Аца Степић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 11:
| датум_рођења = {{Датум рођења|1932|год=да}}
| место_рођења = [[Велико Поље (Обреновац)|Велико Поље]]
| држава_рођења = {{застава|Краљевина Југославија}}
| датум_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
|инструмент = хармоника
|жанр = народна музика
Ред 24:
}}
 
'''Александар Аца Степић''' ([[Велико Поље (Обреновац)|Велико Поље]] код [[Обреновац|Обреновца]], [[1932]]) је српски композитор народне музике, аранжер и хармоникаш. Компоновао је око двадесет кола и преко пет стотина песама, од којих су најпознатије: ''Мој живот је тужна прича'' ([[Зоран Калезић]]), ''Шеснаест ти лета беше'' ([[Саво Радусиновић]]), ''За љубав сам младост дао'' ([[Миланче Радосављевић]]), ''Само једна кап љубави'' ([[Силвана Арменулић]]), ''Једном сам и ја волео'' и ''Љубави владају свијетом'' ([[Асим Бркан]]), ''Носила си бурму моје мајке'' и ''Шехерезада'' ([[Љуба Аличић]]), ''Једна жена, среће жељна'' ([[Шабан Шаулић]])... Добитник је Златне птице [[Југотон|Југотона]]а за три милиона продатих плоча и бројних других признања. Истакнути је естрадни уметник.
 
== Биографија ==
Рођен је [[1932]]. године у [[Велико Поље (Обреновац)|Великом Пољу]] код [[Обреновац|Обреновца]]. По завршетку средње школе, [[1950]]. године почиње да свира хармонику у београдским ресторанима и хотелима. У [[Сарајево|Сарајеву]] упознаје [[Силвана Арменулић|Силвану Арменулић]]. Убрзо прихвата анганжман у београдском хотелу ''"Гранд"'' у који доводи и Силвану да наступа са њим и његовим оркестром. Након тога, Аца и Силвана две године наступају у [[Скадарлија|Скадарлији]], а онда и у ресторану ''"Звездара"''. Годину дана био је ангажован као хармоникаш у оркестру [[Радио Београд|Радио Београда]]а под руководством [[Властимир Павловић Царевац|Властимира Павловића Царевца]]. Након овог ангажмана, почиње његово стваралаштво у области народне музике. Као стални сарадник Радио телевизије Србије, учествовао је у бројним емисијама, попут ''Суботом увече'', ''Весело вече'', ''Село весело''... Такође, учествовао је на бројним фестивалима - [[Илиџа]], [[Песма лета]], [[Београдско пролеће]] и манифестацијама, као што су Караван смеха и Септембар у Ивањици (данас [[Нушићијада]]).
[[1971]]. године на конкурсу за песму о изградњи [[Пруга Београд-Бар|пруге Београд-Бар]], победила је Степићева композиција ''Београде, Бар те зове'' коју је певала [[Лепа Лукић]].<ref>http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=945.0</ref>
 
У склопу културне размене, гостовао је неколико пута у [[СССР|СССР-уСовјетском Савезу]], [[Бугарска|Бугарској]] и [[Мађарска|Мађарској]]. У периоду од [[1972]]. до [[1980]]. године, са својим оркестром наступао је на концертима за наше раднике у иностранству.<ref>http://acastepic.com/biografija.html</ref>
 
Компоновао је двадесетак кола и преко пет стотина песама, продатих у тиражу од три милиона примерака, за шта је награђен Златном птицом [[Југотон|Југотона]]а. Такође, добитник је Естрадне награде Југославије, Естрадне награде Србије, Награде за животно дело на фестивалу Моравски бисери...<ref>http://acastepic.com/biografija.html</ref>
 
== Стваралаштво ==
Ред 48:
* [[Vesna Zmijanac|Весна Змијанац]]: ''Остављена жена'', ''Пођи са мном, ил' остани с њом''
* [[Душица Билкић]]: ''Пусти, мајко, да га сањам''
* [[Хашим Кучук Хоки|Хашим Кучук Хоки]]: ''Кад би знала колико те волим''
* [[Beba Selimović|Беба Селимовић]]: ''Теците, сузе''
* [[Мирјана Барјактаревић]]: ''Зашто да душа пати и боли''
Ред 84:
* Награда за животно дело - фестивал Моравски бисери, [[2009]].
* Награда за животно дело - Музички оскар, [[2010]].
* Златна птица [[Југотон|Југотона]]а
* Награда стручног жирија за коло "Шабачки вез" на Београдском сабору [[1977]].