Становништво Црне Горе је у 19. и 20. веку као део своје области третирало једанаестдванаест села на јужном обронку планине Црне Горе. Села: [[Чучер-СандевоГорно Оризари (Скопље)|Горно Оризари]], [[ГорњаниБразда]], [[БањаниГлуво]], [[Мирковце (Чучер-Сандево)|БањаниМирковце]], [[Љуботен (Скопље)|ЉуботенЧучер-Сандево]], [[КучевиштеБањани (Чучер-Сандево)|Бањани]], [[ГлувоГорњани]],[[Мирковце (Чучер-Сандево)|МирковцеКучевиште]], [[Побожје]], [[БраздаБродац]], [[Љубанци]] и [[БродацЉуботен (Скопље)|Љуботен]]. Становнике ових села околина назива Црногорцима, а тако су и сами себе називали. Народно схватање прихватили су и историчари, етнографи и етнолози па се и данас у етнолошком и културно-историјском погледу ова села у друштвеним наукама посматрају као посебна област — Скопска Црна Гора.
Област је изузетно богата православним црквама и манастирима, нарочито из периода [[Немањићи|Немањића]].
