da se zaštiti civilno stanovništvo, da se omogući da se ono oporavi od nepredvidivih dejstava rata, neprijateljstava ili katastrofa i da mu obezbedi neophodne uslove za opstanak” Pod pojmom civilne odbrane Konstantin Sukjenjik podrazumeva “sveukupnost preventivnih i spasilačkih akcija čiji je cilj otklanjanje posledica razaranja u oblastima (rejonima) ratnih operacija i smanjenje gubitaka civilnog stanovništva, koji se uglavnom javljaju kao posledica vazdušnih napada na teritoriju zaraćenih država. Osim toga, civilna odbrana je odgovorna za organizaciju i izvođenje efikasnih akcija spasavanja za vreme elementarnih nepogoda i katastrofa u vreme mira. U Uputstvu o upotrebi sredstava vojne i civilne odbrane (Military and Civil Defence Assets – MCDA) u okviru Ujedinjenih nacija civilna odbrana se definiše kao “sistem mera, uobičajeno pod rukovodstvom vladinih službi, za zaštitu civilnog stanovništva u vreme rata, kao odgovor na katastrofe, i za sprečavanje i smanjivanje posledica značajnijih vanrednih situacija u vreme mira”.<ref>Vladimir Jakovljević, Jasmina Gačić, Sistem civilne odbrane kolokvijum, Fakultet Organizacionih nauka, Beograd, 2017.</ref>
 
затим притиснете ''Ентер'', и затим кликните на опцију '''Направи'''.
===Ciljevi civilne zaštite===
 
Након што сте написали нови чланак, потрудите се да га што боље повежете са другим страницама.
Civilna odbrana se dugo vremena prevashodno razvijala na osnovu zahteva za delovanje u slučaju oružane agresije. Međutim, širi koncept bezbednosti, prihvaćen u većini država nakon političkih promena krajem osamdesetih godina prošlog veka, promovisao je dva potpuno nova cilja civilne odbrane:<ref>Vladimir Jakovljević, Jasmina Gačić, Sistem civilne odbrane kolokvijum, Fakultet Organizacionih nauka, Beograd, 2017.</ref>
# jačanje sposobnosti društva da se uspešno nosi s ozbiljnim vanrednim situacijama u vreme mira i
# stvaranje uslovv za upotrebu resursa civilne odbrane u međunarodnim humanitarnim zadacima i zadacima promocije mira.
Ciljevi civilne odbrane su različito formulisani, ali se oni uglavnom svode na:
# zaštitu civilnog stanovništva u slučaju rata i u vanrednim mirnodopskim situacijama;
# očuvanje vitalnog snabdevanja stanovništva i oružanih snaga neophodnim proizvodima u vreme katastrofa i rata;
# obezbeđenje kontinuiranog funkcionisanja vlasti i društva u vreme rata i u mirnodopskim kriznim situacijama;
# obezbeđenje kontinuiranog funkcionisanja službi javnih delatnosti (zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja, informisanja, kulture i sličnih);
# umanjenje štetnih efekata katastrofa i rata;
# sniženje ranjivosti, odnosno povredljivosti infrastrukture i vitalno važne industrije u svim oblicima pretnji i ugroženosti;
# zaštitu i unapređenje kvaliteta životne sredine;
# doprinošenje miru i bezbednosti u svetu.
 
== Дужи (препоручљив) курс ==
====Načela zaštite i spasavanja====
 
=== Основни принципи ===
Načela zaštite i spasavanja zasnivaju se na saradnji, solidarnosti, pravovremenom i usklađenom
* Извршите претрагу да бисте видели да ли је неко већ написао исти или сличан чланак ономе који Ви желите написати.
delovanju subjekata sistema zaštite i spasavanja.<ref>"Službenom glasniku RS", br.
111/2009, 92/2011 i 93/2012.
</ref>
 
* Препоручујемо да започнете страницу са већ постојећег линка (такозвани "црвени линкови" који се појављују у тексту, али још увек не садрже никакав текст). ''погледај ниже за више информација''
# Načelo prava na zaštitu
 
* Имајте на уму да би на почетку требало да стоји објашњење о чему се у том чланку говори. Ако само следите линк са већ постојеће странице и надовезујете се на контекст без претходног јасног увода, корисници који на Вашу страницу дођу пратећи неки други линк неће знати о чему се ради.
Svako ima pravo na zaštitu od nesreća i katastrofa prouzrokovanih elementarnim nepogodama i drugim
nesrećama.
 
