Википедија

Источна Немачка — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 59:
У империјалистичкој Немачкој и Вајмарској Републици, територије које су припадале Источној Немачкој су се налазиле у централном делу државе. Те територије су се називале „-{Mitteldeutschland}-“ (Средња Немачка), док су „истоку“ припадале провинције као што су источна [[Померанија]], источни [[Бранденбург]], [[Шлеска]] и [[Источна Пруска|Источна]] и [[Западна Пруска]]. Током Другог светског рата, савезници су на [[Кримска конференција|конференцији у Јалти]] одлучили да послератна граница Пољске буде померена западније према реци Одри, док би се совјетска граница такође померила западније према пољским територијама.
 
Дискусије на Јалти и у Потсдаму су знатно утицале на будуће окупационе границе и администрацију послератне Немачке, која је потпала под четири силе победнице (Сједињене Државе, Велика Британија, Француска и [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]]).<ref>{{Cite web|url=http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/2WWyalta.htm |title=Yalta Conference |publisher=spartacus.schoolnet.co.uk |accessdate=25. 909. 2010 |archive-url=https://web.archive.org/web/20110514081136/http://www.spartacus.schoolnet.co.uk/2WWyalta.htm |archive-date=14. 05. 2011 |dead-url=yes |df= }}</ref> Државе [[Мекленбург]], Бранденбург, [[Саксонија]], [[Саксонија-Анхалт]], [[Тирингија]] и [[берлин]]ски источни сектор су потпали под немачки совјетски сектор. Остатак територије Немачке је подељен на три дела којима су управљале Сједињене Државе, Велика Британија и Француска. Територија под њиховом управом је конституисана као Савезна Република Немачка (СРН или [[Западна Немачка]]).
 
Источна Немачка је прихавтила социјализам као државно уређење и постала је део [[Варшавски пакт|Варшавског пакта]], док је Западна Немачка постала либерална парламентарна република и чланица [[НАТО]]-а.
Ред 80:
Августа [[1989]], [[Мађарска]] је уклонила своју рестриктивну границу и неколико хиљада људи је из Источне Немачке прешло „зелену“ границу Мађарске, и потом преко Аустрије дошло до Западне Немачке.
 
Дана [[9. новембар|9. новембра]] 1989. срушен је Берлински зид. Резултат су биле дирљиве емотивне сцене на улицама, када је стотине хиљада Источних Немаца прешло у [[Западни Берлин]] (и Западну Немачку) по први пут. Било је неколико покушаја за конституисање некомунистичке Источне Немачке, али позиви на [[Уједињење Немачке 1990.|уједињење Немачке]] су их спречили. После преговора (преговори „2+4“ — две Немачке и силе победнице) створени су услови за уједињење Немачке. Коначно, [[3. октобар|3. октобра]] [[1990]], источнонемачка популација је била прва из источног блока која је приступила Европској унији као део Савезне Републике Немачке. Територије Источне Немачке су признате као саставни део Савезне Републике Немачке, а Устав из 1950. је укинут.
 
До данашњег дана, постоји много тога што подећа на различитости „источног“ и „западног“ дела Немачке (нпр. жвотни стилови, богатство, политичка уверења итд). Привреда источног дела Немачке се бори за опоравак, а велики део средстава се и даље каналише са запада.
Ред 136:
[[Источнонемачка марка]] је била званична валута Немачке Демократске Републике у периоду њеног постојања од [[1948]]. до [[1990]]. године
 
Дана [[18. јун]]а [[1948]]. долази до званичне поделе Немачке на источну и [[Западна Немачка|западну]], у делу Немачке који је био под [[Уједињено Краљевство|Енглеском]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америком]] почела је замена [[немачка рајх марка|рајхсмарке]] и рентамарке новом валутом Немачком марком коју је издавала Немачка Савезна Банка ({{јез-нем|Deutsche Bundesbank}}), док су у делу под совјетском управом и даље у оптицају биле рајхсмарка и рентамарка. [[23. јун]]а [[1949]]. године званично излази прва серија новчаница под називом источна марка.
 
[[Трабант]] је [[аутомобил]] који је производила фабрика аутомобила {{јез-нем|VEB Sachsenring Automobilwerke Cwikau}} из [[Цвикау]]а, у [[Саксонија|Саксонији]]. Био је најчешће возило у Источној Немачкој, а масовно је извожен у земље комунистичког блока, али и ван њега. У време увођења у производњу, главне предности су му биле солидан простор за смештај четири одрасле особе и пртљаг у компактној, лакој и издржљивој каросерији, брзина и трајност.
 
