Вајонити — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 11:
 
Главни занимања су им била [[пољопривреда]] и [[сточарство]]. У периоду од [[13. век|13]]-[[16. век]]<nowiki/>а Вајонити нестају утапањем међу племенима приобалних група, која су убрзано [[Хеленизација|хеленизују]] и постају део будуће грчке нације. На овај начин су током 15. и 16. века Вајонити углавном [[Хеленизација|хеленизовани]] иако у томе периоду владају османлије. Велики број словенских идиома и фраза је уткан у говор грка северног Епира у јужној Албанији. По Цвијићу један део словена се од 13-16. века исељавао у Македонију.
 
Француски конзул Лежеан у Отоманској Империји је боравећи у Албанији средином 19. века пронашао словенске оазе на подручју ушћа реке Војуше, неколико села која су опстала упркос албанизацији и хеленизацији.
 
Како су се смењивала царства, тако су Вајонити били уткани у друге народе. Један део је бугаризован, ало врло брзо је та бугаризација спланула након пропасти Бугарског царства, један део хеленизован, а један србизован, док је један део мекедонизован након што је мигрирао у данашњу Макеоднију и наравно један део албанизован. Изворно Вајонити нису били народ већ словенско племе, а с обзиром на даљину Србије и Бугарске и кратку дужину њихових власти у Епиру, нису успели да уђу у национални корпус тих двеју држава сем делимично и недугорочно.