* Трудите се да име странице буде кратко и јасно.
Zaštita i spasavanje ljudskih života ima prednost nad svim drugim zaštitnim i
spasilačkim aktivnostima.
# Načelo solidarnosti
Svako učestvuje u zaštiti i spasavanju u skladu sa svojim mogućnostima i sposobnostima.
 
* Морате имати контекст тј. написати кратак увод на почетку новог чланка. На пример, немојте почети чланак речима "Ово је његов трећи роман..." Ви сте можда до тог чланка дошли помоћу везе на страници славног писца X, али други корисници можда дођу с неке друге странице, па неће знати о коме се ради. Више о тој теми имате на страници на енглеском језику: [[w:en:Wikipedia:Establish context|Wikipedia:Establish context]].
# Načelo javnosti
 
* Ниже ћете видети да можете направити страницу на коју није везана ниједна постојећа, дакле можете измислити име нове странице. Постоје ли конвенције за то? Засад само на енглеском: [[w:en:Wikipedia:Naming conventions|Wikipedia:Naming conventions]]. Важно је да паметно изаберете име, јер ће онда други лакше стварати везе према вама и нећете морати да преименујете страницу.
Podaci o opasnostima i delovanju državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugih subjekata zaštite i spasavanja su javni.
 
* Прва реченица мора бити потпуна. Добро је имати прву реченицу у којој је '''подебљана''' реч или реченица која је наслов странице.
Organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne
samouprave moraju obezbediti da stanovništvo, na području koje može pogoditi elementarna i druga nesreća, bude obavešteno o opasnosti.
 
* Започните страницу потпуном реченицом, а не само дефиницијом из речника. Трудите се да кључна реч, фраза или реченица која је наслов странице буде '''подебљана''' на самом почетку чланка .
# Načelo preventivne zaštite
 
* Трудите се да на самом почетку чланка означите линкове ка другим чланцима, а после по потреби године и слично.
 
* Написали бисте сами нови чланак, а нисте сигурни о чему? Погледајте део који се зове [[:Категорија:Кратки текстови|Кратки текстови]], ту су отворене нове стране које чекају да их неко попуни. Изаберите неку тему, кликните на њу и почните. Ускоро, захваљујући Вама, та страна неће бити [[Википедија:Клица|клица]].
Organi državne uprave, organi autonomne pokrajine i organi jedinica lokalne samouprave i druga pravna lica prilikom obezbeđenja zaštite od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, prioritetno sprovode preventivne mere zaštite u skladu sa svojim nadležnostima.
 
== Како отворити нову страницу ==
# Načelo odgovornosti
# Започните страницу са већ постојеће везе
# Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе, или
# Отворите страницу (направите везу) са странице која се зове [[Википедија:Песак|Песак]]
 
=== Отворите страницу са постојеће везе ===
Svako fizičko i pravno lice je, u skladu sa zakonom, odgovorno za sprovođenje mera zaštite i spasavanja od nesreća i katastrofa izazvanih elementarnim nepogodama i drugim nesrećama.
Када гледате чланке у Википедији, видећете везе ка страницама које још нису написане. Такве су везе <font color="red">црвене боје</font>. Када кликнете на њих, отвара се страница која каже нешто у смислу:
 
:Мењате ???
# Načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava
: Википедија још увек нема чланак под именом ???.
:: '''Да бисте започели страницу''', почните да пишете у пољу испод.
 
[[Датотека:Prikazi pretpregled.PNG|мини|десно|250п|Обавезно користите ову алатку]]
# zaštiti i spasavanju koriste se prvo snage i sredstva sa teritorije jedinice lokalne samouprave.
У тај простор упишите свој чланак. Затим обавезно кликните на дугме "'''Прикажи претпреглед'''", које је испод прозора за измену. То ће вам приказати како ће изгледати нова страница кадa је снимите. Ако нисте задовољни, опет можете мењати страницу, а затим поново кликнути "'''Прикажи претпреглед'''". Тек кад сте сигурни да такву страницу желите, кликните на дугме "'''Сними страницу'''". Страница ће одмах бити снимљена на Википедију.
 
