Сићевачка клисура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м uklanjanje dupliranih poziva
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 221:
Касније су куће еволуирале, добиле су [[темељ]] од камена, оџак са огњиштем у коме се димило [[месо]], а стока је издвојена од куће и „уторена“ у посебан део [[дворишта]]. Такве куће су биле заступљене за време [[Османско царство|Османлија]]. Како су [[Словени]] у време Османлија живели у породичној задрузи с краја [[османско царство|владавине Османлија]] куће су имале и више просторија, [[таван]] и [[кров]] на четири воде (пре тога кров је био округао или полуокругао).<ref name="Кућа, двориште и окућје"/>
 
На простору Сићевачке клисуре, као и у целој [[јужна и источна Србија|југоисточној Србији]] с краја [[19. век]]а и с почетка 20. века, рађала се [[Урбанизам|урбархитектура]] без [[архитекта|архитеката]], под великим утицајем [[историја|историјских]], друштвених, културолошких и других трагова [[Османско царство|Османлија]].<ref name="Кућа, двориште и окућје"/>
 
Просторне, руралне целине, у овим крајевима, настајале су као резултат нужде или потребе да се дође до крова изнад [[глава|главе]] увек у скромним размерама, ''...зашто не рећи и врло ограничених, сиротињских материјалних могућности''.<ref name="Кућа, двориште и окућје"/> Дакле, куће у којима је до тада доминирао природни материјал-[[тугла]], [[slama|слама]], [[бондрук]], [[дрво]], сада се граде најчешће од пуне (печене) [[опека|цигле]], тесаног [[камен]]а, и по први пут прекривају [[ћерамида|ћерамидом]], да би тек нешто касније (скраја 20. века) нове технологије материјала заузимале приоритетну позицију. Куће тада добијају прозоре, на које се поставља [[стакло]], крече се [[креч]]ом, и граде [[стреха|стрехе]] и [[трем]]ови ([[веранда|веранде]], [[чардак|чардаци]], ћошке), а како је клисура била виноградарски крај све више и [[вински подрум|подруми]] за смештај [[бачва|бачви]] са [[вино]]м. Куће су се прво градиле у [[геометрија|геометријској]] конструкцији, а касније добијају и [[Аркада (архитектура)|аркаде]]. Тако је с почетка 20. века (између два рата) настао тзв. [[нишавско-моравски тип куће]].<ref name="Кућа, двориште и окућје"/><ref>Симоновић Р. Ђорђе, „Системи сеоских насеља у ужој Србији“, „Институт за архитектуру и урбанизам Србије — ИАУС“, Београд, 1976.</ref>
Ред 344:
| style="background:silver;" colspan="3"|<center><big>'''Техничке карактеристике.<ref name="И сину виђело"/>''' </center>
|-
! !! [[Мала хидроелектрана „Света Петка“|МХЕ „Света Петка“]] !![[Мала хидроелектрана Сићево|МХЕ „Сићево“]]
|-
|<center> '''Инсталисани проток'''||<center> 10,50 m<sup>3</sup>/s ||<center> 20 m<sup>3</sup>/s