Божидар Ђелић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 5:
| датум_рођења = {{датум рођења|1965|4|1|год=да}}
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = {{застава|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}
| датум_смрти =
| место_смрти =
Ред 34:
== Биографија ==
=== Младост ===
Ђелић је рођен у Београду 1965. године као једино дете у породици.<ref name=hbs>{{cite web|title=Banishing Balkan Ghosts: Bozidar Đelić and the Rebirth of a Nation|publisher=Harvard Business School Alumni Bulletin|url=http://www.alumni.hbs.edu/bulletin/2002/october/profile.html|last=Emons|first=Gerry|date=101. 10. 2002.|access-dateaccessdate=12. 09. 2009|archive-url=https://web.archive.org/web/20090630013226/http://www.alumni.hbs.edu/bulletin/2002/october/profile.html|archive-date=30. 06. 2009|dead-url=yes|df=}}</ref> Његови родитељи су се развели убрзо по његовом рођењу и отишли да раде у иностранству, док је Божидар остао да живи са мајчиним родитељима.
 
Након њихове смрти 1973. године, преселио се у Париз да живи са мајком и очухом. Када је њен посао пропао, породица је запала у тешку материјалну ситуацију, па је Божидар био принуђен да истовремено ради и учи. Зарађивао је прањем судова и прозора.<ref name="vreme">{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=304709|title=Jednog dana nismo imali ni za hleb|last=Boarov|first=Dimitrije|authorlink=Dimitrije Boarov|publisher=[[Vreme]]|date = 303. 1. 2002.|language=Serbian}}</ref>
 
Дипломирао је 1987. године на француској пословној школи „-{Hautes Etudes Commerciales}-“ и [[Париз|париском]] Институту политичких наука. Магистрирао је економију на Високој школи друштвених наука, 1988. године, као и државну управу (МПА) на Универзитету Харвард, Џ. Ф. Кенеди школа владе, 1991. године.
Ред 54:
 
=== Политичка каријера ===
Дана [[25. јануар]]а [[2001]]. је изабран за министра финансија у влади [[Зоран Ђинђић|Зорана Ђинђића]]. У периоду свог мандата као министра финансија од 2001. до 2003. године, створио је и управљао администрацијом од 12.000 људи и управљао буџетом од 10 милијарди евра у једној од најбржих и најуспешнијих реформи јавних финасија у земљама у транзицији.
 
Био је кандидат за посланика на листи [[Демократска странка (Србија)|Демократске странке]] за ванредне изборе, али није ушао у парламент.
Ред 62:
Након [[избори за народне посланике Републике Србије 2008.|ванредних избора]] од [[11. мај]]а [[2008]], је формирана нова влада са премијером [[Мирко Цветковић|Мирком Цветковићем]] од [[7. јул]]а у којој је Божидар Ђелић потпредседник Владе за европске интеграције и министар за науку и технолошки развој. У овом периоду био је главни преговарач за приступање Србије у ЕУ. Координирао је целокупном финансијском помоћи ЕУ. Био је задужен за израду Стратегије „Србија 2020". Био је задужен за секторе науке, технологије, иновација и конкурентности у Србији. На нивоу Владе координирао је активности у областима борбе против сиромаштва, одрживог развоја и Миленијумских циљева развоја УН. Задужен за интеграцију Рома, најрањивије мањинске групе у Србији. Руководио организацијом Универзијаде у Београду 2009.
 
Дана [[9. децембар|9. децембра]] [[2011]]. Божидар Ђелић је, након што Европски савет није доделио статус кандидата Србији, поднео оставку на место потпредседника Владе Републике Србије."Ова одлука није била знак пораза државне политике, већ мог схватања личне одговорности и испуњавања датог обећања. Сигуран сам да ће Србија, упркос бројним изазовима, очувати стабилност и обезбедити напредак свим грађанима. <ref>{{cite web|author=Tanjug |url=http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:356945-Bozidar-Djelic-podneo-ostavku |title=Božidar Đelić podneo ostavku &#124; Politika |publisher=Novosti.rs |date = 19. 10. 2011. |accessdate = 27. 12. 2011.}}</ref>
 
[[Године 2014]]., Божидар Ђелић se у јануару 2014 придружио тиму водеће инвестиционе банке Лазард у Паризу, као њен извршни директор.
 
Светски економски форум у [[Давос]]у, уврстио је Божидара Ђелића [[2004]]. године међу „200 младих светских лидера за период 2005- 2010“. године [[2006]]. објавио је књигу ''Када ће нам бити боље''. Течно говори српски, [[француски језик|француски]] и [[енглески језик]], врло добро познаје [[руски језик|руски]] и [[Немачки језик|немачки]], а добро [[пољски језик|пољски]]. Отац је две девојчице, Милене (15) и Алме (12).
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}