Просветитељство — разлика између измена

Шартије (1991) објашњава да је просветитељство измишљено у каснијем раздобљу у сврху постизања политичких циљева. Он тврди да су основни текст канона просветитељства измислиле вође [[Француска револуција|Француске револуције]], тако што су изабрали одређене ауторе и идентификовали их са самим покретом просветитељства како би легитимирали своју републиканску политичку агенду.<ref>Chartier, Roger. ''The Cultural Origins of the French Revolution'' (1991). The argument is expanded in Daniel Brewer, ''The Enlightenment Past: Reconstructing Eighteenth-Century French Thought'' Cambridge University Press, 2008.</ref>

 

 

До тог раздобља већина интелектуалних расправа тицала се око „конфесионалног“ – тј. [[Католицизам|католичких]], [[лутеранизам|лутеранских]], [[калвинизам|калвинистичких]] и [[Англиканство|анангликанских]] питања, а главни циљ тих дискусија било је одређивање тога који ће верски блок имати „монопол истине и Богом датим насловом ауторитета“.<ref name="Israel (2002). pp. 4.">{{harvnb|Israel|2002|p=4}}</ref> Након тог раздобља све што се пре темељило на традицији доведено је у питање и често замењено новим концептима у светлу филозофског размишљања. Након друге половине [[17. век]]а и током [[18. век]]а „усталио се општи процес рационализације и секуларизације и убрзо је потиснуо вековима стару хегемонију теологије на подручју знања“, тако да су религијске расправе постале од секундарног значења у корист „екскалирајућег контекста конфронтације између вере и скепсе“.<ref name="Israel (2002). pp. 4."/>

До [[1750]]. у већим [[Шкотска|шкотским]] градовима већ је била створена умрежена интелектуална инфраструктура [[универзитет]]а, дебатних друштава, [[библиотека]], часописа, [[музеј]]а и масонских ложа.{{sfn|Israel|2013|pp=248—249}} Ова мрежа институција у Шкотској била је „претежно либерално калвинистичка, њутновска и по карактеру орјентирана на дизајн,‏ што је играло велику улогу у даљем развоју прекоатлантског просветитељства“.<ref name="HermanTwo">{{harvnb|Herman|2001|pp=}}</ref> [[Волтер]] је у [[Француска|Француској]] изјавио „ми гледамо на Шкотску за све наше идеје о цивилизацији“, а Шкоти су исто тако будно пратили француске просветитељске идеје.{{sfn|Harrison|2012|p=92}} Историчар Брус Ленман је изјавио да је „средишње достигнуће Шкота била нова способност препознавања и интерпретације друштвених прилика.“{{sfn|Houston|Knox|2001|pp=342}} Први значајни филозоф шкотског просветитељства био је [[Francis Hutcheson|Франсис Хачесон]], професор филозофије на [[Универзитет у Глазгову|Универзитету у Глазгову]] од [[1729]]. до [[1746]]. Био је филозоф [[морал]]а који је осмислио алтернативу идејама [[Томас Хобс|Томаса Хобса]], а једна од његових значајнијих доприноса филозофији је [[Утилитаризам|утилитаристички]] и [[конзеквенцијализам|конзеквенцијалистички]] принцип да је врлина оно што по његовим речима „доноси највећу срећу што већем броју људи“. Велики део његових мисли инкорпорисан је у [[научна метода|научну методу]] (природа знања, доказа, искуства и узрока), а неке модерне ставове о односу науке и религије развили су његови штићеници [[Дејвид Хјум]] и [[Адам Смит]].<ref name="Denby">{{Citation| last=| title = The Scottish enlightenment and the challenges for Europe in the 21st century; climate change and energy| journal = The New Yorker|date=11. 10. 2004.| url = http://www.newyorker.com/archive/2004/10/11/041011crat_atlarge| archiveurl = https://www.webcitation.org/5z3E5hVjt?url=http://www.newyorker.com/archive/2004/10/11/041011crat_atlarge| archivedate=29. 05. 2011| accessdate=14. 05. 2017| deadurl = no| df = }}</ref> Хјум је постао значајна личност традиције [[скептицизам|скептицизма]] и [[емпиризам|емпиризма]] у филозофији. Он и други мислиоци шкотског просветитељства развили су [[наука о људској природи|науку о људској природи]],<ref name="Magnusson">{{Citation | last=M. Magnusson | title=Review of James Buchan, ''Capital of the Mind: how Edinburgh Changed the World'' | journal=New Statesman |date=10. 11. 2003 | url=http://www.newstatesman.com/200311100040 | archiveurl=https://www.webcitation.org/5z3JQonlV?url=http://www.newstatesman.com/200311100040 | deadurl=yes | archivedate=29. 05. 2011 | accessdate=27. 04. 2014 | df= }}</ref> историјски изражену у делима [[James Burnett|Џејмса Бернета]], [[Адам Фергусон|Адама Фергусона]], [[Џон Милар (филозоф)|Џона Милара]], и [[Вилијам Робертсон (историчар)|Вилијама Робертсона]]. Они су спојили научне студије о томе како се људи понашају у древним и примитивних културама с јаком свешћу о детерминантним силама [[модернитет]]а. Из овог се покрета развила модерна [[социологија]]<ref>A. Swingewood, "Origins of Sociology: The Case of the Scottish Enlightenment", ''The British Journal of Sociology'', tom 21, broj 2 (juni ). (1970). pp. 164.—180. [http://www.jstor.org/pss/588406 in JSTOR].</ref> и Хјумови су филозофски концепти директно утицали на [[Џејмс Медисон|Џејмса Медисона]] (последично и на [[Устав Сједињених Америчких Држава]]) и популаризовани су од стране [[Dugald Stewart|Дугалда Стјуарта]], те су тако постали темељ класичног [[либерализам|либерализма]].<ref>D. Daiches, P. Jones and J. Jones, ''A Hotbed of Genius: The Scottish Enlightenment, 1730-1790'' (1986).</ref> Адам Смит објављује „Богатство нација“ (-{''[[The Wealth of Nations]]''}-), често сматрано првим делом модерне економије. Оно је имало тренутни учинак на британску економску политику која траје и данас у [[21. век]]у.<ref name="Fry">M. Fry, ''Adam Smith's Legacy: His Place in the Development of Modern Economics'' (Routledge, 1992).</ref> Фокус шкотског просветитељства кретао се од интелектуалних и економских тема до научних, као што су радови физичара и хемичара [[William Cullen|Вилијама Кулена]], [[агрономија|агронома]] [[James Anderson|Џејмса Андерсона]], хемичара и физичара [[Joseph Black|Џозефа Блека]] и [[Џејмс Хатон|Џејмса Хатона]], првог модерног [[геологија|геолога]].<ref name="Denby"/><ref name="Repcheck">{{harvnb|Repcheck|2003|pp=117-143}}</ref>

