|
}}
'''ЈованКнез Владимир'''{{efn|name=|Име на [[грчки језик|грчком]] је {{јез|el|Ἰωάννης ὁ Βλαδίμηρος}}, на [[бугарски језик|бугарском]] {{јез|bg|Йоан Владимир}} или {{јез|bg|Иван Владимир}} и на [[албански језик|албанском]] {{јез|sq|Gjon Vladimiri}} или {{јез|sq|Joan Vladimiri}}.}} ([[Дукља]], око [[990]] — [[Преспа]], [[22. мај]] [[1016]]) био је владар [[Дукља|Дукље]], најмоћније [[СрбиЦрногорци|српскецрногорске]] кнежевине тог доба,{{sfn|Fine|1991|pp=193, 202}} од око 1000. до 1016. године. Његова владавина одвијала се током дуготрајног рата између [[Византијско царство|Византије]] и [[Самуилово царство|Самуиловог царства]]. Владимир је био познат као побожан, праведан и мирољубив владар. Признат је као [[светац]] и [[мученик]] у Црногорској православној цркви, а и у Српској православној цркви се празнује [[22. мај]]а као '''Свети мученик Јован Владимир, кнез Српски'''.{{efn|name=празник|Поједине [[Православна црква|Православне цркве]] користе [[јулијански календар]], а не [[грегоријански календар]] који користе [[западно хришћанство|западне цркве]]. Од 1900. године, разлика између јулијанског и грегоријског календара је 13 дана и та разлика ће остати све до 2100. године. Током тог раздобља, 22. мај у јулијанском календару — да Светог мученика Јована Владимира — одговара 4. јуну у грегоријском календару.}}
Био је у блиским односима са Византијом, што му није помогло да сачува своју земљу од цара [[Самуило (цар)|Самуила]], који је освојио Дукљу око 1010. године, а кнеза Владимира утамничио. Према [[Летопис попа Дукљанина|Љетопису Попа Дукљанина]], Самуилова кћерка [[Теодора Косара]] је, завољевши заробљеног кнеза, молила оца да је уда за њега. Цар је дао Косару за жену Владимиру, а затим свог новопеченог зета вратио на дукљански пријесто да влада као његов [[вазал]]. Владимир није учествовао у ратним походима свога таста. Рат је кулминирао 1014. године византијском побједом над Самуилом и недуго након тога његовом смрћу. По наређењу Самуиловог синовца [[Јован Владислав|Јована Владислава]], који је преузео власт над царством 1015. године, Владимир је убијен 22. маја 1016. године. Одрубљена му је глава испред цркве у [[Преспа|Преспи]], царске пријестонице, гдје је и сахрањен. Косара је пренијела његове мошти у [[Манастир Острос|манастир Пречиста Крајинска]], близу његовог двора на југоистоку Дукље. Од 1381. године мошти су чуване у [[Манастир Светог Јована Владимира|манастиру Светог Јована Владимира]] код [[Елбасан]]а, а од око 1995. године у православној саборној цркви у [[Тирана|Тирани]]. Свечеве мошти се сматрају хришћанским реликвијама и привлаче многе вјернике, нарочите на дан празновања, када се његове мошти односе у манастир код Елбасана, гдје се на тај дан окупи велики број вјерника.
Владимиров крст за који се вјерује да га је држао у рукама за вријеме погубљења, сматра се хришћанском реликвијом. Крст се традиционално чува у породици Андровић из [[Велики Микулићи|Вељих Микулића]] код [[Бар (Црна Гора)|Бара]]. Сваке године на [[Духови (празник)|Тројичин дан]] износи се пред литијом на врх планине [[Румија|Румије]]. Свети Јован Владимир се сматра првим српскимцрногорским свецем и небеским заштитником града Бара. Његово најстарије, данас изгубљено житије настало је у Дукљи вјероватно између 1075. и 1089. године; сачувано је у скраћеном облику у Љетописа Попа Дукљанина, написаном на [[латински језик|латинском]]. Грчко житије, засновано на усменим предањима, објављено је 1690. године, а превод истог на [[црквенословенски језик|црквенословенски]], уз извјесне исправке, штампан је 1802. На [[икона]]ма се светац обично представља као краљ у владарском руху са круном на глави, са крстом у десној, а својом одрубљеном главом у лијевој руци. Он је по предању сам донио своју главу на мјесто гдје је сахрањен.
