Википедија

Улица Његошева (Београд) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 24:
'''Улица Његошева''' налази се у средишњем делу [[општина Врачар|општине Врачар]], у [[Београд]]у. Од [[Улица краља Милана (Београд)|улице Краља Милана]] и [[Цветни трг|Цветног трга]] до [[Каленић пијаца|Каленић пијаце]] и [[улица Максима Горког|улице Максима Горког]], сече улице: [[ Улица Светозар Марковић|Светозара Марковића]], [[Улица Краља Милутина|Краља Милутина]], [[Улица Београдска|Београдску]], [[Улица Проте Матеје|Проте Матеје]],[[Улица Алексе Ненадовића|Алексе Ненадовића]], [[Улица Смиљанићева|Смиљанићева]], [[Улица Кнегиње Зорке|Кнегиње Зорке]], [[Улица Молерова (Београд)|Молерову]],[[Улица Коче Капетана|Коче Капетана]], [[Улица Баба Вишњина (Београд)|Баба Вишњину]] и [[ Улица Курсулина|Курсулину]].
== Име улице ==
Име је добила по [[Петар II Петровић Његош|Петру II Петровићу Његошу ]]([[1813]]-[[1851]]1813–1851)), духовном и световном владару [[Црна Гора|Црне Горе]]. Био је највећи црногорски и [[српски писац]] и [[филозоф]].
Стари назив улице био је ''Пријепољска'' и пружала се од улице Кнеза Милоша до Невесињске улице (1872-1896).
Потоњи називи: ''Његошева – Његушева'' (1896-1921), мењао је два пута називи
Ред 30:
''Вазнесењска'' (1943.-1946)- део улице од улице Кнеза Милиоша до улице Краља Милана
Садашњи називи: [[Улица Масарикова|Масарикова]] од 1946 до данас –део улице од улице Кнеза Милоша до Ресавске улице.
Његошева од 1921 до данас од [[Улица краља Милана (Београд)|улице Краља Милана]] до [[улица Максима Горког|улице Максима Горког]]. <ref>{{cite book |last1last=Леко |first1first=Милан |title=Београдске улице и тргови:1872-2003 |date=2003. |publisher=ЗУНС |location=Београд |isbnid=ISBN 86-17-10816-9 |page=стр.323 |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
 
== Историја ==
 
Крајем [[19.]] века донет је први урбанистички план [[Београд]]а ([[1887.]]године) а развој [[Врачар]]а кренуо је у два правца, дуж [[Улица краља Милана (Београд)|улице Краља Милана]] према [[Славија (Београд)|Славији]] и бившим Цариградским друмом ([[ Булевар Краља Александра|Булевар Краља Александра]]).
Изнад Славије, која је тада била ловиште, мочварно земљиште обрасло трском, службеник британске амбасаде [[Франсис Макензи]] купује од министра Симића велики део земље, парцелише и уз обавезу тврде градње продаје је заинтересованим грађанима Београда. Овај кварт добија име [[Енглезовац]] иако је Макензи био Шкот. Поред њега, развија се и кварт Грантовац између Његошеве, Београдске и Крунске улице, све до Каленић пијаце. Кварт [[Грантовац]] је добио име по власнику земљишта, Едварду Гранту, америчком конзулу који је овде изградио своју резиденцију а затим је око њега почео да се формира нови крај.<ref>{{cite book |last1last=Вицић |first1first=Снежана |title=Добро дошли на Врачар |date=2008. |location=Београд |isbn=978-86-908515-4-6 |page=стр.42 |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
== Његошевом улицом ==
 
Ред 41:
 
=== Споменик Борисаву Пекићу ===
У марту месецу 2016. године, на [[Цветни трг|Цветном трг]]у, откривен је споменик [[Борислав Пекић|Бориславу Пекићу]], једном од најзначајнијих књижевника [[20]].века.<ref>{{cite web |title=Otkriven Spomenik književniku Borislavu Pekiću na Cvetnom trgu |url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/otkriven-spomenik-knjizevniku-borislavu-pekicu-na-cvetnom-trgu/wrrybtr |website=blic.rs |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
(''Главни чланак'' :[[Борислав Пекић]])
 
=== Цветни трг ===
Некада пијаца а сада урђен простор са цвећарама, налази се између [[Улица краља Милана (Београд)|улица Краља Милана]], Његошеве и [[Улица Светозара Марковића |Светозара Марковића]]. Основан је [[1885]]. године и раније се звао ''Врачарски трг''.<ref>{{cite book |last1last=Леко |first1first=Милан |title=Београдске улице и тргови:1872-2003 |date=2003. |publisher=ЗУНС |location=Београд |isbnid=ISBN 86-17-10816-9 |page=стр.72|accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
 
