Батрић Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.245.39.104 (разговор) на последњу измену корисника Pinki
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м dodavanje crte u pozive parametara infokutija; козметичке измене
Ред 23:
{{!}}}
}}
'''Батрић Јовановић''' ([[Манастир Морача (село)|Доња Морача]] код [[Колашин]]а, [[3. јун]] [[1922]] — [[Београд]], [[16. фебруар]] [[2011]]), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и дипломата [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославије]] и публициста.
 
== Биографија ==
Рођен је [[3. јун]]а [[1922]]. године у селу [[Манастир Морача (село)|Доња Морача]], код [[Колашин]]а. Потицао је из земљорадничке породице, а родитељи су му били Милован и Јелисавета Јовановић. Гимназију је завршио у [[Пећ (град)|Пећи]] [[1940]]. године, а након матуре уписао [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет]] у [[Београд]]у. Током студија прикључио се [[Револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету|студентском револуционарном покрету]] и убрзо постао члан тада илегалне [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ).{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=284}}{{sfn|Ко је ко у Србији|1995|p=208}}
 
[[Априлски рат]] [[1941]]. године прекинуо је његове студије. Након окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] вратио се у родно место, где је активно учествовао у организовању оружаног устанка. Био је учесник [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулског устанка]] у Црној Гори, а у јесен 1941. године је у саставу Комског батаљона учествовао у [[Пљеваљска битка|нападу на Пљевља]]. Када је [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1941.#21. децембар|21. децембра 1941.]] године у [[Рудо]]м формирана [[Прва пролетерска ударна бригада]] био је борац Треће чете њеног Првог црногорског батаљона. Током [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачког рата]] налазио се на разним одговорним дужностима.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=284}}
 
Након ослобођења [[Југославија|Југославије]], као омладински руководилац учествовао је у организовању првих [[Омладинске радне акције|омладинских радних акција]] на изградњи ратом порушене земље. Неколико година узастопно био је у руководилац великих савезних омладинских радних акција, као члан и командант Главног штаба омладинских радних бригада на изградњи омладинске [[Пруга Брчко—Бановићи|пруге Брчко—Бановићи]], 1946. године и [[Пруга Шамац—Сарајево|пруге Шамац—Сарајево]], [[1947]]. године. Од [[1948]]. године је учествовао у [[Историја Новог Београда|изградњи Новог Београда]], тачније у првој фази његове изградње од 1948. до [[1950]]. године. Био је помоћник генералног директора предузећа „Нови Београд” и даноноћно је обилазио градилишта — [[Палата Србије|палате Федерације]], [[Студентски град (Нови Београд)|Студентског града]], [[Павиљони|насеља Тошин бунар]] и [[Hotel Jugoslavija|хотела „Југославија”]] и бринуо о њиховом снабдевању ових градилишта потребним алатом, грађевинским машинама и материјалом. Посебно је водио бригу о итвршењу претходно договорених годишњих, месечних и декадних планова за поједине објекте и градилиште у целини.{{sfn|Ко је ко у Југославији|1970|p=284}}{{sfn|Ристановић|2009|pp=40—41}}
Ред 62:
* {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Југославији|1970}} |title=Ко је ко у Југославији |year=1970|publisher= |location=Београд |id=}}
* {{cite book|ref={{harvid|Ко је ко у Србији|1995}} |title=Биографски лексикон Ко је ко у Србији |year=1995|publisher= |location=Београд |id=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ристановић|first=Др Слободан| authorlink = |year=2009|title=Нови Београд — градитељски подухват века|publisher=ИА КСЕ-НА | location = Београд|isbn=978-86-81961-21-6}}
 
{{Портал бар|Биографија|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Београд}}