== Биографија ==
[[Датотека:Српске земље у 10. и 11. веку.png|300px|мини|десно|Српске земље у 10. и 11. веку.]]
Дукља је била раносредњовјековна српскацрногорска кнежевина чија се територија већим дијелом поклапала са данашњом [[Црна Гора|Црном Гором]].{{sfn|Fine|1991|pp=202–203}} Моћ Дукље знатно се повећала након распада државе српског кнеза [[Часлав Клонимировић|Часлава]], до којег је дошло по његовој смрти око 943. године. Обим Чаславове Србије није поуздано утврђен, али се зна да је укључивала [[Рашка|Рашку]] и [[Босна|Босну]]. Рашка је потпала под политичку доминацију Дукље, заједно са сусједним српским кнежевинама [[Травунија|Травунијом]] и [[Захумље]]м.<ref name=zivkovic-caslav>Живковић 2006, „Часлав“</ref>{{sfn|Fine|1991|pp=193–195}} Византинци су Дукљу често називали Србијом.<ref>{{harvnb|Острогорски|1998|pp=293, 298}}</ref>
Јован Владимир ступа на пријесто око 1000. године, наслиједивши још у дјечачком узрасту свог оца [[Петрислав]]а.<ref name=zivkovic-vladimir>Живковић 2006, „Владимир“</ref> Петрислав се сматра првим дукљанским владарем чије се постојање може потврдити примарним историјским изворима, који такође наговјештавају да је он био у блиским односима са Византијом.<ref name=zivkovic-vladimir/><ref name=zivkovic-GRS260>Живковић 2009, II, 260–2</ref> Дукља се састојала од двије области, Зете на југу и Подгорја на сјеверу. По мјесном предању Владимиров двор се налазио на брду Краљич код села [[Коштањица]] близу [[Скадарско језеро|Скадарског језера]], у предјелу званом [[Скадарска Крајина|Крајина]] на југоистоку Црне Горе.<ref name=jovicevic>{{harvnb|Јовићевић|1922|p=14}}</ref><ref name=Milovic54>{{harvnb|Milović|2001|p=54}}</ref> У близини Краљича налазе се остаци цркве Пречисте Крајинске, која је постојала већ у Владимирово вријеме.<ref>Jireček 1911, [http://www.archive.org/stream/geschichtederser00jire#page/205/mode/1up 205], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Према [[Данијеле Фарлати|Данијелу Фарлатију]], црквеном историчару из 18. вијека, двор и резиденција српских владара некада се налазила у Крајини.
Његова владавина описана је у 36. поглављу [[Летопис попа Дукљанина|Љетописа попа Дукљанина]], која је завршена између 1299. и 1301. године;<ref name=zivkovic-GRS373>Живковић 2009, II, 373</ref> кратко 34. и 35. поглавље баве се његовим оцем и стричевима. Ова три погвлавља Љетописа се вјероватно заснивају на изгубљеној Владимировој биографији написаној у Дукљи негдје између 1075. и 1089. године.<ref name=zivkovic-GRS260/><ref name=zivkovic-GRS267>Живковић 2009, II, 267–9</ref> И Љетопис и [[Јован Скилица]], византијски историчар из 11. вијека, описују Владимира као мудрог, побожног, праведног и мирољубивог владара.<ref name=GRS125-7>Живковић 2009, I, 125–7</ref>{{sfn|Cedrenus|Scylitzes|Bekker|1839|p=463}}
Владимирово појављивање на историјској сцени дешава се током дуготрајног рата између византијског цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] (владао 976–1025) и цара [[Самуило (цар)|Самуила]] (980—1014). Чини се да је Василије II настојао да ангажује и друге [[Балканско полуострво|балканске]] владаре за борбу против Самуила, те да је из тог разлога одржавао контакте и са дукљанским кнезом. СрпскоСловенско посланство, чији је долазак у [[Цариград]] око 992. године забиљежен у једној повељи [[Манастир Велика Лавра|манастира Велика Лавра]] из 993, по свој прилици дошло је Василију управо из Дукље.<ref name=ostrogorski>{{harvnb|Острогорски|1998|pp=292–3}}</ref>
[[Датотека:Prečista Krajinska (cropped).jpg|мини|Остаци [[Манастир Богородица Крајинска|Пречисте Крајинске]], цркве која се налазила у близини Владимировог двора у Крајини на југоистоку Дукље]]
|
