Живојин Лазић (политичар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
{{Политичар
| име = Живојин Лазић
| слика = Бан_Живојин_ЛазићŽivojin_Lazić.jpg
| ширина_слике = 185px
| опис_слике = Живојин Лазић, фотографија из листа „[[Политика (новине)|Политика]]”, 3. октобра 1930. године
| пуно_име =
| датум_рођења = {{Датум рођења|1876|2|12}}
Ред 38:
Рођен је 1876.<ref>[http://www.bia.gov.rs/rsc/istorijat/dosadasnji-rukovodioci.html Досадашњи руководиоци / Историјат / Безбедносно-информативна агенција<!-- Наслов који је генерисао бот -->]</ref> у [[Сврачковци]]ма, недалеко од Горњег Милановца.<ref>Godišnjak Kralj. Srba, Hrvata i Slovenaca, Publ. Narodna misao, 1926, str. 565.</ref> Завршио је Правни факултет Београдског универзитета. Специјализовао се у области националне безбедности у Немачкој, Италији и Аустро-Угарској. Од 1919 до 1921. године био је начелник одељења Јавне безбедности Министарства унутрашњих послова. У септембру 1923. године ствара [[Удружење против бугарских бандита]], организацију чији је циљ био да спречи подршку становништва [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]. Председник владе [[Љубомир Давидовић]] отворено изражава неслагање са Лазићевом одлуком да се на чело организације поставе [[Стојан Мишев]] и [[Григор Циклев]], на шта је Лазић одговорио да „није нашао бољи механизам од међусобног истребљивања бивших и садашњих бугарских комита”.<ref>Македония - история и политическа съдба, Том II, ИК Знание, София, 1998, стр. 119.</ref>
 
[[Датотека:Бан Живојин Лазић.jpg|мини|лево|190п|Фотографија из листа „[[Политика (новине)|Политика]]”, 3. октобра 1930. године]]
[[Датотека:Živojin_Lazić.jpg|лево|мини|Живојин Лазић]]
 
1923. године предводио је југословенску делегацију на конференцији која је довела до потписивања [[Нишки споразум (1923)|Нишког споразума]]. Затим је именован за заменика министра унутрашњих послова. 1927. године учествује као јавни тужилац у [[Скопски студентски процес|Скопском студентском процесу]] против личности ММТРО. 13. јула 1928. године, по наређењу Ивана Михајлова, терориста ВМРО [[Иван Момчилов]] извршава неуспешан атентат на Жику Лазића. Момчилов улази у његов кабинет у Београду, покушава да га упуца у главу, и затим извршава самоубиство.<ref>[http://www.kroraina.com/knigi/kc/cyrn16_g.html Църнушанов, Коста. Македонизмът и съпротивата на Македония срещу него, Унив. изд. "Св. Климент Охридски", София, 1992]</ref> 1929. године Жика Лазић постаје бан Вардарске бановине са седиштем у [[Скопље|Скопљу]]. Улази у руководство Соколске жупе „[[Марко Краљевић|Краљевић Марко]]” и „[[Народна одбрана|Народне одбране]]”.<ref>Куманов, Милен. Македония. Кратък исторически справочник, София, 1993, стр. 233.</ref><ref>Куманов, Милен. Македония. Кратък исторически справочник, София, 1993, стр. 183.</ref> У периоду од 1932. до 1934. године био је министар унутрашњих послова, у влади [[Југословенска национална странка|Југословенске националне странке]].