Модел је био у производњи, без значајнијих промена скоро 30 година, и за то време је произведено 3.096.099 комада.<ref>[http://www.trabant.ca/ Trabant Canada{{Ботовски наслов}}]</ref> Часопис “Тајм” је уврстио „трабант“ у свој списак 50 најгорих икада направљених аутомобила <ref>{{cite news|url=http://www.time.com/time/specials/2007/article/0,28804,1658545_1658533_1658030,00.html | work=Time | title=Педесет најгорих аутомобила свих времена| date=07. 09. 2007.}}</ref>, што је можда тачно са аспекта критичара са запада, али не узима у обзир реалност Источне Европе у време када је овај аутомобил био актуелан. Поред својих очигледних недостатака, „трабант“ је био једноставан и јефтин за производњу и одржавање, а за услове источноевропске производње тог времена и веома квалитно направљен. Важио је за свестрано и поуздано возило. Може се видети на путевима и дан данас, деценијама након престанка производње.
 
== Административна подела ==
Ред 146:
[[Датотека:DDR Verwaltungsbezirke farbig.svg|мини|десно|250п|Окрузи Источне Немачке.]]
ДДР је формирана у совјетској окупационој зони, која обухвата пет историјских провинција: [[Мекленбург-Западна Померанија]], [[Бранденбург]], [[Саксонија]], [[Саксонија-Анхалт]] и [[Тирингија]]. Године 1952. земља је званично подељена на 15 округа.
 
* [[Дрезден]]
* [[Кемниц|Карлмарксштат]], данас [[Кемниц]]
Линија 217 ⟶ 216:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{citeCite book|authorref=harv|last=Peter Bruhn|first=Peter|title=17. Juni 1953 – Bibliographie|location=Berlin|publisher=Berliner Wissenschaftsverlag|year=2003|isbn=978-3-8305-0399-6|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|last=Fulbrook|first=Mary|title=Anatomy of a Dictatorship. Inside the GDR 1949-1989|location=New York|publisher=Oxford University Press|year=1995|isbn=978-0-19-820312-4|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|last=Fulbrook|first=Mary|title=The People's State: East German Society from Hitler to Honecker|location=|publisher=Yale University Press|year=|isbn=978-0300108842 |pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|author=William Glenn Gray|title=Germany's Cold War: The Global Campaign to Isolate East Germany, 1949–1969|location=|publisher=University of North Carolina Press|year=2003|isbn=978-0807827581|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Grix|first=Jonathan|title=The Role of the Masses in the Collapse of the GDR|location=|publisher=University of Birmingham, Macmillan|year=2000|isbn=978-0333800980|pages=}}
* [[Sven G. Holtsmark]]: ''Avmaktens diplomati. DDR i Norge 1949-1973'', Akademisk publisering, Den norske historiske forening, Oslo. {{page|year=1999|isbn=978-82-91222-00-4|pages=}}. [http://www.mil.no/felles/ifs/start/boker/article.jhtml?articleID=138397 Omtale av boken]{{Мртва веза| date = 08. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Jarausch|first=Konrad H. Jarausch and Eve Duffy|title=Dictatorship as Experience: Towards a Socio-Cultural History of the GDR|location=|publisher=Berghahn Books|year=1999|isbn=978-1571811820|pages=}}
* [[Jahn Otto Johansen]], ''Reisebrev fra det annet Tyskland'', Aschehoug 1997.
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=John E. Lesch|title=The|first=John E. German chemical industry in the twentieth century|location=|publisher=Kluwer Academic Publisher, Dordrecht|year=2000|isbn=978-0792364870 |pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Andrew I. Port|title=Conflict|first=Andrew I. and Stability in the German Democratic Republic|location=|publisher=Cambridge University Press. 22. mars |year=|isbn=978-0-521-86651-4|pages=}}. {{page|year=2007|isbn=978-0-521-86651-4|pages=}}.
* {{Cite book|ref=harv|author=Ruth Reiher, Antje Baumann (Hg.)|title=Vorwärts und nichts vergessen : Sprache in der DDR – was war, was ist, was bleibt|location=|publisher=Berlin|year=2004|isbn=978-3746681184|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|last=Savage|first=Douglas|chapter=Poland, the GDR and the Ulbricht Doctrine|title=Ideology, Politics and Diplomacy in East Central Europe|editor1-first=Mieczysław B.|editor1-last=Biskupski|editor2-first=‎Piotr Stefan|editor2-last=Wandycz|year=2003|isbn=978-1-58046-137-5}}
* Turid Astrid Sandsleth Reksten, ''Prest mellom Ampelmänner og Trabanter : tre prestelagnader i DDR'', Oslo 2007 Kan lastes ned [http://www.duo.uio.no/sok/work.html?WORKID=59072 her]
* {{Cite book|ref=harv|authorlast=Jonathan R. Zatlin|title=The|first=Jonathan R. Currency of Socialism – Money and Political Culture in East Germany|location=|publisher=Cambridge University Press|year=2007|isbn=978-0521869560|pages=}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Источна_Немачка”