Википедија

Рембрант — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м harvardski nacin citiranja
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м pretvaranje sablona page u cite book
Ред 34:
=== Детињство и образовање ===
[[Датотека:Rembrandt aux yeux hagards.jpg|мини|Аутопортрет из око 1630, [[Рајксмузеум Амстердам|Ријксмузеум]]]]
Рембрант је рођен у [[Лајден]]у 15. јула 1606. године као девето дете у добростојећој породици млинара Хармена Геритсона ван Рајна (''-{Harmen Gerritszoon van Rijn}-'') и пекарке Нелтген Вилемсдохтер ван Зојтбрук (''-{Neeltgen Willemsdochter van Zuytbrouck}-''). Као градско дете, Рембрант је од 1612. до 1616. похађао основну школу, а у периоду 1616—1620, калвинистичку [[Латинска школа|латинску школу]].<ref name="schule">Kristin Bahre u. a. (Hrsg.ed): ''Rembrandt. Genie auf der Suche''. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). стр. 24.</ref> Ту је учио библијску историју и дела класика. Уз то, добио је подуку из [[беседа|реторике]], што је могло да утиче на његов каснији сликарски рад.<ref name="schule"/> После осмогодишњег школовања уписао се на студије филозофије на [[Универзитет у Лајдену|Универзитету у Лајдену]]. Убрзо је напустио студије да би започео школовање за сликара. Од 1620. до 1624. био је ученик [[Јакоб Исакс ван Сваненбург|Јакоба Исакса ван Сваненбурга]].<ref name="isaacsz">Michael Kitson: ''Rembrandt''. Phaidon Press Inc., New York City (2007). стр. 25.</ref> Овај учитељ, школован у Италији, специјализовао се за сликање архитектуре и представа пакла. Постоји мишљење да су Сваненбургове слике пакла побудиле у младом Рембранту интересовање за представљање светлости.<ref name="ausbildung">Kristin Bahre u. a. (Hrsg.ed): ''Rembrandt. Genie auf der Suche''. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). стр. 25.</ref> Године 1624. провео је 6 месеци код историјског сликара [[Питер Ластман|Питера Ластмана]] у [[Амстердам]]у, што је на њега оставло јачи утицај него раније образовање.<ref name="prägung">Michael Bockemühl: ''Rembrandt''. Taschen, Köln (2001). стр. 94.</ref> Ластман га је усмеравао ка историјском сликарству, које је у то време сматрано највишим родом сликарства. Школовање у радионицама два мајстора је био уобичајен начин стицања сликарских знања.
 
=== Почетак професионалног бављења сликарством ===
Ред 41:
Рембрант се 1625. вратио у Лајден. Тамо је са пријатељем [[Јан Ливенс|Јаном Ливенсом]] отворио сликарску радионицу.<ref name="leidenwerkstatt">{{harvnb|Tümpel|1977|p=19}}</ref> Највише се бавио [[Историјско сликарство|историјским сликарством]], по узору на учитеља Ластмана, и портретским студијама карактера ([[трони]]). Три године касније израдио је прву [[Гравира|гравиру]] и почео је да узима ученике.<ref name="studio">David Bomford, Jo Kirby, Ashok Roy, Axel Rüger, Raymond White: ''Art in the Making: Rembrandt''. National Gallery Company, London (2006). стр. 17.</ref> Исте године, секретар [[штатхоудер]]а Холандије, [[Константин Хајгенс]], показао је интересовање за Рембрантово сликарство. Он је посетио Лајден новембра 1628. Помагао је уметника и доносио му наруџбине. Тако је Рембрант 1629. и 1630. продао две слике енглеском краљу ''Лазарово ускрснуће'' и ''Јуда враћа 30 сребрњака''. Та дела су често копирали други уметници.<ref name="prägung"/> Рембрантов отац је умро 27. априла 1630.
 
После првих успеха, и свестан значаја холандске престонице, Рембрант је 1631, заједно са Ливенсом, напустио лајденски атеље и преселио се у Амстердам. Ту је радио за трговца уметнинама [[Хендрик ван Ујленбург|Хендрика ван Ујленбурга]], који је имао велику радионицу у којој су се сликале копије и радиле рестаурације. Убрзо је почео да добија наруџбине од богатих трговаца. Следеће године штатхоудер је на наговор Константина Хајгенса купио неке његове слике и наручио циклус Христове пасије. Године 1632. Рембрант добија наруџбину за слику ''[[Час анатомије доктора Николаса Тулпа]]'', коју је завршио исте године. Те године укупно је насликао 30 слика. Рембрант је радио као шеф Ујлнбургове радионице пре пријема у сликарски мајсторски цех, што је био уобичајен пут професионалног напредовања.<ref name="werkstattleiter">Kristin Bahre u. a. (Hrsg.ed): ''Rembrandt. Genie auf der Suche''. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). стр. 30.</ref>
 
=== Самосталност и брак ===
Ред 50:
Рембрант је 5. јануара 1639. купио нову кућу у којој се данас налази Музеј Рембрантове куће (''-{Museum Het Rembrandthuis}-''). За њу је узео кредит који је намеравао да врати за 5 до 6 година.<ref name="prägung"/> Последњу слику из циклуса Христових пасија израдио је 1639. Наредна година, 1640, била је година када су Рембранта погодиле две трагедије; 29. јула крштена је његова друга кћи која је убрзо умрла, док је месец дана касније умрла његова мајка.
 
У то време сликао је и израђивао графике са мотивом пејзажа. Други син, Титус, крштен је 22. септембра 1641. Наредне године завршио је слику ''[[Ноћна стража (Рембрант)|Ноћна стража]]''. Супруга Саскија умрла је 14. јуна 1642. Овај догађај је јако потресао сликара. Претходних година је сликао много, док је сада сликао доста мање.<ref name="saskias tod">Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). стр. 90.</ref> Мећу ретке слике и графике из овог периода спада ''Графика од 100 гулдена''.<ref name="berühmteste_radierung">Michael Bockemühl: ''Rembrandt''. Taschen, Köln (2001). стр. 95.</ref> Јако се посветио улози оца свога сина Титуса. То је приметно у његовим делима, на пример на цртежу који приказује човека који храни дете.<ref name="vaterrolle">Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). стр. 92.</ref> Као помоћ у домаћинству, ангажовао је Гертге Диркс (-{Geertghe Dircx}-), која је постала врло блиска са дететом. Тако је Титуса означила као свог главног наследника у тестаменту написаном током болести 1648.<ref name="dircx">Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). стр. 97.</ref> Рембрант се 1649. оженио знатно млађом [[Хендрикје Стофелс]].<ref name="stoffels">Kristin Bahre u. a. (Hrsg.ed): Rembrandt. Genie auf der Suche. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). стр. 45.</ref>
 
=== Финансијски проблеми и последње године ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Рембрант”