Сумпорача — разлика између измена

| image = File:Hypholoma fasciculare,01.11.jpg

| image_caption = -{''Hypholoma fasciculare''}-

| regnum = -{[[Fungi]]}-

| divisio = -{[[Basidiomycota]]}-

| classis = -{[[Agaricomycetes]]}-

| ordo = -{[[Agaricales]]}-

| familia = -{[[Strophariaceae]]}-

| genus = -{''[[Hypholoma]]''}-

| species = -{'''''H. fasciculare'''''}-

| binomial = -{''Hypholoma fasciculare''}-

| binomial_authority = -{([[William Hudson (botanist)|Huds.]]:[[Elias Magnus Fries|Fr.]]) [[Paul Kummer|P.Kumm.]] (1871)}-

| synonyms = * -{''Agaricus fascicularis'' <small>Huds. (1778)</small>}-

* -{''Naematoloma fasciculare'' <small>(Huds.) [[P.Karst.]] (1880)</small>}-

-{'''''Hypholoma fasciculare'''''}- или '''сумпорача''' је базидиомицетна [[гљива]] из фамилије -{[[Strophariaceae]]}-. Сумпорача је једна од најчешћих гљива наших шума и паркова.<ref name="HADŽIĆ">{{cite book |last1=Hadžić, I. |title=Drugi gljivarski korak |date=2002 |publisher=Prosveta |location=Beograd: |page=p.316}}</ref>.

'''Базидиокарп''' (шешир) 0.5-20 cm, у почетку конвексан, касније широко конвексан или скоро раван, гладак, понекад са широким и ниским испупчењем на врху; боја је у почетку светло и јарко жута, касније сумпурно[[сумпор]]но жута са зеленкастим тоновима, а у центру или на врху пилеуса[[пилеус]]а са тамнијим наранџастим тоновима<ref name="HANSENKNUDSEN">{{cite book |last1=Hansen, L., & Knudsen, H. (Eds.). |title=Nordic Macromycetes: Vol. 2. Polyporales, Boletales, Agaricales, Russulales (Vol. 2). |date=1992 |publisher=Nordsvamp. |page=p474}}</ref>, <ref name="JORDANP">{{cite book |last1=Jordan, P. |title=Field guide to edible mushrooms of Britain and Europe. |date=2015 |publisher=Bloomsbury Natural History Publishing |page=p.160}}</ref>; код младих примерака маргина је повијена према унутрашњости, касније слободна и благо таласаста, често са жутим висећим љуспицама, или крпицама, односно остацима парцијалног вела (-{''velum partiale''}-), крпице касније потамне због нагомиланих спора<ref name="BREITKRAN">{{cite book |last1=Breitenbach, J. & Kränzlin, F. |title=Pilze der Schweiz. Band 4. Blätterpilze, 2. Teil. |date=1981 |publisher=Luzern, Switzerland |page=p.372}}</ref>. '''Хименофор''' је сачињен од уских и густо распоређених ламела (листића) које су аднатно постављени (широко прирасли за дршку), у почетку су светло жути, а кад сазру споре листића потамне у сумпурно-зелене до љубичасто-браон. '''Дршка''' 4-10(15) cm, цилиндрична, танка, шупља, често закривљена и у основи обично сужена, боја је бледо жута са браонкастим фибрилозним крпицама; парцијални вео је непостојан и некада формира фибрилозну зону у горњем делу дршке налик непостојаном прстену (-{''annulus''}-)<ref name="BREITKRAN" />. '''Месо''' је светло жуто, у основи дршке браонкасто<ref name="JORDANP" />, има слаб мирис гљива, а укуса је веома горког.

'''[[Споре]]''' 5.8-7.3 x 3.5-4.3 -{μm}-, елипсовидне, глатке, са ситним капљицама, имају задебљен ћелијски зид, са герминативном пором, по боји светло до тамно браон<ref name="BREITKRAN" />, <ref name="HANSENKNUDSEN" />. '''[[Базидије']]'' 20-23 x 5-6 -{μm}-, цилиндричне до клаватне, стеригме носе по 4 спора. '''[[Плеуроцистидије']]'' 25-36 x 9.5-12 -{μm}-, у облику хризоцистидије, лагениформне (у основи широке, на врху сужене) са издуженим вратом и жућкасто пигментиране<ref name="BREITKRAN" />, <ref name="BRESINSKY">{{cite book |last1=Bresinsky, A. |title=A colour atlas of poisonous fungi: A handbook for pharmacists, doctors, and biologists. |date=1990 |publisher=CRC Press}}</ref>. '''[[Хеилоцистидије']]'' 20-38 x 6-9 -{μm}-, заобљено лагениформне или цилиндричне са проширеним апексом<ref name="BREITKRAN" />. '''[[Пилеипелис']]'' састављен од неколико слојева филаментозних хифа паралелно постављених, неке су инкрустриране, интрацелуларно пигментиране, септиране<ref name="BREITKRAN" />; '''[[Хиподермијум']]'' састављен од субглобуларних и полигоналних хифалних ћелија дужине 10-30 μm. '''[[Трама']]'' састављена од испреплетених хијалинских хифа са танким зидовима 3-8 -{μm}-<ref name="BREITKRAN" />,<ref name="BRESINSKY" />. '''Кукасте спојнице (-{clamp connections}-)''' присутне код већине септа.