(''Главни чланак'': [[Цветни трг]])
Ред 51:
=== Дом друштва за улепшавање Врачара ===
'''Његошева 1.'''
Зграду је [[1902]]. године подигло [[Друштво за улепшавање Врачара]], основано [[1884]]. године, са циљем да се стара о уређењу и улепшавању источног и западног [[Врачар (Београд)|Врачар]]а. Служила је као његово седиште до укидања истог 1941. године. Ова зграда представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].<ref>{{cite web |title=Непокретна културна добра на територији општине „ВРАЧАР“ |url=http://beogradskonasledje.rs/kulturna-dobra/gradske-opstine/nepokretna-kulturna-dobra-na-teritoriji-opstine-vracar-2 |website=beogradskonasledje.rs |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
 
(''Главни чланак'': [[Друштво за улепшавање Врачара|Друштво за улепшавање Врачара]])
Ред 58:
'''Његошева 11.'''
 
Ова двоспратница зидана у [[Српско-византијски стил|српско-византијском стил]]у, између 1912 и 1914. године, по пројекту архитекте [[Бранко Таназевић|Бранка Таназевића]]. Власници зграде били су ''Јован и Максим Николић'', па се објекат и зове по њима. Зграда је [[споменик културе]]. <ref>{{cite web |title=Непокретна културна добра на територији општине „ВРАЧАР“ |url=http://beogradskonasledje.rs/kulturna-dobra/gradske-opstine/nepokretna-kulturna-dobra-na-teritoriji-opstine-vracar-2 |website=beogradskonasledje.rs |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
(''Главни чланак'':[[Кућа браће Николић]])
 
Ред 64:
'''Његошева 11 и улица Краља Милутина 25'''
 
[[Зграда Државне хемијске лабораторије у Београду|Зграда државне хемијске лабораторије]] подигнута је [[1882]]. године за потребе већ основане Државне хемијске лабораторије. Представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]].<ref>{{cite web |title=Непокретна културна добра на територији општине „ВРАЧАР“ |url=http://beogradskonasledje.rs/kulturna-dobra/gradske-opstine/nepokretna-kulturna-dobra-na-teritoriji-opstine-vracar-2 |website=beogradskonasledje.rs |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
 
=== Трећа београдска гимназија ===
'''Његошева 15'''
[[Трећа београдска гимназија|Трећа београдска гиманазија]] добија своју зграду [[1906]]. године, саграђену према пројекту архитеката [[Драгутин Ђорђевић (архитекта)|Драгутина Ђорђевића]] и [[Душан Живановић|Душана Живановић]]а.Објекат је складних пропорција, велике површине основе и са једним спратом. <ref>{{cite book |last1last=Вицић |first1first=Снежана |title=Добро дошли на Врачар |date=2008. |location=Београд |isbn=978-86-908515-4-6 |page=стр.37 |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
(''Главни чланак'': [[Трећа београдска гимназија|Трећа београдска гимназија]]
 
=== Кућа пуковника Елезовића ===
'''Његошева 20'''
Кућа је саграђена [[1927]]. године према пројекту архитекте [[Александар Дероко|Александра Дерок]]а, као стамбени објекат за рентирање. Представља [[непокретно културно добро]] као [[споменик културе]]. <ref>{{cite web |title=Непокретна културна добра на територији општине „ВРАЧАР“ |url=http://beogradskonasledje.rs/kulturna-dobra/gradske-opstine/nepokretna-kulturna-dobra-na-teritoriji-opstine-vracar-2 |website=beogradskonasledje.rs |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
 
(''Главни чланак'':[[Кућа пуковника Елезовића у Београду]])
Ред 79:
=== Природњачки музеј ===
'''Његошева 51'''
Музеј је једна од најстаријих музеолошких институција у Србији. Основан је у [[Београд]]у [[1895.]] као Јестаственички музеј Српске земље.<ref>{{cite book |last1last=Вицић |first1first=Снежана |title=Добро дошли на Врачар |date=2008. |location=Београд |isbn=978-86-908515-4-6 |page=стр.37 |accessdate=28. 11. 2018}}</ref>
 
(''Главни чланак'':[[Природњачки музеј у Београду|Природњачки музеј]])
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Улица_Његошева_(Београд)”