U slučajevima kada zbog obima nesreće odnosno ugroženosti, snage i sredstva sa
teritorije jedinice lokalne samouprave nisu dovoljne, nadležni organ obezbeđuje upotrebu snaga i sredstava sa teritorije Republike Srbije.
 
'''Може и другачије:''' ако на некој постојећој страници видите реч или фразу која треба имати своју страницу, претворите ту реч или фразу у везу на следећи начин: на постојећој страници кликните '''''Измени''''', ставите дотичну реч или фразу у двоструке угласте заграде (овако:<code><nowiki>[[</nowiki></code>''име ваше странице''<code><nowiki>]]</nowiki></code>) и снимите постојећу страницу. Добили сте везу. Кликните на везу и она ће вас одвести или на страницу која већ постоји с тим насловом или на празну страницу. То је одличан начин за стварање нових чланака.
Policija i Vojska Srbije upotrebljavaju se za zaštitu i spasavanje ako raspoložive snage i sredstva nisu dovoljne.
 
== Отворите страницу директним уписивањем Интернет адресе ==
Један од најлакших начина да створите нову страницу јесте да упишете њено име у прозорчић где се пише интернет адреса:
 
:<nowiki>http://sr.wikipedia.org/wiki/</nowiki>''Име_странице''
 
Тамо где сте написали ''Име_странице'' треба уписати жељено име. На пример, ако желите да створитe страницу по имену ''Болести уха, грла и носа'', написаћете:
 
:<nowiki>http://sr.wikipedia.org/wiki/</nowiki>''Болести уха грла и носа''
 
Појавиће се страница с тим насловом. Кликните на текст ''Направи '''Болести уха, грла и носа''' чланак'' и упишите чланак.
 
'''Међутим''', кад направите страницу на тај начин, врло је могуће да ћете добити "сироче" тј. ниједан други чланак неће имати везу ка Вашој страници. Сироче није добра ствар, па зато додајте везе ка оним страницама које су блиске Вашој теми.
 
== Отворите страницу са странице за вежбање ==
Идите на страницу која се зове [[Википедија:Песак|Песак]], кликните '''''Измени''''' и упишите везу (овако:<code><nowiki>[[</nowiki></code>''име ваше странице''<code><nowiki>]]</nowiki></code>) и снимите страницу на дугме "'''Сними страницу'''". Приметили сте да само додавањем заграда око имена ваше нове странице оно постаје веза ка новој страници.
 
Ако не можете да нађете заграде на Вашој тастатури, није проблем да ископирате заграде са неке друге стране на Вашу. То увек успева у случају свих врста специјалних знакова.
* Кликните на везу коју сте управо створили и отвориће се Ваша страница у коју ћете уписати текст.
 
== Остале информације ==
 
Ако намеравате да правите веће измене или пишете дужи текст, боље је да прво копирате стари текст странице на свој рачунар (у Ваш омиљени програм за обраду текста), тамо га уредите, а затим коначну верзију ископирате у прозор за измену текста странице. То је корисно зато што онда можете чувати своје текстове на компјутеру и не правити збрку приликом прегледа скорашњих измена које већина сталних корисника прати редовно и по њима се управља, помаже или саветује нове кориснике. Ако снимите више пута један исти чланак са ситним променама, број редова на тој страни се драстично повећава и отежава рад.
 
'''''Пажња: '''''Википедиjа је енциклопедија отвореног садржаја. Ви доприносите слободној, јавности отвореној бази података. Све што објавите на Википедији је аутоматски заштићено ГНУ-овом Лиценцом за слободну документацију. Можете објављивати само текстове и слике на које имате ауторска права, односно које сте Ви сами написали, створили или који су јавни. '''Никада не објављујте текстове који су заштићени ауторским правима уколико нисте добили писмену дозволу од власника ауторских права. Дозвола би требало да буде додата на страну за разговор о чланку на који се односи и обично је изворни код електронског писма којим вам се дозвољава да објавите нешто'''. Смете преводити чланке из Википедија на другим језицима без икаквих устезања или питања, ово јесте '''Вики''' принцип.
 
== Види још ==
* [[Помоћ:Садржај|Помоћ]]
* [[Википедија:Упутства|Упутства]]
 
[[Категорија:Помоћ]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Како_започети_нову_страницу”