-{''H. fasciculare''}- је лигниколни сапротроф што значи да се храни мртвом органском материјом и то на пањевима, трулим гранама и корењу и трулим стаблима листопадних и иглолисних дрвенастих биљака. Расте бусенасто, у великим групама, ретко појединачно од раног пролећа до касне јесени, а кад је блага зима и преко целе године.

ОтровнаСумпорача је отровна врста. Симптоми тровања су [[мучнина]], [[повраћање]] и дијареа[[дијареја]] <ref>{{cite journal|last=Gopinath, S., Kumar, S. V., Sasikala, M., & Ramesh, R. |title=Mushroom poisoning and its clinical management: an overview. |journal=Int. J, 2229, 7456. |year=2011|issue=Int. J, 2229, 7456.}}</ref>,<ref>{{cite journal|last=Jo, W. S., Hossain, M. A., & Park, S. C. |title=Toxicological profiles of poisonous, edible, and medicinal mushrooms. |journal=Mycobiology |year=2014|issue=42(3), 215-220.}}</ref> а јављају се од 15 минута до 4 сата после јела. У литератури се -{''H. fasciculare''}- углавном наводи као благо отровна врста. Ипак, постоје и подаци о фаталним исходима и приликом тровања са овом врстом пријављени су акутни [[хепатитис]] са оштећењем у бубрезима и срцу<ref>{{cite journal|last=Soltaninejad, K. |title=Outbreak of Mushroom Poisoning in Iran: April–May, 2018. |journal=Int J Occup Environ Med (The IJOEM), 9(3 July), 1380-152. |year=2018|issue=9(3 July), 1380-152.}}</ref>.

Бројна истраживања су показала да -{''H. fasciculare''}- садржи различите антиоксидативна једињења као токофероле[[токоферол]]е, [[аскорбинска киселина|аскорбинску киселину]], каротеноиде[[каротеноид]]е итд., a установљена је и висока антимикробна активност против грам-позитивних бактерија,<ref>{{cite journal|last=Yayli, N., Yilmaz, N., Ocak, M., Sevim, A., Sesli, E., & Yayli, N. |title=Essential Oil Compositions of Four Mushrooms: Scleroderma verrucosum, Cortinarius infractus, Hypholama capnoides and Hypholama fasciculare from Turkey. |journal=Asian Journal of Chemistry, 19(5), 4102 |year=2007|issue=19(5), 4102}}</ref><ref>{{cite journal|last=Barros, L., Venturini, B. A., Baptista, P., Estevinho, L. M., & Ferreira, I. C. |title=Chemical composition and biological properties of Portuguese wild mushrooms: a comprehensive study |journal=Journal of agricultural and food chemistry, 56(10), 3856-3862 |year=2008|issue=56(10), 3856-3862}}</ref><ref>{{cite journal|last=Ferreira, I. C., Barros, L., & Abreu, R. |title=Antioxidants in wild mushrooms |journal=Current Medicinal Chemistry |year=2009|issue=16(12), 1543-1560}}</ref><ref>{{cite journal|last=Alves, M. J., Ferreira, I. C., Dias, J., Teixeira, V., Martins, A., & Pintado, M. |title=A review on antimicrobial activity of mushroom (Basidiomycetes) extracts and isolated compounds |journal=Planta medica, |year=2012|issue=78(16), 1707-1718}}</ref>. Фасцикулоли добијени од ове врсте гљива, инхибирају раст неких биљака и инхибирају калцијум-везујући протеин [[калмодулин]].<ref>{{cite book|last=Hanson, J. R. |title=Chemistry of fungi |year=2008|publisher=Royal Society of Chemistry|pages=}}</ref>.