Манастир Рмањ — разлика између измена

| слика = Манастир Рмањ.jpg

| опис слике = Манастир Рмањ

| година оснивања = [[14. вијек]]

| ктитор = [[Стефан Драгутин]]

| јурисдикција =[[Српска православна црква]]

| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]

| датум_реконструкције =

}}

 

би могли бити из 14. столећа), а сличност се састоји пре

свега у четири ступца у броду и још два у припрати, у куполи и одсуству пиластара (М. Шупут 1991).

[[Датотека:MANASTIR RMANJ.JPG|мини|лево|200п|Улаз у манастир]]

[[Датотека:Martin Brod, pravoslavny klaster Rmanj z 15. stol.jpg|мини|200п|Рмањ]]

Први поуздани подаци о постојању манастира Рмањ су из [[1443]]. године, у време српских сеоба услед турских притисака у којима су учествовали и монаси из манастира. Рмањ је био седиште [[митрополија дабробосанска|дабробосанске митрополије]] у другој половини [[16. век|16.]] и првој половини [[17. век]]а. У њему је за то време столовало десет митрополита. Ту је [[1621]]. године писано Толковано јеванђеље, а тада је и црква покривена, у време игумана јеромонаха Саве. За време новог игумана Михаила храм је патосан 1632-1633. године. Исте [[1633]]. године ту су писани светитељски тропари и кондаци.<ref>"Источник", Сарајево 31. јануар 1904. године</ref> Манастир је страдао и био рушен од стране Турака [[1638]]. и [[1661]]. године. Тада се братство исељавало на територију [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]], где су основали [[манастир Лепавина|манастир Лепавину]] и обновили Марчу. Манастир је обновљен средином 18. века са дозволом султановом, а гарантована му је и сигурност. Турски султан Махмуд I (1730-1754) издао је [[1732]]. године ферман манастиру, по којем се штити његова имовина и права од "непозваних насртаја".<ref>"Источник", Сарајево 1904. године</ref>