 

 

На напредак у науци је између осталог утицало откриће [[угљен-диоксид]]а од стране хемичара [[Joseph Black|Џозефа Блека]], [[Џејмс Хатон]]ов аргумент дубоког времена у [[геологија|геологији]] и [[Џејмс Ват|Ватово]] откриће [[парна машина|парне машине]].<ref>Bruce P. Lenman, ''Integration and Enlightenment: Scotland, 1746–1832'' (1993) [http://www.amazon.com/dp/0748603859 excerpt and text search]</ref> На сличан начин, Медицинска школа [[Универзитет у Единбургу|Универзитета у Единбургу]] је несумњиво била водећа научна институција Европе. Студенти из далека долазили су на овај универзитет како би изучавали хемију с Вилијамом Каленом, Џејмсом Блеком и [[Thomas Charles Hope|Томасом Чарлсом Хопом]], [[природне науке]] с [[John Hope|Џоном Хопом]], [[Џон Вокер (природни историчар)|Џоном Вокером]] и [[Роберт Џејмсон|Робертом Џејмсоном]], те анатомију с Александером Монроом [[Alexander Monro (први)|првим]], [[Alexander Monro (други)|другим]] и [[Alexander Monro (tertius)|трећим]].<ref name="Eddy 2008">{{harvnb|Eddy|2008|pp=}}</ref>

=== Дебате ===

Историчар [[Кит Томас (историчар)|Кит Томас]] тврди да је просветителство одувек било контроверзно подручје. Његови га поборници:

Он тврди да га, међутим: {{citat|његови непријатељи оптужују за површни рационализам, наивни оптимизам, нереалистични универсализам, и морални мрак.}}

 

== Литература ==

{{refbegin|30em}}

* {{Cite book|ref=harv|last=Russell|first=Bertrand|authorlink=Бертранд Расел|title=A History of Western Philosophy|pages=492—494}}

* {{Cite journal|ref=harv|last=Kitromilides | first = Paschalis M.| title = The Dialectic of Intolerance: Ideological Dimensions of Ethnic Conflict | publisher=Journal of the Hellnice Diaspora |year=1979| editor= | url = http://triceratops.brynmawr.edu/dspace/bitstream/handle/10066/5243/Kitromilides_6_4.pdf;jsessionid=D85E79913BFF8FCAF6D4228BE8B3CEAC?sequence=1 |id=|pages=4}}